Najslađa kopija "Gernike": Omaž Pikasovom remek-delu od pola tone čokolade

Čokoladna "Gernika" / Foto: Profimedia/ANDER GILLENEA/AFP

Godine 1937. Pablo Pikaso je svoje antifašističke i antimilitarne ideje pretočio u 3,49 m x 7,77 m sliku poznatu kao "Gernika". Užasi rata prevedeni su kroz geometriju i nijanse sive, crne i bele boje. Ikonično platno otada je inspirisalo različite omaže i imitacije, a jednom je "Gernika" napravljena čak i od Lego kocki.

Preporučujemo

Poslednji takav omaž mnogo je jestiviji i slađi. Španski poslastičari nedavno su stvorili čokoladnu verziju ovog remek-dela kubizma u znak sećanja na 85. godišnjicu bombardovanja koje je inspririsalo samu "Gerniku".

Oko 40 poslastičara iz lokalnog udruženja sarađvalo je na repplici velikoj koliko i sama slika. Tim je stvorio Pikasove figure, eksperimentisao sa raznim vrstama čokolade i stvorio 14 delova koji su kasnije spojeni, prenosi Rojters. Za potrebe replike iskorišćeno je oko pola tone čokolade.

Inače, slika španskog umetnika Pabla Pikasa "Gernika" zapravo je mural urađen u tehnici ulje na platnu. 

Osim što je u pitanju Pikasova možda najpoznatija slika, "Gernika"takođe predstavlja i jedno od najznačajnijih antiratnih umetničkih dela ikada. Zato je važno za početak razumeti socio-politički kontekst u kom je nastala, kako bi motivi i simboli koji se na njoj nalaze bili jasniji.

"Gernika" je urađena po narudžbini od strane španskih kulturnih poslenika, ali treba naglasiti kako Pikaso u početku nije imao inspiraciju. Građanski rat koji se u to vreme odvijao u njegovoj rodnoj Španiji činio ga je izuzetno depresivnim. A kada je čuo da su 26. aprila 1937. godine nemački nacisti i italijanski fašisti bombardovanjem sravnili sa zemlje gradić Gerniku, rodila se ideja za sliku. Od tog trenutka trebalo mu je samo 35 dana da završi ovaj poveći mural, piše City magazin.

"Gernika" / Autor: Pablo Pikaso

U kompoziciji "Gernike" nalazi se šest ljudskih figura: četiri žene, jedan muškarac i jedno dete. Tu su još konj i bik. Sve ove figure smeštene su u klaustrofobični enterijer sa niskim plafonom, u kom jedna sijalica zloslutno gori. Smatra se da je prostor Pikasov umetnički studio, a slika zapravo direktno govori o opštem emotivnom i fizičkom nasilju nastalom usled rata.

Na levoj strani platna, žena u rukama drži telo svog najverovatnije beživotnog deteta, dok kao da ka nebu upućuje krik. Sa desne strane, druga ženska prilika tone u plamenu, dok do nje treća, nalik duhu, izvire iz prozora sa bakljom. Ispod njih nalazi se četvrta žena koja je simbol nade i ponovnog uspona.

Pablo Pikaso / Foto: Profimedia/AFP

Na podu leži usmrćen muškarac, najverovatnije vojnik. Njegova desna ruka drži polomljen mač u pesnici, koja predstavlja motiv otpora. Bika mnogi razumeju kao omaž španskoj koridi i generalno španskoj tradiciji, dok konja, nasuprot tome, vide kao diktatora Fransiska Franka. Sijalicu jedni tumače kao bombu u eksploziji, a drugi kao svevideće oko Boga. U centru slike, eksplozije razvejavaju listove novina, sa zastrašujućim vestima koje neće nikad ili će kasno stići.

Način na koji su tela prikazana deluje kao da su rastavljena u paramparčad, a zatim ponovo nezgrapno spojena. Uz pomoć kubističkog pristupa, Pikaso je putem oštrih isplaženih jezika i očiju u obliku suza prikazao iskonsku patnju.

(Telegraf.rs)