Portret lepe bogatašice koji je izazvao skandal, uništio njenu reputaciju, a slikara naterao da napusti zemlju

Danas spada u jedan od najpoznatijih, a kada je o modi reč i najuticajnijih ikada, ali Portret madam X izazvao je skandal o kome je parisko društvo pričalo mesecima, slikara Džona Singera Sardženta naterao da najpre izmeni sliku, pa napusti Francusku, a reputaciju njegovog modela zauvek uništio.

Iako je neodređenim nazivom pokušao da zaštititi njen identitet, javnost je u beloputoj lepotici sa platna lako prepoznala Virdžini Ameli Avenjo, Amerikanku koja je nekoliko godina ranije sa majkom došla u Pariz, rešena da se dobro uda i osvoji prestoničku elitu. Brak sa bogatim bankarom Pjerom Gotroom, koji je bio dva puta stariji od nje, otvorio joj je vrata bogatih i slavnih, a njena lepota, izvajana figura i ukus za odevanje činili su da se istakne gde god se pojavi.

- Sećam se da sam je video, čuvenu lepoticu dana, i nisam mogao da prestanem da je proganjam kao lovac jelena. Njena glava i vrat njihali su se kao u mlade srne. Svaki umetnik je želeo da je ponovo stvori od mermera ili boje - napisao je jedan Amerikanac u to vreme.

Uprkos zanosu, Viržini nije bilo lako da pronađe svoje mesto. Visoko društvo Pariza smatralo ju je "profesionalnom lepoticom", ženom koja svoj izgled koristi kako bi se popela na socijalnoj lestvici. Potcenjivali su je kao Kreolku, tabloidi su je ignorisali, a ona je žudela za ljubavlju i uzbuđenjem koje nije nalazila u braku. A koliko je licemerno i lažno bilo društvo u koje je tako silno želela da se uklopi dokazuje činjenica da je nisu brojni ljubavnici doveli u centar skanala - već jedan portret.

Viržini je volela da pozira različitim umetnicima, te nije ni čudo što je zapala za oko Džonu Singeru Sardžentu, svom zemljaku i tada mladom slikaru koji je, baš kao i ona, težio da se što bolje pozicionira među pariskom elitom. Verovatno ju je upoznao 1882. godine i poželeo je da njen protret izloži na predstojećem Pariskom salonu. Sardžent je slutio da će slika dame iz visokog društva privući pažnju na izložbi, a njemu doneti slavu i narudžbine.

Ipak, poslovna procena pokazala se kao sve samo ne laka. Mladoj ženi bilo je dosadno da satima sedi ili stoji mirna u mestu, a društveni događaji i obaveze oko kuće i ćerke odvlačile su joj pažnju. Sardžent je pisao o "neuhvatljivoj lepoti i beznadežnoj lenjosti madam Gotro".

Trebalo mu je mnogo više vremena nego inače, ali posle brojnih skica i neplaniranog truda Sardžent je prd sobom imao prefinjeno umetničko delo.

Na slici vidimo madam Gotro kako se naginje ka stolu, održavajući ravnotežu desnom rukom. Njeno telo je okrenuto ka gledaocu, a glava na stranu. Sardžent je uspeo da je prikaže u pozi u kojoj ona istovremeno deluje kao da je tu, puna samopouzdanja, ali istovremeno i odsutna, nezainteresovana za naše poglede.

Duga satenstka crna haljinu sa dijamantskim bretelama ističe njen tanki struk, vodi oko niz belinu ruku do jedva primetne crne lepeze. Beličasti trag na njenom prstu treba da predstavlja burmu i ukaže svima da je žena koju gledamo udata.

Gotovo neprimetan nakit je i malena tijara koja izvire iz kose skupljene u, tada popularnom, antičkom stilu. Možda su baš zbog ranijih povezivanja sa srnom, jelenom i lovcem Sardžent ili Virdžini odabrali krunicu u obliku mladog meseca, čestog simbola Dijane, rimske boginje lova.

Njena bela koža u kontrastu je i sa haljinom, i sa tamno braon pozadinom, dok ružičastim uhom Sardžent kao da želi da poruči da je cela ova divota ipak samo površna, nešto što nam madam dopušta da vidimo. Ispod nje, krije se žena od krvi i mesa.

Identitet te žene Sardžent je odlučio da zaštiti njen identitet, te je sliku nazvao Portret madam... (tri tačke).

Međutim,  oštrom oku posetilaca Salona 1884. godine on nije mogao da promakne. Znali su ko je na platnu. I bili su besni.

Pričalo se tada da, ako biste prišli Sardžentovom platnu tokom  izložbe, mogli ste čuti svaku psovku u rečniku. Njena poza je smatrana previše senzualnom, dekolte predubokim, a ten je bio tako sablasno beo da su mnogi spekulisali kako je koristila arsenik da izbeli kožu.

Ali najgora od svega bila je bretela koja je (na prvoj vezriji portreta) padala sa njenog desnog ramena. Ta jedna mala bretela izazvala je čitav skandal: Kako je udata žena mogla (smela) da bude toliko zavodljiva?

Histerična, Viržininina majka tražila je od Sardženta da izmeni sliku, što je on i učinio. No, šteta je već bila učinjena.

- Sardžent ove godine nije ispunio svoje standarde. Poza modela je apsurdna, a plavi tonovi odvratni. Atributi su toliko naglašeni da je prirodna delikatnost sasvim izgubljena. Pod Sardžentovom četkicom takozvana "lepotica" izgleda kao prosta karikatura - pisao je Tajms u to vreme.

Sve u svemu, Viržini je zbog ovog portreta proglašena nemoralnom ženom, a Džon Singer Sardžent slikarem nemoralne žene, što je bilo skoro jednako loše.

U godinama koje dolaze Madam Gotro je ostala u Francuskoj, ali mnogi od njenih uticajnih i bogatih prijatelja prekinuli su kontakte sa njom. Pozirala je za portrete još nekoliko puta, iako nijedan nije izazvao toliko buke kao Sardžentov, pa čak ni onaj koji je bio prilično sličan u stilu i pozi. Vremenom se rastala od muža, a umrla je 1915. godine u Kanu, u 56. godini.

Sardžent je, sa druge strane, zbog skandala morao da pobegne iz Pariza. Novi dom pronašao je u Londonu, ponevši portret sa sobom. Izgradio je uspešnu karijeru u Engleskoj i Americi kao vodeći slikar portreta svoje generacije, ali nikada se više nije usudio da naslika nešto tako smelo kao Portret madam X. Sliku je prodao Metropolitan muzeju 1915. godine, ali vrlo svestan njene vrednosti.

- Mislim da je to najbolje platno koje sam ikada naslikao - rekao je on.

Vreme je pokazalo da je bio u pravu i da je ovaj protret njegovo remek-delo. Samo je nastalo u vremenu koje još uvek nije bilo spremno za njega.

(Telegraf.rs)