Matisov "Crveni studio": Remek-delo koje je zbunilo i kritičare, i mecene

Crveno vibrira tiho, skoro muzički, bruji od energije i teče u svim pravcima u kojima oko putuje. Takav osećaj izaziva slika Crveni studio Anrija Matisa (L’Atelier rouge) iz 1911. godine, jedinstvena i kontradiktorna slika koja je izazivala mecene i kritičare od svog nastanka. Slika prikazuje Matisov studio Issy-les-Moulineaux, nedaleko od Pariza, koji je umetnik dizajnirao za sebe  nekoliko godina ranije.

Jedanaest Matisovih dela iz stvarnog života pojavljuje se u kompoziciji, iskrsava iz rđeg prostora, zajedno sa stolicom, biljkom i drugim ličnim stvarima. Sam umetnik se nigde ne vidi, ali iako na slici naizgled nema akcije, ona je preplavljena energijom.

Preporučujemo

Anri Matis u svom ateljeu 13. maja 1913. godine. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Alvin Langdon Coburn/digitalgallery.nypl.org

Crveni studio je izazvao zaprepašćenje kada ga je publika prvi put videla. Matisov veliki pokrovitelj, ruski kolekcionar Sergej Ščukin, naručio ju je 1910. kao nastavak umetnikove Crvene sobe iz 1908, koju je takođe posedovao. Ali nakon što je lično video Crveni studio, Ščukin je odustao od platna.

Delo je ostalo u Matisovom posedu sve dok ga 1927. nije kupio aristokrata Dejvid Tenant, koji ga je izložio u londonskom Gargojl klubu. Muzej moderne umetnosti u Njujorku (MoMA) kupio ga je od Tenanta 1949. godine.

Otkako je ušao u MoMA-inu kolekciju, uticaj Crvenog studija je stalno rastao. Sada, rad je središnji deo izložbe koja pokušava da ponovo stvori studio u samom muzeju. Postavka obuhvata pomenutu sliku, u samom centru, naslovnu sliku pored mnogih stvarnih predmeta i platna koje prikazuje.

Glavna kustoskinja MoMA-e En Temkin rekla je da je spremiti ovu postavku bio pravi "lov na blago", te da su pored Crvenog studija izloženi i  Le Luxe II (1907–8), Akt sa belim šalom (1909) i Nimfa i Faun (1911) - sve platna prikazana na slici, kao i nikada ranije viđena terakota koja se pojavljuje na stolu u studiju.

"Crveni studio" označava kraj Matisovog fovističkog perioda i početak njegove potrage za jednostavnošću

Matis je voleo crvenu - to je bila boja kojoj se vraćao iznova i iznova. Ovde je koristi na suptilan i neočekivan način. Uzmite u obzir da je samo nekoliko godina pre Crvenog studija, Matis primenio visceralno krvavo crveno u svom fovističkom remek delu Crvena soba ili Harmonija u crvenom (1908). Dok je ta crvena, u skladu sa fokusom fovizma, vrlo intenzivna i udara u oči, "cigla" boja "Crvenog studija" nudi suprotno - skoro umirujuće iskustvo gledanja.

Autor: Anri Matis

- Prava soba u toj boji bila bi neodoljiva, topla i drska, ali ova crvena nije ništa od toga - piše istoričar umetnosti Robert Rajf u eseju „Matis i Crveni studio“. Dok je Harmonija u crvenom uznemirujuća, Crveni studio "odiše opuštenošću, gracioznošću i sofisticiranošću“. Deo toga, primećuje on, posledica je razblaženja boje, koja se „nanosi četkicom i uočava na način koji deluje površno, ležerno i neoprezno“.

Novi manir označava i novi period u njegovom stvaralaštvu. Umesto intenziteta i „divljih zveri“ iz perioda fovizma, Matis ovde nastoji da se koncentriše na suštinske elemente, pišući u svojoj beležnici da su „najjednostavnija sredstva ona koja najbolje omogućavaju umetniku da se izrazi“. To što je uspeo da to uradi sa bojom kao što je crvena svedoči o njegovoj virtuoznosti.

Slika je zagonetka

Jedno sjajno poređenje za Crveni studio je Van Gogov Noćni kafe (1888), soba slične rđe, gledana iz naizgled slične perspektive. Ali dok je Van Gogova slika grozničavo suočavanje iznuđene perspektive sa podom, plafonom i zidovima koji se vizuelno sudaraju, Matisova slika ima fluidan kvalitet zahvaljujući umetnikovoj manipulaciji prostorom.

Autor: Vinsent van Gog

Pažljiv pogled na Crveni studio daje naznake kako je to uradio. Pogledajte gornji levi ugao sobe - videćete da je umetnik eliminisao sam ugao, iako veliki ružičasti akt naslonjen na zid implicira njegovo prisustvo. Sto ispred nas takođe čudno štrči dok se približava ivici slike, zauzimajući prostor na način koji nije u skladu sa ostatkom poda.

Na prvi pogled, deluje kao da je Matis naslikao žuto-bele linije na crvenoj boji pozadine kako bi ocrtao forme koje zauzimaju prostoriju. Кada bolje pogledamo, vidimo da su ove linije, u stvari, suptilne kombinacije žutih i plavih tonova, pomešane sa drugim nijansama. I ne nanose se na vrh crvene, već su umesto toga osnova slike koja proviruje.

Matis je slikao do tačke linija, ostavljajući ove delove prostora golim. Naizgled spontano slikarstvo je, u stvari, rezultat ogromne strategije i kohezivne umetničke koncepcije. Na ovaj način, Matisovo slikanje njegovog ateljea podvlači njegovu sopstvenu filozofiju - da se efekat bez napora može postići samo velikim naporom.

To je poziv u Matisov um

Mnogo više od jednostavnog pogleda na njegov kreativni prostor, Crveni studio nam daje pristup Matisovom umu.

- Izgleda da nas Matis poziva unutra. On to radi tako što forsira perspektivu i podiže horizont. Mi smo iznad, gledamo dole - piše Rajf.

Jedno poslednje poređenje nam pomaže da razumemo šta Matis namerava. Razmotrite Crveni studio uz raniji rad Studio pod strehom (1903), nastao u teškom periodu umetnikove karijere. To je turobna, klaustrofobična slika koja gura naš pogled kroz prozor studija, kao da sugeriše da lepota umetnosti dolazi iz spoljašnjeg sveta.

Autor: Anri Matis

U Crvenom studiju Matis se okreće ka unutra. Gledajući izbliza sliku, primećuje se pravougaoni sat u centru, koji deluje kao neka vrsta sidra i daje kompoziciji harmoniju. Ako se zagleda bolje, vidi se da brojčanik sata nema kazaljke. Studijski prostor, čini se da gest kaže, postoji van vremena. Za razliku od Studija ispod stehe, on uživa što je u Crvenom studiju. 

Ali čak je i prostor samog studija, sa svojim nevidljivim uglovima i teško uočljivim podom, slab sam po sebi. U stvari, samo predmeti umetnikovog stvaralaštva daju mu suštinu.

- Objekti u studiju služe da definišu njegov prostor. Poređani su uza zid koji je iste boje kao i pod. Predmeti kao što su sto, stolice, dedin sat... definisani su žutom linijom. Oni su više šema, duhovi objekata, ali zato slike sijaju kao ljupki komadići umetnosti - zaključuje Rajf.

(Telegraf.rs)