"Galerija 73 je hram kulture. Prostor je kroz koji su prošla najveća imena naše likovne scene"

Direktorka Galerije 73 Mirela Pudar je u emisiji Tanjug Relfektor govorila o izložbi "Akademici - članovi Lade", koja će biti otvorena 29. juna.

Pudar je rekla da izložbom koju rade u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umentosti (SANU) obeležavaju 50 godina Galerije 73.

Preporučujemo

Istakavši ogromnu zahvalnost SANU što je pomogla Galeriji 73 da napravi veliku izložbu, Pudar je rekla da će biti predstavljeni radovi likovnih umetnika, 20 akademika okupljenih u udruženje Lada, sa početka 20. veka, među čijim osnivačima je bio dubrovački slikar Marko Murat.

"Mnogi kažu da je Galerija 73 hram kulture. Gradila se godinama. Prostor je kroz koji su prošla najveća imena naše likovne scene", istakal je Pudar.

Prema njenim rečima, galerija je nastala u pregrađu Beograda kada se izgrađivalo Banovo Brdo i doseljavala su se neka poznata imena našeg kulturnog života, među kojima je bio reditelj Đorđe Kadijević.

Pudar je podsetila da je u maju 1973. godine Kadijević napravio je čuveni film "Leptirica", a već u junu je u saradnji sa poznatim vajarima, kakvi su Miodrag Živković (1928-2020), Matija Vuković (1925-1985) i Dragan Mileusnić (1943-2019), odlučio da se jedan deo kulturnog, likovnog života pomeri u zonu Banovog Brda.

Naglasivši da ima čast da rukovodi ustanovom koja puni 50 godina, Pudar je dodala da ni Kadijević nije očekivao da će Galerija 73 preživeti sve te godine.

"Bilo je mnogo izazova, ali autoritet velikog Kadijevića je bio jako važan, i galerija živi i danas. Ugled je godinama stican. SANU je to prepoznala i partner je u izložbi", ocenila je Pudar.

U budućnosti, Galerija 73 će pokušavati da smesti kulturu na mesto koje joj pripada, kao jednu vrstu nadogradnje obrazovnog sistema, najavila je Pudar.

Prema njenim rečima, poslednjih godina je kultura marginalizovana i potrebno ju je predstavljati od malih nogu kroz umrežavanje sa obrazovnim sistemom.

Pudar je rekla da će Galerija 73 predstavljati i dela mnogih znamenitih ličnosti sa Banovog Brda, a krenuće se od tradicije, odnosno Matije Bana (1818-1903).

Rodonačelnik naselja Ban bio je i jedan od osnivača Srpske kraljevske akademije, bio je među inicijatorima ideje da se podigne hram Svetog Save i član radnog tela za osnivanje Narodnog pozorišta.

(Telegraf.rs/Tanjug)