Otvorena retrospektivna izložba “Javne tajne” Zorana Naskovskog u Muzeju savremene umetnosti

Retrospektivna izložba JAVNE TAJNE umetnika Zorana Naskovskog, jednog od najistaknutijih umetnika iz Srbije, otvorena je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u četvrtak 19. oktobra. Prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, kustoskinje izložbe Una Popović i Gordana Nikolić, i umetnik Zoran Naskovski.

Marijana Kolarić je u uvodnom govoru rekla: ”Izložba je realizovana u saradnji i koprodukciji između Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Inicijativom, pažnjom i trudom kustoskinja izložbe, Une Popović i Gordane Nikolić, izložba je dugo promišljana i temeljno koncipirana kako bi se dugogodišnja praksa i umetnički rad Zorana Naskovskog predstavio publici u vidu retrospektivnog prikaza. Aktivan više od tri decenije, njegov rad se razvija u kontinuitetu sve do današnjih dana u polju savremene umetnosti i obeležava angažovan pristup ne samo kada su u pitanju aktuelna društvena dešavanja, već i prema samom mediju i jeziku umetnosti - razvijajući specifična umetnička istraživanja i metodologije, kao i inovacije u oblastima videa, instalacije, performansa i višemedijskih umetničkih praksi, što se na ovoj izložbi može sveobuhvatno videti”.

Preporučujemo

Una Popović je povodom izložbe izjavila: ”Posmatranje rada Zorana Naskovskog možemo analizirati unutar sklopa i male istorije novomedijskih praksi, i zbog toga nam je bilo značajno da ovu izložbu urade zajedno dva muzeja. Kada pogledate ovu izložbu, vidite njegovu diferencijalnost u izrazu od različitih tema i različitih medija, u artikulaciji kroz fotografiju, video, performans i sliku. Sva njegova istraživanja u složenom opusu medija bave se značajnim društvenim i geopolitičkim temama”.

Gordana Nikolić je u svom govoru na otvaranju istakla: ”Umetnost Zorana Naskovskog je promišljena iz iskustva avangardi, novih tehnologija, medijske arheologije i politike slika kao metodologija koje primenjuju tradicionalne medije, kao i algoritme i veštačku inteligenciju. Medij u njegovoj praksi nije fiksni, jer je njegova umetnost transformativna, kao i produkcija ove izložbe koja transformiše prostor u kom se nalazi reagujući na svoj aktuelni kontekst i ambijent, te njegova umetnost koja je angažovana zahteva i angažovanog posmatrača”.

Zoran Naskovski se prisutnima obratio rečima: “Želeo bih da se zahvalim Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kustoskinjama Gordani Nikolić i Uni Popović. Posebno bih se zahvalio tehničkom timu Muzeja na realizaciji izložbe, reč je o jednom od najboljih timova na svetu, i to treba posebno ceniti.”

Izložba JAVNE TAJNE, u organizaciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, predstavlja višedecenijski umetnički opus Zorana Naskovskog. Naskovski je jedan od najznačajnijih predstavnika nezavisne umetničke scene devedesetih godina prošlog veka, aktivan više od tri decenije u kontinuitetu u polju savremene umetnosti.

Nakon niza uticajnih radova kao što su Smrt u Dalasu, L’Origine du monde, War Frames i drugih, koji su privukli internacionalnu pažnju, kao i stručnih analiza njegovog rada, ova izložba je prvi retrospektivni prikaz umetničkih radova i angažmana Naskovskog u kontekstu aktuelnih društvenih tema, institucionalne kritike i aktivizma, specifičnih umetničkih istraživanja i metodologija, kao i inovacija u oblastima videa, instalacije, performansa i medijskih umetničkih praksi.

Radovima zasnovanim na medijskoj transformativnosti, Naskovski preispituje kontroverzne društvene procese koji impliciraju političko i ekonomsko nasilje, medijsku manipulaciju slika i informacija, kao i poništavanje kritičkog potencijala i etičkih funkcija javnih institucija. Polazeći od značaja radikalne apstrakcije u kulturi otpora (Beli oblak), od početka devedesetih godina umetničku praksu Zorana Naskovskog obeležava angažovan odnos prema aktuelnim društvenim pitanjima, kao i prema samom mediju i jeziku umetnosti. Tada nastaju kompleksne ambijentalne i audio-video instalacije Glas ruke, No Knocking, kao i prvi delegirani perfomans na umetničkoj sceni Srbije, Apolo 9, u kom je učestvovala narodna pevačica Mašinka Lukić.

Internet projekat War Frames, koji televizijski program za vreme NATO bombardovanja koristi kao redimejd i izmešta ga u polje Interneta, predstavljen je na centralnoj izložbi 52. Bijenala u Veneciji. Seminalni rad, video instalacija Smrt u Dalasu, izlagan na brojnim međunarodnim izložbama, primer je radikalne montaže koju karakterišu kompleksni i diskodirani odnosi jezičkih i audiovizuelnih elemenata, kao i snažna jukstapozicija slike i zvuka. Višegodišnji projekat Mandala i krst predstavlja otvorenu platformu za preispitivanje politika slika u prostoru između vidljivog i nevidljivog putem analize novouspostavljenih odnosa i relacija u svetu kroz prizmu stvaranja novih linija razgraničenja između evropskog i neevropskog poretka i konteksta. Instalacija Crisis / Ornet Kolmen u Beogradu, nagrađena Politikinom nagradom, tretira pitanje rasizma i nove krize konzervativizma i zasnovana je na istraživačkom radu s dokumentima, artefaktima, projekcijama, video zapisima i sirovom materijalu.

Medijsku ontologiju njegove umetničke prakse istorijski povezujemo s eksperimentalnošću avangarde i konceptualne umetnosti u medijskom rasponu od slikarstva, videa, filma, instalacije, performansa, fotografije, zvuka do digitalnih umetničkih praksi i veštačke inteligencije (projekat Pitanje).

Zoran Naskovski (1960) magistarske studije završio je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Njegovi radovi predstavljeni su u okviru ključnih izložbi i umetničkih događanja devedesetih godina, među kojima su: izložba Ubistvo Centra za savremenu umetnost Beograd 1997. godine, izložba Focus Belgrad 1998. (ifa Galerija, Berlin), izložba After the Wall. Art and Culture in Post-Communist Europe u Muzeju moderne umetnosti u Stokholmu 1999/2000. godine, zatim u Ludvig Muzeju savremene umetnosti, Budimpešta, 2000. godine i u Muzeju savremene umetnosti – Hamburger Bahnhof u Berlinu 2000/2001. godine, kao i na internacionalnim izložbama nekih od najznačajnijih muzeja i institucija: Muzej Vitni u Njujorku, Muzej Endija Vorhola u Pitsburgu, Umetnički muzej Berkli i Pacifički filmski arhiv u Berkliju, Veksner centar za umetnost u Ohaju, Tejt muzej u Londonu, Centar Žorž Pompidu u Parizu, Hamburger Bahnhof u Berlinu, Fridericianum muzej u Kaselu, Kunsthale Vien u Beču, MACRO muzej u Rimu, Ludvig muzej u Budimpešti itd. Naskovski je učestvovao na centralnoj izložbi 52. Bijenala u Veneciji Think with the Senses – Feel with the Mind. Art in the present Tense. 2007. godine u selekciji kustosa Roberta Stora. Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima su nagrade: Memorijala Nadežda Petrović u Čačku (1996), godišnje izložbe Centra za savremenu umetnost Beograd (1997), 44. Oktobarskog salona (2003), 47. Oktobarskog salona (2006), kao i Politikine nagrade za najbolju izložbu u 2020. godini.

Izložba u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je do 26. februara 2024. godine, a od 26. januara do 17. marta 2024. biće postavljena i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.

Pokrovitelji izložbe su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Vojvodine.

Sponzori izložbe su Epson, Polydor, Space Modern, LajtNet, Division Visual Solutions i Wiener Städtische.

(Telegraf.rs)