Prošetajte kroz rodnu kuću Mokranjca uz VR naočare, i to besplatno

 ≫ 
  • 0

Posle uspešno realizovane tematske izložbe u Ljubljani „Muzičko prijateljstvo – Davorin Jenko i Stevan Stojanović Mokranjac“, koja je bila deo manifestacije Srpsko-slovenačko prijateljstvo, Muzej grada Beograda svojim sugrađanima i gostima grada predstaviće ovu izložbu u novom muzejskom objektu, koji je u sastavu Muzeja grada Beograda – Zavičajnom muzeju Žarkova.

Na izložbi će biti predstavljen materijal različitog tipa, među kojima su fotografije, arhivska građa, kao i lični predmeti kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca. Postavka je upotpunjena digitalnim sadržajima, uz koje publika može da pristupi muzici ovih kompozitora, kao i da se prošeta kroz rodnu kuću Stevana St. Mokranjca uz VR naočare. Tokom trajanja izložbe emitovaće se epizode o Jenku i Mokranjcu, serijala „Srpska muzika kroz vekove“, naučno obrazovnog programa RTS.

Otvaranje izložbe zakzano je za petak 1. jula u 14 časova. Ulaz je besplatan.

MUZIČKO PRIJATELjSTVO NOSIOCI MUZIČKE KULTURE DRUGE POLOVINE 19. VEKA U SRBIJI - Davorin Jenko i Stevan Stojanović Mokranjac

Kompozitori Davorin Jenko (1835–1914) i Stevan Stojanović Mokranjac (1856–1914) su među najznačajnijim ličnostima, koje su zaslužne za razvoj srpske muzičke kulture, i umetnosti uopšte, u drugoj polovini 19. veka. Zahvaljujući Jenkovom radu, u Beogradu je obogaćen pozorišni život, time što je u repertoar Narodnog pozorišta uvršten i niz komada s pevanjem, čiji je muzički autor bio upravo Jenko.

Ovaj specifičan muzičko scenski žanr, doprineo je daljem razvoju primenjene muzike, a Jenko je opet svojim delovanjem uticao na mlađu generaciju srpskih kompozitora da upravo pišu muziku za pozorište. Malo malđi savremenik Jenka – Mokranjac u isto vreme je bio kompozitorski aktivan, ali na drugom polju. Mokranjac se zalagao za očuvanje srpske narodne tradicije, koja mu je ujedno bila i glavna inspiracija za njegovo stvaralaštvo i time je postao utemeljivač nacionalnog stila u Srbiji.

Njihove profesionalne karijere su se preplitale, kao i životne okolnosti. Ova izložba predstavlja mali uvid u njihov rad i dugo prijateljstvo koje su negovali.

Autor izložbe – Marijana Dujović

Autori postavke – Jelena Medaković i Filip Šoln

Saradnik na projektu – Ivan Milošević

Digitalni sadržaj – Ocolo Digital

Likovna kolonija “Mina Vukomanović Karadžić 2022”

Izložbom radova učesnika 28. Likovne kolonije „Mina Vukomanović Karadžić“, Kulturni centar Gornji Milanovac u utorak, 12. jula 2022. godine svečano će obeležiti početak rada ovogodišnje Savinačke

likovne manifestacije.

Likovna kolonija na Savincu pokrenuta je 1994. godine povodom stogodišnjice smrti Mine Vukomanović Karadžić, poznate srpske slikarke. Negovanje uspomena na Vukovu ćerku, jednu od prvih žena slikara u

srpskom slikarstvu i afirmacija rudničko – takovskog kraja, sredine bogate prošlosti i značajne kulturno umetničke tradicije, osnovna je ideja Kolonije.

Za nepune tri decenije postojanja Kolonije, oko 250 umetnika iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i inostranstva, uzelo je učešće u njenom radu. Ostvareno je oko 400 umetničkih dela koja čine Fond

likovne manifestacije.

Zbika je ove godine bogatija za desetak novih radova koji će javnosti biti predstavljeni u Modernoj galeriji, u utorak, 12. jula 2021. godine od 18 sati. Radove potpisuju umetnici: Ilija Drašović, Miloje

Mitrović, Nenad Ristović, Sonja Ulić i Neda Ivanović.

Predstavljanjem izložbe započeće rad ovogodišnje manifestacije na Savincu na kojoj će učešće uzeti umetnici: En Brit (Mušjen, Norveška) Snežana Skoko, Lidija Vujović, Valentina Nađ, Bata Anđelković i Ilija Drašović. Kulturni centar, organizator tradicionalne likovne manifestacije na Savincu očekuje potvrdu za učešće u koloniji i umetnice Sonje Ulić, kao i naše sugrađanke Jelene Jovičić.

Kao i prethodnih godina za učesnike Kolonije biće upriličeno niz pratećih programa.

(Telegraf.rs)

Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA