Detalji izložbe o Josipu Brozu Titu za koje mnogi nisu znali

Specijalna stručna vođenja za medije kroz izložbe "Umro je drug Tito" u Kući cveća i "O fabrikama i radnicima" u zgradi Muzeja 25. maj održane su danas u okviru ustanove Muzej Jugoslavije.

Autor izložbe o Josipu Brozu Titu - Tatomir Toroman, etnolog i kustos Muzeja Jugoslavije, istakao je da je smrt bivšeg dugogodišnjeg predsednika SFRJ bila simbol jednog značajnog poretka koji se iznenada urušio.

Preporučujemo

"Sam naslov izložbe "Umro je drug Tito" sugeriše na to da se desilo nešto neverovatno. Iako je svima jasno da smo svi smrtni, pa i Tito, narod jednostavno nije mogao da u to poveruje. Iako je Tito preminuo sa svojih 87 godina, nisu mogli da se pomire sa tim, svi su ga gledali i dalje kao da je mnogo mlađi. Tito je bio simbol društvenog poretka tog vremena koji je onda nestao", objasnio je autor veoma bogate postavke iz više slojeva i nivoa.

Izložba je otvorena 25. maja 2021. i trajaće punih godinu dana, do 25. maja ove godine, na dan rođenja Josipa Broza Tita (1892-1980), mada Toroman napominje da će najverovatnije biti produžena, do jeseni, jer inače izložbe u ovom Muzeju traju godinama kao stalne postavke.

Kuća cveća je sagrađena 1975. godine, i u njoj je ranije bila Zimska bašta i soba za odmor druga Tita, kao i ogroman broj cveća, što sada nije slučaj, jer je, prema rečima Toromana, teško za održavanje tolike količine cvetnih buketa, tako da su sada na tom mestu postavljeni beli kamenčići.

Kako je autor izložbe napomenuo, Josip Broz je želeo da bude sahranjen upravo u tom kompleksu, gde leži od 2013. godine i njegova supruga Jovanka Broz, takođe u belom mermernom grobu.

Takvu belu ploču je Broz video na grobu 32. predsednika Amerike - Frenklina D. Ruzvelta (1882-1945) i odmah poželeo da bude izgrađena i za njega kada dođe do tog neminovnog kraja.

Preoznatljiva velika fotograsfija kao portrtet Tita stoji na početku postavke, kao sećanje na tu sliku koju su mnogi držali u državnim preduzećima, školama, svim važnim institucijama.

Izložba prikazuje umetničke radove običnog naroda posvećene predsedniku SFRJ, kao što je tapiserija autorke Radice Nikolić, gde je prikazan Tito sa svojim prijateljima, gotovo preslikano sa jedne autentične fotografije.

Takođe je kreiran venac “Hiljadu ždralova” od strane studenata Sugirami, engleskog koledža iz Tokija.

Toroman je otkrio da je tada primljeno čak 400 000 poruka od đaka do odraslih ljudi za Titovo ozravljenje, što je bilo neverovatno.

Deo tih iskrenih želja je onda publikiovano u vidu nekoliko knjiga naziva "Titu - poruke, želje, zaveti" koje su takođe izložene u ovoj postavci u položenoj vitrini.

I sa svojih 87 godina, Tito je i dalje bio veoma aktivan, tako da je odlazio na mnoge skupove, sastanke, nije umeo da predahne, čak je odlazio i da pomogne mesnim zajednicama.

Onda je došlo do raznih komplikacija sa zdravljem usled tolikog tempa i završio je u bolnici Ljubljane.

Čak su mu i fudbaleri britanskog kluba "Mančester Junajted"poklonili loptu sa svojim potpisima u znak pažnje da ozdravi, a povodom utakmice koja je odigrana 27. januara 1980. godine u Splitu, kada je klub Hajduk njih pobedio sa razlikom 6:0.

Toliko je bio obožavan na sve strane sveta, od umetnika, sportista, drugih predsednika, te su u Kuću cveća nakon smrti dolazili mnogi, od doživotnog predsednika Kube - Fidela Kastra (1926-2016) do francuskog predsednika Fransoa Miterana (1916-1996).

Postavkom u Kući cveća pod nazivom "Umro je drug Tito" Muzej Jugoslavije nastavlja promišljanje tema koje se prelamaju kroz ličnost Josipa Broza Tita, kao i uloge, značaja i simbolike samog prostora u kojem se izložba nalazi.

Polazeći od Titove smrti, izložba pruža mogućnost za sagledavanje tog događaja, ali i društvene neizvesnosti koja je usledila, pozivajući posetioce da sadržaje izložbe povežu sa sopstvenim sećanjima, osećanjima, iskustvima i znanjima.

Izložbu kolažnog tipa čini raznovrstan materijal, od fotografija, dokumenata, štampe, štafeta, plakata, preko artefakata koji predstavljaju kombinaciju folklora, narodne radinosti i marginalne umetnosti, do umetničkih radova Dragana Srdića, Goranke Matić, Novog kolektivizma i Milenka Mihajlovića.

Kada se desila smrt Tita, svi mogući mediji su stavili njegovu sliku na naslovnu stranu, čak i magazini za decu kao "Tik Tak" ili "Politikin zabavnik", čak i časopis o ljubavnim vezama "Dvoje".

Svi navedeni magazini su izloženi u položenoj vitrini koji su na naslovnicu stavili sliku Tita na dan smrti, a to su učinili i svi mogući listovi širom tadašnje Jugoslavije - "Vjesnik", "Večernje novosti", "Delo", "Nada", "Bazar", "Start", "Ilustrovana politika", "Svijet", "Fron", "Radio i TV revija", "Sport".

Na samoj sahrani je bilo čak 700 novinara iz celog sveta, od toga oko 70 iz SAD-a.

Toroman je naglasio da je sam taj čin opraštanja od Tita, što se može videti na jednoj gigantskoj i više manjih fotografija, bio kao pravi spektakl, poslednja pošta upućena najjačem i neprikosnovenomsimbolu socijalističke Jugoslavije.

Tako se desila grandiozna sahrana, sa dimenzijama religije i spektakla, a manifestacija Dan mladosti sa čuvenim štafetama bila je posebna fešta održavana na dan rođenja Tita - 25. maj, poslednji put 1987.

Autor je posebno izdvojio tri nivoa izložbe - prvi je zvaničan, državni, normativni, drugi je narodni, neposredan i ličan, a treći je osporavajući, gde ima i knjiga napisanih ne baš pohvalno o Titu, kao dela Milovana Ðilasa, objavljene na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku.

Vizuelni identitet, grafički dizajn i prostorno rešenje postavke radio je arhitekta i dizajner Andreja Mirić. U radu na postavci dale su doprinos kustoskinje - Marija Ðorgović, Simona Ognjanović i Ana Panić, kao i Radovan Cukić, Aleksandra Momčilović Jovanović, Jovana Nedeljković, Milica Tomić, Veselinka Kastratović Ristić, Vesna Mikelić, Vesna Mirković, Emilija Aćimović i Vladimir Čeh.

Drugo vođenje kroz izložbu Muzej Jugoslavije je danas organizovano i za projekat "O fabrikama i radnicima", koji je realizovan sa Muzejom nauke i tehnike.

Izložba je posvećena industrijalizaciji na teritoriji današnje Srbije od njenih početaka do danas i ova važna tema predstavljena je iz različitih perspektiva - od društveno-političke, kulturne i istorijske, do tehničko-tehnološke.

Izložbu je pripremio kustoski tim ova dva muzeja: Ada Vlajić i Rifat Kulenović iz Muzeja nauke i tehnike i Jovana Nedeljković i Radovan Cukić iz Muzeja Jugoslavije, a bila je otvorena u decembru 2021 iz dva dela, prema ideji i konceptu. Autorka postavke u oba muzeja je Breda Bizjak.

Ekipa izložbe je navela da su se dve institucije kulture povezale da istražuju i prikažu javnosti industrijsko nasleđe kao važan deo aktuelnog naučno-tehničkog i kulturnog nasleđa.

Ovim fenomenom bave se obe insitucije - Muzej nauke i tehnike, matičan za istoriju nauke, tehnike i tehnologije i Muzej Jugoslavije, glavni za društvenu istoriju i jugoslovensko nasleđe.

Veoma raznovrsnu građu postavke čine industrijski proizvodi, fotografije i video-materijal, dok drugi predmeti i dokumentacija prikazuju rudnike u Boru i Majdanpeku, tekstilnu industriju u Leskovcu, Elektronsku industriju Niš, Kombinat Servo Mihalj u Zrenjaninu i Vojno-tehnički zavod u Kragujevcu.

Upravo zbog kompleksnosti teme, izložba se realizuje u saradnji dve ustanove i na dve lokacije: Muzej Jugoslavije stavio je težište na industriju posmatranu kroz prelamanje društvenih i političkih odnosa, dok je na izložbi u Muzeju nauke i tehnike akcenat stavljen na tehnologiju i procese proizvodnje.

U pripremi izložbe takođe su učestvovali: Mira Luković, Mira Ninošević, Dragan Stojmenović i Stevan Golubović.

(Telegraf.rs/Tanjug)