Ukrajina uspostavila bazu podataka umetnina u vlasništvu ruskih bogataša
Ukrajinska nacionalna agencija za prevenciju korupcije (NACP) uspostavila je bazu podataka umetničkih dela koja su u vlasništvu ruskih državljana koji su pod sankcijama zapadnih zemalja, kako bi im otežali da takve umetnine prodaju.
Kako navodi Gardijan, platno koje prikazuje Isusa, ''Salvator Mundi'' Leonarda da Vinčija, ''Četiri Merlin'' Endija Vorhola i mnoga druga dela navedena su u bazi podataka koja se može naći na sajtu ''Portal o ratu i sankcijama''.
Tu su kategorisane umetnine za koje se smatra da su ih poslednjih godina kupili i prodali ruski bogataši koje Zapad i Kijev optužuju da pomažu i podržavaju rusku invaziju na Ukrajinu.
Svrha te baze podataka je da, kako navodi NACP, da ''olakša vrlim učesnicima na umetničkom tržištu da proveravaju da li je neko delo bilo pod sankcijama i oteža ruskim oligarsima da prodaju takvu imovinu''.
''Trenutno, baza sadrži informacije o više od 300 umetničkih predmeta. Među njihovim vlasnicima su ruski milijarder Vjačeslav Kantor, manekenka Darija Žukova, reper Timur Junusov (Timati) i drugi pojedinci koji su pod sankcijama zbog direktne podrške ratu Rusije protiv Ukrajine'', saopštila je agencija.
Među ostalim kolekcionarima navedenim na portalu je i bivši vlasnik britanskog fudbalskog kluba Čelsi Roman Abramovič, za koga se navodi da je tokom godina nabavio niz poznatih dela, uključujući triptih Frensisa Bekona iz 1976. godine, ''Ženu iz Venecije I'' Alberta Đakometija i osam albuma iz serije ''The 10 Ćaracters'', američkog konceptualnog umetnika Ilje Kabakova.
Portal otkriva da je Leonardov ''Salvator Mundi'', koji datira iz oko 1500. godine, kupio milijarder Dmitrij Ribolovljev, koji je platno naknadno prodao, dok je Mihail Fridman, bliski Putinov saveznik i suosnivač ruske multinacionalne Alfa grupe, kupio Vorholovu ''Merilin Monro'' 2013.
Gardijan navodi da se umetnička dela mogu relativno lako prodati preko državnih granica bez obaveštavanja nadležnih, sa subjektivnom prirodom vrednosti koja omogućava da se cene lako naduvaju ili smanje.
Prema internacionalnoj organizaciji za praćenje pranja novca, Radnoj grupi za finansijsku akciju, vrednost tržišta antikviteta, umetnina i kulturnih predmeta na globalnom nivou 2021. godine iznosila je 65,1 milijardu dolara.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.