Otvorena izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti

Izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ otvorena je u Salonu Oto Bihalji-Merin u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Beogradu.

Ova višeslojna postavka će sve do maja 2024. godine predstaviti oko 100 radova art brut umetnosti iz kolekcije te bečke porodice industrijalaca, bračnog para Petera i Margarete Infeld.

Preporučujemo

Prvi deo izložbe biće otvoren za javnost od sutra, 16. decembra u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti (MNMU), a posete je potrebno najaviti dan ranije putem e-mail adrese info@mnmu.rs.

Salon je otvoren svakog radnog dana od 10 do 20 časova, i subotom od 12 do 18h.

Osim u Beogradu, nova izložba će od 18. januara do maja 2024. biti otvorena i u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, gde je i centralno sedište ove ustanove.

Prigodnim govorom, ambasador Austrije u Beogradu Kristijan Ebner je svečano otvorio večerašnju izložbu.

Javnosti su se obratili - Zdenka Infeld, direktorka Thomastik Infeld GmbH, dr Yordanka Weiss, kustoskinja Infeld kolekcije, kao i dr Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU.

Zdenka Infeld je naglasila da je bogata kolekcija napravljena iz čiste ljubavi prema umetnosti, da tu nema nikakve koristi ni kalkulacije, tako da je toliko veliko sakupljanje radova značajnih slikara pravi dokaz njihove ljubavi ka umetninama.

Infeld je navela da je izmedju ostalih, sakupljana afrička i indonežanska umetnost, a da su kolekciju krenuli da stvaraju kada je porodica bila izrazito siromašna.

"Tako je prva slika kupljena na 12 mesečnih rata. Jedino su tako mogli sebi da priušte, živeli su u siromaštvu, ali su im svi govorili da će slika imati vremenom veliku vrednost. Na taj način je krenulo, slika po slika, ne od velikih novaca i ponašali su se tako da mogu da se odreknu svega da imaju prvu sliku i tako svaku sledeću. Napravili su zajedno jednu od najvećih kolekcija. Ponosni smo što dajemo Srbiji - Beogradu i Jagodini barem mali deo naše zaista ogromne kolekcije", naglasila je Zdenka Infeld.

Nova izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti čini postavku radova iz 50-tih godina 20. veka čiji su autori međunarodno poznati i priznati velikani. Tu su uključena dela Skotija Vilsona, Ilije Bosilja i Fridriha Šreder-Zonenšterna, preko ostvarenja umetnika iz Guginga kod Beča - Osvalda Čirtnera, Augusta Vale, Johana Hauzera, Hajnriha Rajzenbauera, Frica Kolera, sve do art kulturela velikih austrijskih slikara - Arnulfa Rajnera i Petera Pongraca, koji su pronašli inspiraciju u art brutu.

Direktorka MNUM Ivana Bašičević Antić je ocenila da je industrijalac Peter Infeld razvio neverovatnu strast prema vizuelnoj umetnosti, imao ličnu slobodu i napravio iskorak u kome zapravo nije postao samo puki kolekcionar, već se i družio sa umetnicima. Ona je izrazila izuzetno zadovoljstvo što su im iz austrijske kolekcije Infeld dozvolili domaćem muzeju da prikaže zanimljive radove mnogih poznatih slikara, odnosno pozajmili su im jedan pažljivi odabir.

Početak Kolekcije „Infeld“, koja je danas jedna od najvećih umetničkih zbirki u Austriji, činila je Bečka škola fantastičnog realizma bliskog nadrealizmu.

Nakon jedne izložbe davne 1965. godine, Peter Infeld je osetio potrebu da prikuplja slike, ali i da lično upoznaje njihove autore.

„Dopali su mi se akribični načini slikanja, vraćanje tehnikama starih majstora, bavljenje psihoanalizom. Ta zbrka različitih ideja, koje su mi bile strane, podstakla me je na kupovinu. Od samog početka se razvio srdačan odnos sa slikarima, sa ljudima koji su se nepogrešivo kretali svojim putem. Želeo sam da pružim sigurnost u pogledu njihovog kvaliteta. Kud god da krene taj slikar, ja ću ga slediti", govorio je svojevremeno kolekcionar Peter Infeld, koji se lično upoznavao sa slikarima Bečke fantastike, te se redovno i strastveno bavio njihovom umetnošću.

Infeld je tako ostvario višedecenijsko prijateljstvo sa Ernstom Fuksom, Antonom Lemdenom, Arikom Bauerom, Volfgangom Huterom i Rudolfom Hauznerom.

Redovne posete izložbama i ateljeima su ovim bečkim proizvođačima struna omogućili da prate stvaralački put svih navedenih likovnih umetnika.

Peter Infeld je bio uspešan privrednik širom sveta, a inače nije sakupljao samo slikare Bečke fantastike, već je stalno otkrivao nove stvaraoce, pri čemu je uspeo da stvara zbirku širokog spektra kreativnosti.

Tako pored Bečke škole fantastičnog realizma, težišta kolekcije su bili naivna umetnost, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut.

Peter Infeld je u svojim zabeleškama naveo da je širok izbor savremene umetnosti odabran na osnovu svog senzibiliteta za umetnika i njegov način stvaranja, a da "iz takvog pogleda na kolekcionarstvo proističe sasvim lični afinitet i emotivni odnos prema umetničkom delu".

Izuzetak nisu ni dela art brut umetnika iz Guginga, u blizini Beča, sa kojima porodicu Infeld povezuje višedecenijsko prijateljstvo.

"Margareta i Peter Infeld su želeli da održavaju lični kontakt sa umetnicima i često su ih posećivali. „Veliku staru damu“ Infeld nije mogao da spreči ni veliki fizički napor stalnih odlazaka u Guging zbog odabira dela njihovih umetnika, koja su bila određena blizinom svojih stvaralaca“, govorio je prof. Johan Fajlaher, dugogodišnji direktor Art brut centra Guging.

Radovi jednog od najslavnijih austrijskih umetnika, Arnulfa Rajnera, deo su ove izložbe - "Venera ispod plavog jorgana" i "Okrugli čovek", nastala su u okviru poseta Gugingu sredinom šezdesetih godina 20. veka, i zauzimaju posebno mesto. Na njima je umetnik uspostavio neposredan kontakt sa Arnoldom Šmitom i Johanom Hauzerom, slikajući 1994. godine preko njihovih dela.

Bogatu kolekciju na izložbi u Beogradu večeras čine i slike u mnogim raznovrsnim tehnikama Franca Đolča (serijal skica "Studija za Kralja", 1995), Ota Mila ("Glava jednog slikara", "Omaž Pojasu", 1965), Joža Tisnikara ("Žaba", 1965), Fridriha Šredera ("Vaga mesečevog moralnog suda", 1962), Gastona Šezaka ("Sinjor Enco Pagani" (1950), Ide Buhman ("Veliki šareni Čiča Gliša" i "Dvojica velikih Čiča Gliša", 1989).

Na izložbi su prikazana i dela Petera Porgraca ("Autoportret", 1999, "Ljudi", 1978), Franca Ringela ("Ja", 2008, "Robert Valzer", 1998), Ilije Bosilja ("Šetači", 1963), Johana Garbera ("Beč: Katedrala Svetog Stefana", 1993, "Američki. Ruski", 1988), Anselma Boa - Viva ("Bez naslova", 1965), Roberta Cepela - Šperla ("Velika majka", 1967), Mišel Neđar ("Darije", 1995, "Belvil", 1987), Frica Kolera ("AutoPORTRET", 1990, "Lice", 1981), Franca Janca (gigantske monumentalne slike - "Ronilac po zemlji", "Tiho pada sneg", "Gavran", 2002), Marta Grineval ("Autoportret", 1981, "Glava", 1984), i drugi.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)