Izložba o srpskoj dinastiji Obrenović u Narodnom muzeju: Kako pamtimo vladare?

Autorsko vođenje kroz izložbu grafike i crteža "Kako pamtimo vladare? Predstave Obrenovića iz Kabineta grafike Narodnog muzeja u Beogradu" Jasmine Cukić, upriličeno je za predstavnike medija u Kabinetu grafike Narodnog muzeja u Beogradu.

Postavka će trajati tri meseca, do 24. aprila.

Preporučujemo

Kako je napomenula kustoskinja Narodnog muzeja i autorka izložbe Jasmina Cukić, projekat sadrži 25 radova iz Zbirke crteža i grafika srpskih autora 18. i 19. veka iz Kabineta grafike Narodnog muzeja, i ta odabrana dela pružaju uvid u različite aspekte vizuelne predstave vladara dinastije Obrenović.

"Sam naziv izložbe odnosi se na pamćenje koje obično posmatramo kao selektivnu pojavu. Grafika je uvek bila svedočanstvo o dokument o nekom vremenu, a ovde nam je fokus na dinastiji Obrenović", istakla je kustoskinja Cukić.

"Vladare obično pamtimo prema važnim istorijskim događajima, i na taj načuin oblikujemo i konstruišemo pamćenje. Grafika i crtež su posebni mediji. Doduše, crtež nije uvek dovoljno komunicirao u javnosti, osim preko štampe, kada je publikovan u javnim glasilima", objasnila je autorka nove, veoma atraktivne postavke.

Projekat prezentuje grafike srpskih autora Anastasa Jovanovića, Stevana Todorovića, Ðorđa Krstića, ali i stranih umetnika, među kojima su Karol Pop de Satmari i Vincenc Kacler, čiji su radovi takođe deo ove značajne i velike Zbirke.

Svojim stvaralaštvom spomenuti inostrani autori su bili vezani za srpsku kulturnu sredinu 19. veka, pružajući svoja umetnička svedočanstva o dinastiji Obrenović.

Autorka izložbe Jasmina Cukić, odabrala je portrete samih vladara, preko kojih se otkriva način stvaranja predstave o vladarskom liku, kao i prikaze istorijskih događaja koji su gradili kult dinastije za vreme vladavine tri kneza - Miloša, Mihaila i Milana Obrenovića.

Tokom stručnog izvođenja ona je predstavila u vitrinama i antikvarne knjige kao što je "Miloš Obrenović - knjaz Serbiji ili Građa za srpsku istoriju našega vremena" Vuka Stefanovića Karadžića iz 1828. godine, ali i Proklamaciju "Mome dragome narodu" u listu "Srpske novine", u kome se knjaz Srpski Milan Obrenović obraća ljudima u prvom licu, 10. avgusta 1872. godine.

Takođe, na tabletu se može izlistati knjiga "Obrenovići: kratko načertanje žitija članova ove knjaževske porodice", u Beču 1852, iz Bibilioteke Matice Srpske (Novi Sad).

Inače, sama izložba nije koncipirana hronološki, već se periodi vladavine Obrenovića prožimaju drugim redosledima.

Osim knjiga u vitrinama ili na tabletu, autorka je pripremila i uramljenu pesmu - pravi hvalospev Ðure Jakšića - "Povratak svetlog kneza Miloša Obrenovića na vladu u Srbiji", objavljena baš na današnji datum, 25. januara 1859. godine.

Osim pesništva, Ðura Jakšić se u to doba aktivno bavio i likovnom umetnošću, podsetila je autorka postavke.

Cukić je napomenula da se mnoga dela kao što su crteži - olovka na papiru "Proglašenje punoletstva Milana Obrenovića" (1872) Karola Pola de Satmarija ili "Povratak kneza Miloša" (1859) Stevana Todorovića, autentično predstavljali taj običaj i način da se vladar poveže sa narodom.

Isto važi i za impresivnu sliku, odnosno oleografiju "Knjaz Milan polazi na bojno polje 20. juna 1876, kraj 19. veka" Eugena Ladislava Petrovića, gde je prikazan pravi spektakl u boji, kao prisustvo naroda u ispraćaju svog vođe, idola.

Na izložbi se mogu videti iste teme kroz različita umetnička, kreativna tumačenja, što se odnosi na portrete Mihaila Obrenovića, koje publika može videti u tri različite verzije - sa građanskom, seoskom i generalskom odećom.

Jedno od značajnijih dela sigurno je "Takovski ustanak" (1815 i 1874) - litografija u boji, pravo remek delo Vincenca Kaclera, a skice za ovu tematiku kao olovka na papiru radio je Stevan Todorović 1853. godine, što je izloženo u vitrini.

Grafičko stvaralaštvo predstavlja važan segment srpske vizuelne kulture 19. veka i ovom izložbom je stavljeno težište na njegov dokumentarni potencijal kao važno svedočanstvo.

Umetnička ostvarenja grafike su postojala u formi samostalnog lista ili su reprodukovana u knjigama, oglašavana u štampi, i na taj način su pronašla svoje mesto u privatnoj i javnoj sferi života kod Srba.

Kako je isticala kustoskinja, crtež je na drugoj strani u srpskoj umetnosti 19. veka uglavnom bio lišen šire recepcije, gde je imao pretežno funkciju kao svedočanstvo, i prepoznaje se njegova uloga u procesu rekonstruisanja i pamćenja određenih događaja, važnih za dinastiju Obrenović.

(Telegraf.rs/Tanjug)