Zašto je Vorholova "Konzerva Kembel supe" umetnost?

Da jedno od ikoničnih dela Endija Vorhola - "Kempbel supu" - vidite ne u Muzeju moderne umetnosti već u supermarketu, da li biste ikada pomislili da je to umetnost?

U supermarketu ili na televiziji, to bi bila prosta reklama, ali u muzeju ili studiju pop-art gurua, to definivno nije. Kada je Endi Vorhol poznatu marku supe predstavio kao deo svoje postavke, poručio je ljudima da je gledaju na drugačiji način.

Preporučujemo

Kada je 1930. godine firma „Kempbel” (osnovana davne 1898. godine), izbacila na tržište svoju staru paradajz-čorbu u novoj limenci sa atraktivnom etiketom, nije ni slutila da će trideset godina kasnije ona postati atrakcija nove vizuelne umetnosti: pop-arta. Generacije umetnika oduvek su znale za ovu paradajz-čorbu. Samo nisu obraćali pažnju. Ona je bila tu, pred njima, svakodnevno, na polici u prodavnici, na reklami u novinama, u sopstvenoj kuhinji ili odbačena u kontejneru... Sliku su prepoznavali, ali kao da je nisu primećivali. Utisak je prešao u nesvesno a da nije ni prošao kroz svest ljudi.

Foto: Profimedia

To i jeste bila ideja moderne umetnosti - da premesti stvari, da im drugačije značenje, da ih transformiše. Uzeti nešto što nije obavezno propraćeno tehničkim veštinama, što je posve obično i svakodnevno, za šta bi se teško moglo reći da je prelepo spadalo je baš Vorholov fah. Konzerva supe je krajnje nebitan predmet, a Vrohol je zapao za oko jer on se pitao šta je uto u našoj kulturi autentično i važno. Odgovor je bio jasan - masovna i fabrička produkcija.

Vorhol je na ovaj način hteo da poruči ljudima da prestanu da gledaju u prirodu, jer društvo te 1962. godine odavno više nije bilo okrenuto ka poljoprivredi i agrikulturi. Industrija je preuzela vođstvo, te slikati pastoralu više nije imalo smisla.

Vorhol nije želeo da se fokusira na stvaranje umetničkog dela, na poteze četkicom, kompoziciju ili boju, već na izmeštanje fokusa. On se i sam pitao - da li ovo može da bude umetnost?

"Kembel supa" je jedna od poslednjih slika koju je čuveni umetnik zapravo naslikao, s jedne strane se pažljivo posvetivši slovima i odsjaju na limenom poklopcu. Međutim, kada je došao do šara u dnu limenke, odlučio je da ih ne naslika već mehanički, pečatom doda u sliku. Samim tim odustajanjem on je podražavao način na koji su se u to vreme, pa i danas, proizvodile stvari. Skoro sve oko njega nastajalo je ne ručnim radom, već po kalupu u fabrici. To nije bio svet koji bi uopšteno gledano smatrali prelepim, ali jeste bio svet kakav jeste.

Foto: Unsplash/calle macarone

Možda danas, kada nas na sve strane okružuju reklame i kada neki od najboljih umetnika iz svih sfera rade za marketinške kompanije, ovo ne deluje toliko avangardno. Ali 1962. godine Vorhol je bio jedan od onih koji su zaista terali ljude da izađu iz svoje komfor zone kada je umetnost u pitanju, da se zapitaju kako ona korespondira sa datim istorijskim trenutkom i šta se zapravo može smatrati umetnošću.

Jedan od njegovih savremenika Roj Lihtenstin, upitan šta je to pop-art, odgovorio je:

- Tražili smo predmete i teme koje su toliko prezrene, toliko niske da niko ne bi mogao ni da pomisli da su zapravo vredne umetnosti.

Foto: Pixabay/pvdberg

Vorhol je 1960-ih ove predmete nalazio lako. Osim konzerve to su bile koka-kola boce, sredstvo za čišćenje kuće i slično. Danas su ova dela jednako poznata kao i njegovi kasniji portreti slavnih ličnosti, transformisani intervencijom na fotografijama.

(Telegraf.rs)