Praistorijski ljudi su stvarali umetnost uz pomoć svetlosti vatre, otkriva novo istraživanje
Naši rani preci su verovatno stvarali zamršena umetnička dela uz pomoć svetlosti vatre, pokazalo je ispitivanje 50 ugraviranih kamenja iskopanih u Francuskoj.
Kamenje je urezano sa umetničkim dizajnom pre oko 15.000 godina i ima šare toplotnog oštećenja što sugeriše da je uklesano blizu trepereće svetlosti vatre, pokazala je nova studija.
Studija koju su sproveli istraživači sa univerziteta Jork i Daram, bavila se zbirkom graviranog kamenja, poznatog kao plakete, koje se sada čuva u Britanskom muzeju. Verovatno su ih napravili pomoću kamenog oruđa Magdalenski ljudi, rana kultura lovaca-sakupljača koja datiraju iz perioda 23.000- 14.000 godina.
Istraživači su identifikovali šare oštećenja od ružičaste toplote oko ivica nekih od kamenja, pružajući dokaz da su bili postavljeni u neposrednoj blizini vatre.
Glavni autor studije, dr Endi Nidam sa Odeljenja za arheologiju Univerziteta u Jorku i ko-direktor Jorškog istraživačkog centra za eksperimentalnu arheologiju, rekao je: „Ranije se pretpostavljalo da je oštećenje usled toplote vidljivo na nekim pločama verovatno bilo je uzrokovano nesrećom, ali eksperimenti sa replikama pločica su pokazali da je oštećenje više u skladu sa namerno pozicioniranjem blizu vatre, piše sciencedaily.com.
U današnje vreme, mogli bismo da zamislimo umetnost kao stvorenu na praznom platnu na dnevnom svetlu ili sa fiksnim izvorom svetlosti; ali sada znamo da su ljudi pre 15.000 godina stvarali umetnost oko vatre noću, sa treperavim oblicima i senkama ."
Magdalensko doba je doživelo procvat rane umetnosti, od pećinske umetnosti i ukrašavanja oruđa i oružja do graviranja kamenja i kostiju.
Koautor studije, doktorand Izi Višer sa Odseka za arheologiju Univerziteta u Daramu, rekao je: „Tokom magdalenskog perioda uslovi su bili veoma hladni i pejzaž je bio izloženiji. Dok su ljudi bili dobro prilagođeni hladnoći, Noseći toplu odeću napravljenu od životinjskih koža i krzna, vatra je i dalje bila veoma važna za održavanje toplote. Naša otkrića potvrđuju teoriju da bi topli sjaj vatre bio središte zajednice za društvena okupljanja, pričanje priča i stvaranje umetnosti.
U vreme kada bi ogromne količine vremena i truda bile uložene u pronalaženje hrane, vode i skloništa, fascinantno je pomisliti da su ljudi još uvek našli vremena i kapaciteta da stvaraju umetnost. To pokazuje kako su ove aktivnosti bile deo onoga što nas čini čoveka hiljadama godina i pokazuje kognitivnu složenost praistorijskih ljudi."
Video: Da li znate da od Beograda do kolevke Evrope ima tačno 170 kilometara?
(Telegraf.rs)
Video: Igor Benčina: Veoma smo emotivni, dugo smo čekali ovaj trenutak
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.