Sećanje na Ljubicu Cucu Sokić: Sledila je svoj unutrašnji glas, brojni kolekcionari poseduju njena dela
Ljubica Cuca Sokić, koja je preminula 8. januara 2009. godine, bila je legenda srpskog i jugoslovenskog slikarstva. Bila je kćerka Manojla Sokića (1887—1941), koji je bio prvi vlasnik i glavni urednik beogradskog lista "Pravda" i njegove supruge Ruže, rođene Kuzmanović.
Ljubica Cuca Sokić je gimnaziju je pohađala u Beogradu, gde joj je profesor crtanja bila Zora Petrović, a kasnije upisuje i Kraljevsku umetničku školu.
Kako se navodi, slikanju su je učili profesori Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Jovan Bijelić i Ivan Radović. Ljubica Cuca Sokić je radila i izlagala u Parizu u godinama od 1936. do 1939. Po povratku iz Pariza, prvi put je samostalno izlagala svoje radove februara 1939. u beogradskom paviljonu Cvijeta Zuzorić.
Kako se navodi, slikala je sve i svašta. Od mrtve prirode, portreta, figura, pejzaža. Zanimale su je obične teme i prizori. Nije prihvatila nove trendove 20. veka, sledila je svoj unutrašnji glas.
Cuca Sokić je bila jedan je od osnivača umetničke grupe "Desetoro", koju su sačinjavali: Danica Antić, Borivoj Grujić, Nikola Graovac, Dušan Vlajić, Milivoj Nikolajević, Jurica Ribar, Ljubica Sokić, Stojan Trumić, Aleksa Čelebonović i Bogdan Šuput.
Iako po svom sastavu heterogena, grupa se sastojala od 2 žene i 8 muškaraca, bilo je tu akademskih slikara, sa fakultetskim obrazovanjem, ali i slikara po vokaciji, pripadali su raznim društvenim slojevima od radništva do buržoazije. Zajedničko ovoj grupi je bilo to što su svi bili slikari i đaci Jovana Bijelića. Neki od ovih umetnika su stradali u Drugom svetskom ratu, a oni koji su preživeli bili su značajni likovni stvaraoci u posleratnom periodu.
Ljubica Cuca Sokić bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu od 1948. do 1972. Godine 1968. postala je dopisni član SANU, a od 1978. bila je redovni član. Pored slikarstva, bavila se ilustracijom dečjih knjiga i časopisa, kao i izradom skica za filmove.
Njeno slikarstvo se opisuje kao intimističko. U početku je slikala mrtve prirode, pejzaže, figure i portrete. Kasnije je težila ka uprošćavanju formi, geometrizaciji i umerenoj apstrakciji. Povremeno je koristila tehnike kolaža i eksperimentalnih materijala.
"Čini mi se da se ona jedna od najraspostranjenijih slikarki kod kolekcionara. Naime, svi kolekcionari, i oni sa visokim nivoom skupljanja, imaju Cucu, a onima sitnim kolekcionarima, ona je glavni zgoditak u zbirci", rekao je jedan od sagovornika za RTS.
Na pitanje šta je specifično u njenom radu što se ljudima dopada, rekao je sledeće.
"To je jedno jako prosto, jedno jako smireno slikarstvo. Kada gledate njene slike, možete malo da se opustite. Imate i figuraraciju, i apstrakciju. Sve je tako nežno, fino", naveo je sagovornik.
(Telegraf.rs/izvor: Ljubica Sokić/Wikipedia/RTS)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.