Izložba koja objedinjuje tri mlada, a prepoznata slikara: "Pneuma" u Kući legata

Izložba "Pneuma", koja objedinjuje slike Kristine Pirković, Petra Mošića i Marka Tubića, biće otvorena u petak, 3. juna u 19 časova u "Kući Legata".

Sam naslov izložbe navodi na razmišljanje šta je to životna snaga, u čemu se ona ogleda i kako je transponovana u likovnim delima. Vodeći se time, okupljena je grupa mlađih umetnika, koja na različite načine, kroz samorodne opuse - korespondira ovom temom. Bez obzira na uticaje višeznačne prošlosti, kao što je konstantna aktuelnost prisustva ljudske figure u vizuelnom izražavanju - što je i kod predstavljenih autora lajt motiv, transponovanjem ličnog daha ( kod starih Grka - Pneuma) njihovi radovi dobijaju neslućenu slojevitost.

Preporučujemo

Autor: Kristina Pirković

U pitanju su troje mladih, a već prepoznatih i autentičnih slikara, koji se u svojim generacijama izdvajaju kao najuspešniji - Kristina Pirković, Marko Tubić i Petar Mošić. Oni su individualnim i višeslojnim ikonografijama, koje počivaju na preciznom crtežu, našli svoje mesto na srpskoj likovnoj sceni - strpljivim, nenametljivim i predanim gradjenjem kreda, koji pratimo i čitamo...od telesnog, raščlanjenog i brutalnog, do duhovnog, vanpojavnog i metavremenskog. Neke od kompozicija su dramatične, druge uznemirujuće mirne. Nespokoj koji izazivaju u posmatraču - zapravo je pneuma. Njihovo angažovano slikarstvo, realnost koju ne želite da vidite ili izbegavate, kritički je promišljeno suočavanje sa problemima likovno viđenim iz drugog ugla. Za sve autore je zajednička izrazita preciznost građenja polja, sklad u kompoziciji, kao i arhetipska važnost.

Vizijama čovekovog stradanja jedinstvenog bestijarijuma hibridnih bića a opozitnog kolorita, Kristina Pirković prenosi duhovno u ovovremeno. Kroz apokaliptične dijaloge sa starim majstorima slikarstva, ali i književnim paralelama, u slojevitim, promišljenim kompozicijama, transponovan je i objedinjen novi poetski diskurs religioznog i nadrealnog. Prizori ruiniranih mizanscena, naglašene narativnosti - su svet u kome svaki akter mimikom i karakterom odražava razna duševna stanja, ima svoje mesto i nosi breme, što ukazuje na degradiranost čoveka u savremenom svetu.

Drugačija telesnost osobenog preispitivanja i ličnih dijaloga, nije nepoznanica u opusu Marka Tubića. On stvara instinktivno, tražeći mesto individue naglašene samosvesti, koja se stalno preobražava. Nekoliko tema, kojima se ciklično vraća sublimišu igru svetla i tame, suštinu u duhovnosti kao i emotivna stanja iskazana u telesnom obliku i u stalnom pokretu.

Metafizičko je još jedna konstanta Markovog vitalizma - u kompozicijama savršenih formi, ali i transformisanih figura i portreta...ponekad monumentalnih i pročišćenih - a u poslednjim delima i fragmentarno raščlanjenih.

Petra Mošića intrigira savremeno, te je artikulisan u angažovanoj umetnosti, sagledavajući životno kroz različite društvene fenomene i etičke nedoumice. Ta stremljenja pratimo kroz cikluse... od odnosa prema deci, od brutalnog do prikrivenog... kao i specifične interakcije sa ugroženom prirodom i animalnim...u stalnoj igri mikro i makro odnosa. Petrova dela su estetski pročišćena sa centralnom figurom i akcentovanim detaljima snažne simbolike. Nasuprot tome, hiperrealni portreti, često baroknog osvetljenja - metaforički su prikazi spiritualnog i fizičkog prosvetljenja.

U eri u kojoj su ljudska bića nespremna da pruže sebe i ljubav, nesvesni toga da se tako postaje bolji čovek, da će im se tim činom pokrenuti ljudskost, empatija, brižnost i sve one lepe osobine koje su nestale ...ova postavka budi nadu da će se to promeniti, jer likovna dela ovo troje umetnika, ljudski su angažovana a jedino tako mogu da se skrenu tokovi vremena.

(Telegraf.r/Maja Živanović, novinar i likovni kritičar)