Nova izložba u Muzeju afričke umetnosti: "Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji-arhivski omnibus"
Izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ biće otvorena u subotu, 18. marta u 12 časova u Muzeju afričke umetnosti (Andre Nikolića 14, Senjak). Kustosi izložbe su Mila Turajlić, Maja Medić, Ana Knežević i Emilia Epštajn.
Izložbu će svečano otvoriti Nј.E. Fatah Mahraz, ambasador Alžira u Beogradu.
„Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus” zasniva se na arhivskom materijalu i usmenim svedočanstvima Jugoslovena koji su aktivno pružali pomoć alžirskom narodu tokom njihove borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti, sve do zvaničnog oslobođenja, 1962. godine.
Sećanja snimatelja Stevana Labudovića, radnice Crvenog krsta Maje Plavšić, jugoslovenskog ambasadora u Tunisu, Miloša Lalovića o kojem svedoči njegova supruga Borislava, pridodaju „ljudsku” notu istorijskim događajima koje često percipiramo kroz stroge hronologije i taksativno nabrajanje imena i događaja. Arhivskim materijalom, pomenutim usmenim svedočanstvima u režiji Mile Turajlić, pridružuju se i osnivači Muzeja afričke umetnosti – Zdravko Pečar, tada u ulozi ratnog dopisnika, i Veda Zagorac, na mestu atašea za štampu u jugoslovenskoj ambasadi u Tunisu.
Snimanjem razgovora sa protagonistima ove izložbe, Mila Turajlić i Maja Medić su zapravo kreirale novu, dragocenu arhivsku građu koja je, kako će se kasnije ispostaviti, bila poslednja prilika da se svedočanstva Maje Plavšić, Borislave Lalović i Stevana Labudovića zabeleže.
Novinski članci, fotografije, prepiske, depeše, kao i lični mobilijari, materijalni su tragovi zanosa i posvećenosti ideji solidarne mobilizacije. U fasciklama i na beleškama koje su isti ti ljudi vodili, dnevnicima i izveštajima koje su pisali, ali i na brošurama, razglednicama, novinskim člancima i drugim papirnim formatima koje su smatrali dovoljno važnim da budu sačuvani, prepoznajemo lične klasifikacije, oblikovane sopstvenim razumevanjem događaja, koje danas nosi poseban značaj za dublje razumevanje prošlosti u savremenom trenutku.
Izložba se otvara u subotu, 18. marta u 12 časova u Muzeju afričke umetnosti, na dan kada je 1962. godine potpisan istorijski Sporazum u Evijanu kojim je okončan Alžirski rat za nezavisnost (1954–1962) i koji označava kraj francuskog kolonijalizma u ovom delu Afrike.
Tokom celog dana, do 18 časova, ulaz u Muzej afričke umetnosti biće slobodan za sve posetioce izložbe.
Realizaciju izložbe pomogli su: Crveni krst Srbije, Arhiva Filmskih novosti, Ambasada Alžira u Beogradu i Nacionalni arhiv Alžira, Arhiv Jugoslavije i Diplomatski arhiv Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.
Na izložbi je uključena građa iz Muzeja afričke umetnosti i privatnih arhiva porodica Plavšić-Duduković, Labudović i Lalović. Usmena svedočanstva deo su projekta „Non-Aligned Newsreels uz podršku Filmskih novosti“, režija i kamera Mila Turajlić, producent Maja Medić.
Podsećamo da će u sklopu ovog programa do 22. marta biti održana i projekcija dokumentarnog diptiha „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile) autorke Mile Turajlić u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Projekcije su u 18 i 20.30 časova.
Galerija GrafikArt, Sofija, Bugarska TIHI RAZGOVORI Simonida Radonjić i Milena Maksimović Kovačević 8. mart – 6. april 2023.
Galerija moderne umetnosti GrafikArt (Sofija, Bugarska) od 8. marta pa sve do 6. aprila predstavlja izložbu „Tihi razgovori“, grafike Simonide Radonić i Milene Maksimović-Кovačević iz Srbije, renomiranih beogradskih umetnica koje po prvi put izlažu na bugarskoj umetničkoj sceni.
Na poziv organizatora, njihova dela se predstavljaju upravo u „mesecu žena”, a otvaranje izložbe je upriličeno za 8. mart, Međunarodni dan žena, budući da rad umetnica na jedinstven način istražuje ljudsku prirodu i višeslojne ljudske odnose, stavljajući ženu u centar promišljanja.
I jedna i druga traže skriveno u međuigri i povezanosti telo-duše, muško-ženskog, spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, sebe i drugih, subjektivnog i objektivnog, privatnog i javnog... A sve to ostaje praznina koja ispunjava tišinom i – ponovo tišinom, dajući motive za razmišljanje, kao i analizu šta bi bio pravi razlog da se ove veze prekinu...
Za obe umetnice, tajne ljudske prirode su izuzetno važne, ali njihova traganja i senzibiliteti idu u dva različita pravca. Simonidino delo se obraća Tišini, onoj koju tvrdoglavo izbegavamo u ovom svetu punom nepotrebne buke. Milena Maksimović se bavi ljudskom dualnošću, načinom na koji ljudi komuniciraju jedni sa drugima, i onim što ostaje skriveno među njima.
I upravo kolizija, sučeljavanje njihovih radova u okviru postavke, rađa „Tihe razgovore”. Кroz bogatu paletu grafičkih metoda akvatinte, suve igle, olovke, mecotinte, kineskih kolaža, dve grafičarke transformišu izložbu u psihološki razgovor o ljudskoj duhovnosti.
Izložba grafike Simonide Radonjić i Milene Maksimović Kovačević u galeriji GrafikArt se može pogledati sve do 6. aprila 2023. godine.
Simonida Radonjić (1973) je rođena u Beogradu. Diplomirala je 1998. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Odsek za grafiku. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS-a) od 1999. godine. Magistrirala je 2002. godine na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu, odsek za grafiku, u klasi prof. Velizara Krstića. Pored ostvarenih 17 samostalnih izložbi, izlagala je i na blizu 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja.
Milena Maksimović Kovačević (1975) diplomirala je 1998. i magistrirala 2001. na
Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu, odsek grafika, u klasi prof. Biljane
Vuković; od 2009. je na doktorskim studijama na FLU u Beogradu. Član je ULUS-a od 2000. sa statusom samostalnog umetnika od 2001. godine. Od 1995. izlagala je na 14 samostalnih i na oko 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je brojnih nagrada.
(Telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ogi
Secam se ranjenih Alziraca u Bolnici na Banjici. Bili su neizmerno zahvalni Jugoslaviji i nasim doktorima.
Podelite komentar