Potomci nemačkih Jevreja tuže Gugenhajm muzej: Traže natrag 200 miliona vrednu Pikasovu sliku

Muzej Gugenhajm suočava se sa tužbom jevrejske porodice koja kaže da je njihove pretke iskoristio poznati trgovac umetninama koji je od njih kupio sliku Pabla Pikasa dok su bežali od nacista 1938.

Rad španskog umetnika "Žena koja pegla" (La repasseuse) iz 1904. godine poklonila je Gugenhajmu porodica trgovca umetničkim delima Džastina Tanhauzera koji je kupio sliku od Кarla i Rozi Adler dok je par pokušavao da pobegne u Južnu Ameriku. Sada se procenjuje da vredi između 100 i 200 miliona dolara.

Preporučujemo

Prema tužbi, podnetoj Vrhovnom sudu na Menhetnu, Tanhauzer, Pikasov prijatelj, platio je Adlerovim 1.552 dolara za sliku, što je ekvivalentno oko 30.000 dolara danas. Njegova porodica dala je sliku besplatno Gugenhajm fondaciji 1976. godine.

Autor: Pablo Pikaso

U tužbi, koju su podneli rođaci Adlerovih, uključujući i njihove unuke, navodi se da se par nikada ne bi prodao za tu cenu da nisu bili suočeni sa progonom, navodi Njujork post.

Godine 2012, članak Njujork Tajmsa nazvao je ovu Pikasovu sliku „jednom od najvrednijih stvari koje poseduje Gugenhajm muzej“.

Porodica kaže da je slika „u nezakonitom posedu Gugenhajma“.

Porodica Adler kupila je sliku od Tanhauzerovog oca, Hajnriha, 1916. godine u Minhenu.

Nakon Hitlerovog uspona, Adlerovi su videli da su njihovi životi 'izgubljeni' kada je Hitler došao na vlast.

Tokom tog perioda, Кarl Adler je pokušao da proda sliku, tražeći 14.000 dolara, oko 300.000 dolara današnjeg novca, za delo, ali je na kraju odlučio da je zadrži.

Manje od godinu dana pre nego što je počeo Drugi svetski rat, 1938. godine, kao rezultat nacističke politike koja im je oduzela poslove i mogućnosti, par je opet bio prinuđen da traži kupca za sliku.

Bivši vlasnici želeli su je nazad, ali za samo 1.552 dolara, oko 32.000 današnjih. Кasnije je Tanhauzer pobegao iz domovine i nastanio se u Njujorku. Zaveštao je Pikasa i mnoga druga dela Gugenhajmu 1976. godine.

Sa druge strane, Adlerovi su napustili Nemačku i selili se po Evropi kada je izbio Drugi svetski rat, sve dok 1940. nisu uspeli da odu u Argentinu.

Par je napustio Nemačku i proveo vreme skačući po Evropi čak i kada je izbio Drugi svetski rat. Godine 1940. dobio je prolaz u Argentinu.

Jedan deo tužbe glasi njihovih potomaka glasi:

- Tanhauzer je kupovao slična remek-dela od drugih nemačkih Jevreja koji su bežali iz Nemačke i profitirao na njihovih nesreći.

- Bio je svestan teškog položaja Adlera i njegove porodice i da, bez nacističkog progona, Adler nikada ne bi prodao sliku po takvoj ceni - navodi Post.

Rosi Adler je umrla 1946. u Buenos Ajresu, a Кarl je umro u 85. godini 1957. kada se vratio u Nemačku.

Do sada je trebalo porodici da shvati da bi mogli da pokušaju da povrate sliku.

U tužbi se navodi Zakon o povratku eksproprisane umetnosti holokausta iz 2016. godine kao pravni osnov za vraćanje slike.

Pikaso je delo naslikao 1904. godine u dobi od 22 godine.

Godine 2009. slična tužba je podignuta protiv njujorških muzeja u vezi sa Pikasovim radovima "Dečak koji vodi konja" i "Le Moulin de la Galette", koji su nekada bili u vlasništvu Tanhauzera i čiji su prvobitni vlasnici želeli da im se vrate.

Na kraju, postignut je sporazum da se "Dečaku koji vodi konja" dozvoli da ostane u Muzeju moderne umetnosti, a "Le Moulin de la Galette" da ostane u Gugenhajmu.

U prošlosti su sudovi nalagali da se nacistički opljačkana umetnost vrati naslednicima bivših jevrejskih vlasnika.

(Telegraf.rs/Daily Mail)