Otvorena izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

Nakon predstavljanja izabranih radova “Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld” u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu, ova značajna izložba je 18. januara u celini otvorena u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. Na otvaranju su se prisutnima obratili Danijela Vanušić, pomoćnik Ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju, Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma, Svetlana Stojilković, direktorka muzičke škole dr Miloje Milojević iz Kragujevca, i dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Izložba će trajati do 31. maja 2024. godine.

Danijela Vanušić, pomoćnik Ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju, u svom govoru je istakla: “Mogućnost da publika u Srbiji može da vidi jednu ovakvu izložbu, koja istovremeno ima evropski, pa i svetski značaj, smatram zaista velikim kulturnim događajem i uspešnim rezultatom kulturne saradnje koju naša zemlja ima sa Republikom Austrijom. Ova izložba, nadam se prva u nizu velikih izložbi koje će Muzej ugostiti, pokazuje sve specifičnosti razvoja moderne umetnosti: njenu divergentnost, složenost, ali i ono kontroverzno i provokativno što prepoznajemo kao univerzalni kvalitet u ogromnom korpusu evropske i svetske moderne umetnosti.”

Preporučujemo

Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma, prisutnima se obratio rečima: “Ovaj projekat u Srbiju donosi veliki broj art brut radova iz jedne od najvećih privatnih austrijskih umetničkih kolekcija. Ova izložba je još jedan važan deo složenog mozaika koji su vekovima formirali raznoliki i dugogodišnji odnosi u oblasti kulture naše dve zemlje. Zahvaljujem se direktorki Ivani Bašičević Antić i njenom predanom timu u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, kao i porodici Infeld, što su omogućili izložbu i učinili ova remek-dela dostupnim srpskoj javnosti u Jagodini”.

Svetlana Stojilković, direktorka muzičke škole dr Miloje Milojević iz Kragujevca, na otvaranju izložbe je rekla: “Osećam veliku radost zbog jedinstvene prilike da se susretnem sa gospođom Ivanom Bašičević Antić a zatim, zahvaljujući njoj i njenim divnim saradnicima, približim jednom ovakvom zdanju, koje slobodno možemo smatrati privilegijom velikih i glavnih gradova. Zdanja koje u sebi nosi tajnu jedne umetnosti, za koju se može pomisliti da je dovoljno poznajemo. Međutim, obilaskom raskošne postavke Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, shvatamo da se susrećemo sa okeanom inspiracija i nikada dovoljno istraženim područjem ljudske kreativnosti”.

Dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, u svom govoru je navela: “Posebno interesantno je da je Peter Infeld bio osnivač firme koja se bavi proizvodnjom struna, žica za instrumente, i postaje jedan od tri najznačajnija proizvođača u tom domenu u čitavom svetu. Iz te veze između muzičke i vizuelne umetnosti, kojoj se strastveno posvetio i formirao tako veliku kolekciju, zapravo je došlo do ideje da bi najprigodniji program za večerašnje otvaranje bio upravo jedan mali koncert, gde bismo videli da njegova ideja o postojanju duboke veze između muzičke i vizuelne umetnosti funkcioniše i danas. Jednako u Austriji, jednako u Srbiji, i čitavom svetu”.

Nakon svečanog otvaranja, polaznici muzičke škole dr Miloje Milojević iz Kragujevca izveli su prigodan muzički program.

U postavci izložbe “Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld” nalaze se radovi iz pedesetih godina 20. veka čiji su autori međunarodno poznati velikani poput Skotija Vilsona (Scottie Wilson), Ilije Bosilja i Fridriha Šreder-Zonenšterna (Friedrich Schröder-Sonnenstern), preko dela umetnika iz Guginga kod Beča Osvalda Čirtnera (Oswald Tschirtner), Augusta Vale (August Walla), Johana Hauzera (Johann Hauser), Hajnriha Rajzenbauera (Heinrich Reisenbauer), Frica Kolera (Fritz Koller)) pa sve do art kulturela (art culturel) velikih austrijskih slikara kao što su Arnulf Rajner (Arnulf Rainer) i Peter Pongrac (Peter Pongratz), koji su tražili i pronašli inspiraciju u art brutu.

Početak Kolekcije „Infeld“, koja je danas jedna od najvećih umetničkih zbirki u Austriji, činila je Bečka škola fantastičnog realizma bliskog nadrealizmu. Nakon jedne izložbe 1965. godine, Peter Infeld je osetio potrebu da prikuplja slike i lično upoznaje njihove tvorce: „Dopali su mi se akribični načini slikanja, vraćanje tehnikama starih majstora, bavljenje psihoanalizom. Ta zbrka različitih ideja, koje su mi bile strane, potakla me je na kupovinu. Od samog početka se razvio srdačan odnos sa slikarima, sa ljudima koji su se nepogrešivo kretali svojim putem... Želeo sam da pružim sigurnost u pogledu njihovog kvaliteta. Kud god da krene taj slikar, ja ću ga slediti.“

Nakon ličnog upoznavanja sa slikarima Bečke fantastike usledilo je permanentno, strasno bavljenje njihovom umetnošću i višedecenijsko prijateljstvo sa Ernstom Fuksom (Ernst Fuchs), Antonom Lemdenom (Anton Lehmden), Arikom Bauerom, Volfgangom Huterom (Wolfgang Hutter) i Rudolfom Hauznerom (Rudolf Hausner). Redovne posete izložbama i ateljeima su bečkim proizvođačima struna omogućili da prate stvaralački put ovih umetnika.

Peter Infeld, koji je bio uspešan privrednik širom sveta, nije sakupljao samo slikare Bečke fantastike, već je stalno otkrivao nove umetnike i umetnice. Na taj način je uspeo da formira zbirku širokog spektra. Pored Bečke škole fantastičnog realizma, težišta kolekcije su bili naivna umetnost, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut.

Peter Infeld piše: „Širok spektar savremene umetnosti odabran je, pak, na osnovu ličnog senzibiliteta za umetnika i njegov način stvaranja. Iz ovakvog poimanja kolekcionarstva proizlaze sasvim lični afinitet i emotivni odnos prema umetničkom delu.“

Izuzetak nisu ni dela art brut umetnika iz Guginga, u blizini Beča, sa kojima porodicu Infeld povezuje višedecenijsko prijateljstvo. Margareta i Peter Infeld su nastojali da održavaju lični kontakt sa umetnicima i često su ih posećivali. „Veliku staru damu“ Infeld nije mogao da odvrati ni veliki fizički napor stalnih odlazaka u Guging radi selekcije dela tamošnjih umetnika, koja su bila određena blizinom svojih stvaralaca“, priseća se prof. Johan Fajlaher (Johann Feilacher), dugogodišnji direktor Art brut centra Guging. Za njega ova „dela nisu samo slike stvorene bilo kada i bilo gde, nego su svedoci jednog ličnog odnosa porodice Infeld sa umetnicima“. Ovaj odnos se može iščitati i iz brojnih dela i Kolekciju „Infeld“ čini jedinstvenom.

Tri rada jednog od najslavnijih austrijskih umetnika, Arnulfa Rajnera, deo su ove izložbe. Nastala su u okviru poseta Gugingu, koje su počele sredinom šezdesetih godina 20. veka, i zauzimaju posebno mesto. Na njima je umetnik uspostavio neposredan kontakt sa Arnoldom Šmitom i Johanom Hauzerom, slikajući 1994. preko njihovih dela.

(Telegraf.rs)