Likovna radionica "Likovno putovanje 2023" od 1. marta do 31. maja

Prolećni ciklus kreativnih radionica „Likovno putovanje“ Centra za kulturu Grocka, namenjenih mlađim osnovcima, otpočinje sa radom u martu 2023. godine.

Likovna radionica Centra za kulturu Grocka u prolećnom ciklusu nastavlja kreativno-edukativno putovanje u otkrivanju sveta umetnosti. Upoznaje polaznike sa osnovama likovnog jezika, temama i tehnikama, umetnicima i umetničkim pravcima, podstiče dečje stvaralaštvo, razvija interesovanje i ljubav prema likovnoj kulturi i umetnosti.

Preporučujemo

U tromesečnom prolećnom izdanju, Likovna radionica traje od 1. marta do 31. maja 2023. godine, i odvija se u prostorijama škola OŠ „Ilija Garašanin“ u Grockoj i OŠ „Sveti Sava“ u Vrčinu – izdvojeno odeljenje „Donja Mala“ škola.

Prilagođen pristup radioničara u radu sa decom osnovnoškolskog uzrasta, ostvareni rezultati, veliko interesovanje i brojnost polaznika, nedvosmisleno ukazuju na potrebu za likovnim izražavanjem. Uz naglašenu edukativnu dimenziju radioničarskog rada, polaznici se upoznaju sa sopstvenim talentima i mogućnostima, kao i procesom stvaranja, koji direktno utiče na razvijanje vizuelne percepcije i finih motoričkih veština. Jedan od bitnih segmenata rade jeste i upoznavanje sa kulturnim nasleđem, vrednostima i znamenitostima teritorije na kojoj žive.

Za prijavljivanje i dodatne informacije:

- Centar za kulturu Grocka, 011 850 23 21

Beogradski vizuelni umetnik Mane Radmanović realizovao izložbu u Zagrebu

Istaknuti beogradski vizuelni umetnik i grafički dizajner Mane Radmanović je prvi od savremenih srpskih dizajnera koji ima izložbu u galeriji Hrvatskog dizajnerskog društva (HDD) u Zagrebu.

Izložba pod nazivom “Nezavisno i medjuzavisno – 20 godina dizajna za nezavisnu scenu” je otvorena 9. februara, i trajaće dve nedelje, odnosno do 23. februara, saopštili su organizatori.

Projekat predstavlja umetnikov rad tokom poslednje dve decenije za mnoge nezavisne organizacije kulture i institucije, ali i autorske radovena području vizuelne umetnosti i edukacije, najviše kroz učešće u beogradskom fotografskom kolektivu “Belgrade Raw”.

Kako piše Sven Sorić u tekstu izložbe, u raskoraku između poetike i produkcije, kristališe se metodologija rada beogradskog dizajnera Maneta Radmanovića.

Za dvadeset godina aktivnog osmišljavanja, autor uspešno realizuje projekte za aktere nezavisne kulturne scene, kao i za ustanove kulture.

"Kao što na nezavisnoj sceni ne postoji stroga podela poslova, već se uloge preklapaju i mešaju, tako Mane-dizajner postaje Mane-fotograf kao član fotografskog kolektiva “Belgrade Raw”, koji pored ulične fotografije i dokumentovanja sirove lepote Beograda, izdaje i foto-zinove, ali i održava fotografske radionice širom Srbije. Tako i Mane-fotograf i Mane-dizajner postaju pomalo Mane-aktivista", zapisao je Sorić u katalogu za izložbu galerije Hrvatskog dizajnerskog društva (HDD) u Zagrebu.

Iako je pre svega reč o dizajnu za nezavisnu scenu, to je samo jedan segment iskustva Radmanovića, koji je godinama gomilao sate rada u okruženju marketinške agencije, kao grafički dizajner za reklamnu industriju, uz kasniji prelazak u samostalne vode.

Svoje znanje nekoliko godina je prenosio studentima i na beogradskom Fakultetu za medije i komunikacije.

Mane Radmanović kao vizuelni umetnik i grafički dizajner pohadjao je Visoku školu likovnih i primenjenih umetnosti i studirao na Fakultetu primenjenih umetnosti (FPU) u Beogradu.

Radmanovićeva interesovanja su usmerena na oblast vizuelnih umetnosti i eksperimentalnog pristupa grafičkom dizajnu, kao i edukaciju kroz radionice održane na festivalima i konferencijama u Srbiji i regionu.

Njegova dizajnerska praksa traje više od dve decenije i obuhvata različite uspešne projekte, uglavnom iz oblasti nezavisne kulture, ali i u saradnji sa kulturnim institucijama (galerije, muzeji, kulturni centri).

Na regionalnom konkursu za najbolji grafički dizajn „Grifon“ 2018. godine, Mane je dobio priznanje za “kontinuirani autorski doprinos grafičkom dizajnu u oblasti nezavisne kulturne scene i savremene umetnosti u Srbiji”, a 2021. godine osvojio je i Glavnu nagradu, piše Tanjug.

Galerija Rančićeva kuća: Otvaranje samostalne izložbe IZGUBLjENA REČ Ivane Davidović Ivezić

Samostalna izložba slika „Izgubljena reč“, autorke Ivane Davidović Ivezić biće otvorena u četvrtak 23. februara 2023. godine od 19 časova u Rančićevoj kući, galerijskom prostoru Centra za kulturu Grocka.

Prilikom otvaranja izložbe nastupaju učenici OMŠ „Nevena Popović“ iz Grocke.

Serija slika „Izgubljena reč“ umetnice Ivane Davidović Ivezić je jedna vrsta likovnog dnevnika sastavljena od radova urađenih na drvetu u kombinovanoj tehnici voska (enkaustika), kolaža, kao i ulja na platnu. Jasnih i uravnoteženih kompozicija, vedrih boja i energičnih poteza, iz radova Ivane Davidović Ivezić iščitavamo jedan neobičan svet inspirisan značajnim delima našeg kulturnog nasleđa i ozaren unutrašnjom vedrinom, snagom i nadom.

U uvodnoj reči kataloga dr Oliver Tomić, istoričar umetnosti navodi: „Ko traži, taj će i naći“ je moto kojim se Ivana rukovodila u svom traganju. Od početka je znala šta traži, ali je ključno pitanje bilo: gde? Ispostavilo se da riznice u kojima se smisao nalazi netaknut ne samo mogu pronaći, nego se radi toga ne mora ići daleko. Štaviše, u baštini srpskog naroda i pravoslavne tradicije Reč-Logos je na dohvat ruke i samo je bila „slatka muka“ odabrati konkretni trezor smisla kao nadahnuće za sopstveno stvaralaštvo. Ivana se opredelila za „Slovo Ljubve“ svetog despota Stefana Lazarevića i „Luču Mikorkozmu“ Petra Petrovića Njegoša. Njima je na osoben način, u vidu fizičkog „slovnog“ prisustva, pridružila „Rat i mir“ Lava Tolstoja. Na taj način, reči i pojmovi mogli su povratiti pravo značenje u rasponu od metafizike i mistike, preko vere i poezije, do istorije i života u palom svetu.

Kada je izvor pronađen, autorki je preostalo da njegov sadržaj transponuje u jezik slike. To je učinila na autentičan način, zasnovan na iskrenom doživljaju, koji se kreće po tankoj granici između jasne figuracije i stilizacije koja teži apstrahovanju. Bilo je neophodno da se upravo ovakva mera pronađe, jer prikazane teme, motivi i predstave, kao i prisutni simboli imaju univerzalno značenje. Njeno ostvarenje smesta deluje sveže i živo, pošto, usred sveta beskrajne slobode ispražnjenih stereotipova, pred oči posmatrača izvodi arhetipove duboko ukorenjene u kolektivno nesvesno ljudskog roda.

Na taj način, Ivana Davidović Ivezić se predstavlja kao svojevrsni zastupnik kulture sećanja, nasuprot pretećem talasu „Cancel culture“ koji, pod terorom opsesivnog i netolerantnog „kulta Novog“, sa Zapada nastoji da svu prošlost baci u zaborav i dekonstruiše istoriju. Autorka dokazuje da je ne samo moguće, nego i neophodno stvoriti novo na osnovu „starog“. Zapravo, na taj način, „staro“ se pokazuje kao „trajno“, a novina postaje put da se potvrdi večnost onih sadržaja koji to zaslužuju.

Ivana Davidović Ivezić (1978) rođena je u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku Zidno slikarstvo 2003. godine, u klasi prof. Miroslava Lazovića. Završila je poslediplomsku specijalizaciju iz slikarstva i stakla (2007) na atinskoj Akademiji lepih umetnosti. Izlagala je na četrnaest samostalnih izložbi i više od četrdeset kolektivnih u zemlji i inostranstvu. Član je ULUPUDUS-a od 2004. godine i u statusu je samostalnog umetnika od 2010. godine.

Rančićeva kuća u Grockoj je spomenik kulture od velikog značaja za našu zemlju i autentični varoški dom Beograda i Srbije s početka 19. veka. Ova skladna, skulptoralno oblikovana lepotica narodnog neimarstva beleži više od dva veka trajanja i četiri decenije kulturne namene, a svakom posetiocu daruje nezaboravnu atmosferu svog vanvremenskog sklada i spokoja. Kuća raspolaže galerijskim prostorom opremljenim vitrinama, idealnim za postavke primenjene umetnosti, ali i prostranom baštom koja se koristi kao letnja muzička scena, radioničarski prostor i galerija na otvorenom.

Izložba traje do 13. marta 2023. godine.

Dobro došli!

(Telegraf.rs)