Činjenice o Rembrantu: Bio je jedan od najvećih slikara, na kraju je živeo u siromaštvu

Rembrant je definitivno jedno od najvećih imena svetskog slikarstva. Njegova dela se dan danas čuvaju u muzejima širom planete ili su deo neke privatne kolekcije.

U čast velikog umetnika, evo i nekih činjenica o njemu.

Preporučujemo

1. Rembrant je rođen kao Rembrant Harmenszoon van Rajn 1606. godine. Harmenszoon ukazuje da se njegov otac zvao Harmen, a van Rajn se odnosi na njegov rodni grad blizu reke Rajne. Dodao je nečujno 'd' svom potpisu iz nepoznatih razloga, 1633.

2. Bio je jedan od vodećih slikara holandskog zlatnog doba, a zapamćen je po dramatičnoj upotrebi svetlosti i senke, svojoj svestranosti, a posebno po portretu.

3. Rođen je u gradu Lajdenu, ali je napustio univerzitetske studije da bi se posvetio slikarstvu, a školovanje je završio u Amsterdamu kod Pitera Lastmana, koji se specijalizovao za istorijske i biblijske teme.

4. Gotovo odmah nakon preseljenja u Amsterdam 1631. Rembrant je proširio svoje poslovanje; postao je amsterdamski građanin i član lokalnog esnafa slikara, stekao neke studente i ušao na unosno tržište portreta – žanra po kojem će postati poznat.

5. Iako su savremeni i klasični italijanski majstori imali veliki uticaj na Rembranta kroz njegovo školovanje, umetnik nikada nije napustio Holandsku Republiku tokom svog života.

6. Rembrantov rani rad je potpisan njegovim latinskim monogramom: RHL (Rembrandus Hermanni Leidensis.) Zatim je prešao na RHL-van-Rijn, i na kraju se odlučio na jednostavno Rembranta kao svoj potpis za većinu svoje karijere.

7. Do 1632. već je pokazivao svoju svestranost i impresivan domet. Radio je mitološke, biblijske i alegorijske scene pored pejzaža i portreta, kako na slikama tako i u bakropisima. Eksperimentisao je sa zasićenjem velikih površina bojom i intenzivnim sijaroskurom da bi postigao neviđene nivoe psihološkog karaktera u svojim sedištima, kao i dramatične unutrašnje i spoljašnje scene.

8. Uprkos svom komercijalnom i finansijskom uspehu, do kasnih 1640-ih, Rembrant je prekomerno potrošio svoje bogatstvo, više nije mogao da plaća hipoteku i morao je da proglasi nesolventnost. Prodao je svoju kuću, mnoge predmete i slike iz svoje kolekcije i svoju štampariju. Preselio je svoju porodicu u manji dom, i nikada se nije finansijski oporavio, na kraju je umro u siromaštvu.

9. Rembrant je zadržao značajno i uticajno nasleđe za slikare kasnijih generacija. Vincent van Gog je objasnio šta je za njega Rembrant značio: "Rembrant ide toliko duboko u misteriozno da govori stvari za koje ne postoje reči ni na jednom jeziku. S pravdom Rembranta nazivaju „mađioničarom“ što nije lako zanimanje."

10. Godine 1634. Rembrant se oženio Saskiom van Ujlenburg, rođakom jednog od prvih Rembrantovih dilera, Hendrika van Ujlenburga. Saskia je rodila četvoro od petoro Rembrantove dece, iako je troje umrlo u detinjstvu. Saskia je umrla 1642, verovatno od tuberkuloze, što je podstaklo Rembranta da napravi neka od svojih najuspešnijih dela: mračne portrete svoje bolesne i umiruće žene. Nakon Saskijine smrti, dobio je dete, Korneliju, sa svojom bivšom sluškinjom Hendrikje Stofels, koja je kasnije postala njegova vanbračna žena. Kornelija je bila jedini živi član uže Rembrantove porodice u vreme njegove smrti.

11. Rembrant je bio poznat po svojim istorijskim slikama i portretima koje su naručili meceni, ali je takođe forsirao žanr autoportreta. Tačan broj njegovih autoportreta nije poznat, ali naučnici pripisuju najmanje 40 i čak 90 autentičnih autoportreta njegove ruke.

12. Pored svojih slika, Rembrant je bio prilično plodan grafičar. Bio je sposoban da postigne izuzetno složene detalje na maloj skali u bakropisima. Ovi otisci su bili široko rasprostranjeni i pokrenuli Rembranta u međunarodnu slavu koja više nije bila ograničena na Holandsku Republiku.

13. "Noćna straža" koju je naručila građanska milicija jedno je od najpoznatijih Rembrantovih dela. Zvanični naziv slike je "Miliciona četa kapetana Fransa Baninga Koka", ali se naziva "Noćna straža" zbog prigušene i mračne atmosfere u sceni. Konzervatori su od tada otkrili da je tama rezultat laka i nekih oštećenja, i da je originalna slika zapravo bila raspršena jakom sunčevom svetlošću.

14. Nakon završetka "Noćne straže", radovi su prekinuti sa svih strana kako bi se uklopio njegov drugi dom u gradskoj većnici Amsterdama. Originalni komad je imao dve pune figure na levoj strani, koje sada nedostaju, kao i balustradu i stepenice koje su delu dale veću dubinu.

15. Kada se jedan kritičar iz devetnaestog veka osvrnuo na delo Ogista Rodena na isti način kao i na Rembrantovo delo, Roden je odgovorio: "Uporedite me sa Rembrantom? Kakvo svetogrđe! Sa Rembrantom, kolosom umetnosti! Trebalo bi da se poklonimo Rembrantu i da nikoga ne poredimo sa njim!"

16. Neki naučnici tvrde da je Rembrant možda patio od „stereo slepila“, što znači da nije imao dovoljno percepcije dubine. Ovaj problem mu je pomogao u slikanju trodimenzionalnih scena na dvodimenzionalnim površinama.

(Telegraf.rs/izvor: Eva Sarah Molcard/sothebys.com)