Svečano otvorena Izložba “UKRŠTANJE / Teritorija i sopstvo” Mihaela Milunovića

Izložba ”UKRŠTANJE / Teritorija i sopstvo” umetnika Mihaela Milunovića otvorena je u petak, 15. decembra u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića Muzeja savremene umetnosti. Kustos izložbe je Miroslav Karić, a publika će moći da pogleda izložbu do 23. februara 2024. godine.

Povodom otvaranja izložbe u Beogradu Mihael Milunović je rekao: „Ukrštanje je posebna izložba pre svega zato što sam možda po prvi put objedinio sve ono što umetnički predstavlja moj svet. Pristupio sam ovom projektu, promišljajuci prostor Legata Čolakovic, u njegovom arhitektonskom i istorijskom kontekstu, i zatim konceptualno objedinio radove koji su nastali specijalno za njega“.

Izložba je otvorena performansom pod nazivom ''The Walk of Flags / Hod zastava''. Izvođači Bitef Dance company Tamara Pjević, Branko Mitrović i Jakša Filipovac nosili su kostime koje je za ovu priliku specijalno osmislio dizajnerski duo LDMK Goran Pejkoski i Nikos Fakoutas.

Goran Pejkoski, kostimograf i modni dizajner, rekao je o saradnji sa Mihaelom Milunovićem: „Volim Mihaelov rad i njegov simbolistički pristup. Bilo je divno raditi s njim, jer vam daje slobodu. Ponekad vam je potrebno da vas neko vodi i reaguje na ono što radite. Moj posao je bio da razumem njegov svet. Bio sam prijatno iznenađen, jer većinu slika nisam video ranije. Poznajem njegov stil i znam priču, tako da je bilo interesantno videti kako se sve zajedno uklapa.“

Otvaranju izložbe prisustvovali su mnogobrojni ugledni domaći i internacionalni gosti iz sveta umetnosti – kostimograf i dizajner Nikos Fakoutas, član borda Tate Modern galerije Patrick Hessel, Matthieu Lelievre, kustos Muzeja savremene umetnosti u Lionu, kustos i influenser Christopher Michaut, slovački umetnik Peter Cvik, galerista Patrik Steinhauser, umetnička direktorka Jovana Ilić, i mnogi drugi.

Dr. Julia Tatiana Bailey, direktorka Muzeja Rudolfinum i specijalista za hladnoratovsku vizuelnu umetnost i odnose između umetnosti, politike, pokreta otpora i ljudskih prava, povodom otvaranja izložbe je istakla: „„Sa Mihaelom me je upoznao njegov galerista Patrick Steinhauser, koji je smatrao da bi to bio susret srodnih umova. Fascinirana sam Mihaelovim filozofskim pristupom i njegovom sposobnošću da kombinuje savremeno i istorijsko, da iskoristi sopstvenu umetnost da kako bi razumeo sadašnji trenutak, da referiše na čitavu vizuelnu kulturu sadašnjosti i prošlosti. Njegova umetnost je veoma dopadljiva i atraktivna, ali kada provedete dosta vremena sa njom, osećate i njen uznemirujući aspekt. Mihael kombinuje razigranost, pa čak i misteriozan način predstavljanja svog rada, sa nečim što je veoma preteće i opasno. Ta jukstapozicija različitih senzacija u njegovom radu je zaista moćna“.

Poslednje tri decenije, koliko je prisutan i aktivan na domaćoj i međunarodnoj umetničkoj sceni, Mihael Milunović svoju praksu vezuje za kontinuirana eksperimentisanja sa različitim likovnim disciplinama i vizuelnim izrazima, dok tematska interesovanja najšire usmerava na istraživanja istorijskih i savremenih fenomena manifestovanja sociopolitičkih, kulturnih i ideoloških sistema i konteksta. Milunovićevo temeljno proučavanje društvene i vojne istorije, mitologijâ, religijâ, raznolikog umetničkog nasleđa, nauke, sfera popularne i masovne kulture otvorilo mu je prostor trajnih mogućnosti u reinterpretacijama divergentnih vizuelnih, idejnih, narativnih sadržaja, na kojima gradi i dalje konceptualno razvija vrlo specifičan likovni vokabular i autorsku poetiku.

Između snova i katastrofa – mogla bi se ukratko tematski sažeti i opisati Milunovićeva serija radova koja nastaje u proteklih deset i više godina, a kojoj pripada i najnovija produkcija slika, crteža, objekata i instalacija predstavljenih na aktuelnoj izložbi, koncipiranoj u nekoliko ambijentalnih celina uključujući i dvorišni deo Galerije – legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Umetnikova suptilna kritička zasecanja u društvenu realnost savremenog globalnog sveta ozračenog kapitalom, koji ne ostavlja gotovo nikakvu perspektivu u pogledu humane budućnosti, traverziraju preko teritorije turbulentnih epoha, društvenih uspona i padova, otkrića i destrukcija, herojskih vremena i umrtvljenih simbola, kolektivnih činova vere i usahlih ideologija, naučnih dostignuća i ekstinkcije vrsta, sve do utopijskih vizija i košmarnih stvarnosti.

Mihael Milunović je rođen 1967. godine u Beogradu. Diplomirao je na odseku slikarstva, u klasi prof. Mome Antonovića, na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1992. Magistrirao je na istom fakultetu 1995. godine. Specijalizirao je slikarstvo u klasi prof. Vladimira Veličkovića na L’Ecole Nationale Supérieure des Beaux-Arts de Paris (1995–1996). Prepoznat kao umetnik, postao je laureat Fondacije Renoir (radio je i živeo u ateljeu Pierre-Augusta Renoira). Predavao je na umetničkim akademijama u Parizu, Sent Etjenu i na Cetinju. Od sredine 1990-ih Milunović je učestvovao na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Beogradu, Parizu, Napulju, Kaselu, Milanu, Amsterdamu, Poznanu. Njegovi radovi se nalaze u prestižnim muzejskim zbirkama, među kojima su: MUMOK, Beč, Austrija; Muzej savremene umetnosti, Beograd, Srbija; Palazzo Forti, Verona, Italija; Musée d'Art et d'Industrie, Saint-Étienne, Francuska; Zbirka Wiener Städtische, Beč, Austrija; Kolekcija Solo, Madrid, Španija; Kolekcija Azraq, Maroko; Muzej Zoya, Slovačka; Muzej Deji, Nandžing, Kina; Kolekcija LVMH, Francuska; Kolekcija Siemens, Austrija, kao i u mnogim privatnim kolekcijama. Bio je kustos i organizator više izložbi kao i urednik programa „Obojeni svet” u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (2006), zatim umetnički direktor drugog Mikser festivala (2010), itd. Objavio je više kritičkih tekstova iz oblasti savremene umetnosti, putopisa, eseja i tekstova za kataloge. Državljanin je Francuske i Srbije. Živi i radi na relaciji Pariz – Beograd.

(Telegraf.rs)