Mana mu je donela slavu, ali zašto je toranj u Pizi kriv? Da nije bilo rata, do sad bi se srušio

Krivi toranj, ili zvonik kula, u Pizi je svetski poznata građevina koja u italijansku Pizu privlači hiljade posetilaca svake godine. Njegova mana - nakrivljenost - mu je donela slavu još veću od one koju bi imao samo zbog izgleda fasade i arhitektonskih elemenata (veću od same katedrale uz koju je napravljen); ali zašto se on naginje na jednu stranu?

Izgradnja Pizanskog tornja, započeta je 1173. godine. Graditelji su stigli već do trećeg sprata sprat kada su arhitekte primetile da je zvonik od belog mermera malo nagnut na jednu stranu.

Preporučujemo

Krivi toranj / Foto: Unsplash/Darryl Brooks

Projekat je od početka bio pogrešan. Uprkos planovima da toranj bude visok 56 metara, temelji su bili duboki samo tri metra. Da stvar bude gora, tlo je bilo nestabilno (ime Piza, ipak, dolazi od grčkog za "močvarnu zemlju").

Pre nego što su započeti neki ozbiljni pokušaji da se to ispravi, izbio je rat između italijanskih gradova - država. Gradnja je stajala više od jednog veka. Ta pauza doprinela je tome da se temelji kule slegnu. Da nije bilo te duge pauze, toranj bi se do sada sigurno srušio.

Druga faza izgradnje započela je 1272. godine, a glavni arhitekta Đovani di Simone pokušao je da ispravi nakrivljenost tako što je sledeći sprat pomerio malo ka strani gde je ugao nagiba bio tup. Ovo je dodatno otežalo kulu, što je doprinelo tome da toranj još više potone. Krajem 14. veka kula je konačno završena.

U trenutku kada se kula najviše nagnula, nagib je bio 5,5 stepeni. Od 1990. do 2001, trajao je veliki projekat tokom kog je uklonjena zemlja sa jedne strane, što je smanjilo nagib na 3,97 stepeni. Smatra se da bi toranj sada trebalo da bude stabilan najmanje 200 godina.

(Telegraf.rs/Nacionalna geografija)