Jedan čuvao odrezane nokte, drugi spavao okrenut ka severu: Bizarna sujeverja ikona pop kulture

Salvador Dali i Pablo Pikaso / Foto: Wikimedia/Roger Higgins, World Telegram staff photographer, Profimedia/AFP

Sujeverje nije prvi pojam koji vezujemo uz umetnike. Kada su poznate ličnosti u pitanju, najsujeverniji su verovatno sportisti, među kojima mnogi paze kojom nogom će najprije kročiti na teren, šapuću sebi uvek iste riječi pred početak meča ili se baš mnogo zanimaju nameštanjem donjeg veša pre servisa.

Preporučujemo

No, daleko od toga da ni umetnici nisu imali kompulsivne radnje za koje su bili uvereni da im donose dobru ili barem od njih teraju lošu sreću. Magazin Artsy sastavio je prilično zabavnu listu ikona pop kulture koje su bile i sujevernije od prosečnog učesnika Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji.

Pablo Pikaso

Slavni španski umetnik Pablo Pikaso (1881-1973) nije bacao svoju staru odeću, odsečenu kosu niti odsečene nokte, jer se bojao da će na taj način izgubiti „delove svoje esencije“.

Pikaso je, takođe, sakupljao Pikasa, pa je u vreme smrti posedovao oko 50.000 sopstvenih dela, koja su se kretala od printova i crteža do pozorišnih setova.

Danas se on smatra jednim od najvećih i najuticajnijih umetnika proteklog veka, čemu je možda doprinelo upravo to što je odbijao da se oprosti i sa najmanjim delovima genijalnog sebe.

Čarls Dikens 

Engleski pisac, rođen 1812. a preminuo 1870. godine, sa sobom je uvek nosio kompas i prilikom spavanja se okretao isključivo ka severu. Dikens je verovao da ova praksa pospešuje njegovu kreativnost i umeće pisanja.

Čarls Dikens / Foto: Jeremiah Gurney/Wikipedia

Autor klasika poput romana “Velika očekivanja“, “Oliver Tvist“ i “Dejvid Koperfild“ bio je i društveni kritičar, vođen snažnim unutrašnjim kompasom, što je bilo vidljivo iz njegovog literarnog seciranja društvenoekonomskog stanja tadašnje Engleske.

Za Dikensa se vezuje i još jedna zanimljiva priča, koja kaže da je on izumitelj reči “dosada“.

Koko Šanel 

Gabrijel Boner Šanel (1883-1971), poznatijoj pod nadimkom Koko, možda bi se mogao osporiti epitet umetnice, ali nikako pop ikone.

Ona je bila prilično sujeverna i postoji legenda o tome kako joj je vidovnjakinja rekla da je njen srećni broj upravo broj pet, kojim je posle imenovala svoj slavni parfem. Ukoliko je legenda istinita, onda je i ovo proročanstvo bilo, jer je Chanel No. 5 postao kulturni brend za sebe.

U stanu Koko Šanel nalazio se kristalni luster izrađen od oblika koji su uvrtani tako da ispisuju broj pet, a zbog dobre sreće je svoje kolekcije volela da predstavlja 5. maja – da, petog dana petog meseca u godini.

Joko Ono 

Za jedne rasturačica slavnog benda, a za druge i sama slavna multimedijalna umetnica i mirovna aktivistkinja, Joko Ono (rođena 1933) u mladosti je bila vrlo osetljiva na zvuk i svetlo. Do te mere da je otkrila kako joj paljenje šibice u mračnoj prostoriji i posmatranje plamena kako gori i gasi se stvara osećaj olakšanja.

Govorila je o tome kako bi ponavljala ovaj ritual sve dok se ne bi smirila, ponekad i pred svojom sestrom. Kasnije je ovaj privatni ritual postao njen javni performans, nazvan “Paljenje mira“ (“Lighting Peace“), koji je snimila sa kolektivom Fluxus.

Dijana fon Firstenberg 

I Dijana fon Firstenberg (1946) je modna dizajnerka za koju vredi sve rečeno za Koko Šanel u pogledu njene pozicije kao kulturne ikone jednog perioda. Takođe, za nju važi i to da je vrlo sujeverna, ali njeno sujeverje ipak ima ozbiljniju notu.

Naime, Fon Firstenberg i dalje čuva dukat od 20-karatnog zlata koji je njen otac sakrio u svojoj cipeli tokom Drugog svetskog rata, a potom predao njoj još dok je bila djevojčica. Ona ovaj novčić kači za svoju cipelu pri svake svoje modne revije, kako bi joj donio sreću. Najpoznatija po svojim haljinama na preklop, ova uticajna dizajnerka danas prodaje odeću sa svojim potpisom u više od 55 zemalja sveta.

Dr Sus

Pisac i ilustrator Teodor Sojs Gizel (Theodor Seuss Geisel, 1904-1991), poznatiji kao Doktor Sus, imao je bogatu kolekciju šešira, sa više od 300 primeraka. Kada bi se suočio sa kreativnom blokadom, on bi zavirio u svoj skriveni ormar, odakle bi odabrao jedan šešir koji bi nosio dok se ne bi ponovo osećao inspirisanim.

Doktor Sus / Foto: Tanjug/AP

Ove čudnjikave navike pomogle su mu da stvori neke od najpopularnijih knjiga za decu, uključujući i klasik ovog žanra, kod nas kriminalno preveden kao “Mačak, ne diraj mu šešir“ (“Cat in the Hat“).

Salvador Dali

Španska ikona nadrealizma (1904-1989), Dali je i sam sebe smatrao veoma sujevernim čovekom, jer je sa sobom nosio komad drveta izvađenog iz vode kako bi odagnao zle duhove.

Dali je i za života bio slavan i vrlo uticajan slikar, koji je u svojim radovima, ali i životu u celini oberučke prihvatao nadrealizam, bilo da je crtao ilustracije za „Alisu u Zemlji čuda“ („Alice in Wonderland“), bio takmičar u TV kvizovima ili se umalo ugušio držeći jedno predavanje u odelu za ronjenje.

(Telegraf.rs. Prevod: Bosonoga)