Za njom su žudeli i Napoleon, i Hitler: Odsad se čuva u staklenoj kutiji, vrednoj 30 miliona evra

Gentski oltar / Foto: DIRK WAEM / AFP / Profimedia

Nakon osam godina restauracije, koja je koštala oko 2,4 miliona dolara, Gentski oltar, delo braće Huberta i Jana van Ajka, vraćen je u katedralu Svetog Bava u Belgiji i smešten u jedinstvenu staklenu kabinu koja je koštala čak 30 miliona evra!

Preporučujemo

Ova staklena struktura postala je umetničko delo po sebi. Visoka skoro sedam metara, zapremine 93 kvadrata, sa ugrađenom klimom i staklom koje je otporno na metke, providna kutija trebalo bi da kradljivce drži podalje. Dodatno osiguranje pružaju i još jedna vrata, ugrađena nekoliko metara dalje.

Činjenica je da je Gentski oltar umetničko delo koje je najčešće bilo na meti lopova u istoriji. Slika je tokom svoje 588 godina duge istorije bila ukradena barem desetak puta. Očajnički su je želeli i Napoleon i Hitler, a vatra je nekoliko puta pretila da je proguta.

Sa instalacijom čuvenog platna urađene su i prepravke u arhitekturi ove katedrale - redizajnirana je kripta, dodati su lift i još jedne stepenice, a ovo 746 godina staro zdanje sada je u poptunosti dostupno.

Takođe, posetioci će sada moći da stvarnom dodaju i virtuelno iskustvo. VR naočare pomoći će posetiocima da bolje vide detalje slike, a samim tim i razumeju zašto je Gentski oltar jedna od najpoznatijih umetnina na planeti.

- Ovde su religiozno i versko otključani na jedinstven način. Nije to bitno samo zbog prošlosti, već mnogo više zbog danas i sutra. Suočava nas sa večnom ljudskom potragom za misterijom. Ubeđen sam da će mnogi ljudi ovde pronaći svoj ličnu rezonancu - rekao je biskup Genta Lod van Hek.

- Jan van Ajk je bio genije koji je pre skoro šest vekova stvorio pomoću svojih inovativnih tehnika. I vrlo uspešna restauracija i okolnosti u kojima se Gentski oltar sada nalazi su zadivljujuće. Bogatstvo boja, detalji, svetlost: sve je savršeno. To nas čini ponosnim - rekao je Jan Jambon, belgijski političar.

Gentski oltar delo je braće Huberta i Jana van Ajka. Krasi Katedralu Svetog Brava u Gentu, a sastoji se iz nekoliko likovnih celina od kojih je ona središnja najupečatljivija.

Poliptih čini 12 slika postavljenih u dva reda. Osam slika su oslikane i na poleđini. Prvi put je prikazan 6. maja 1432. godine, a slika jagnjeta koja se nalazi u sredini intrigira stručnjake i javnost od svog nastanka. Jedno od najpoznatijih umetničkih dela iz tog perioda danas izgleda kao u doba kada je nastalo.

Delo prvi put prikazuje živopisna lica i figure ljudi u srednjovekovnom slikarstvu zapadne Evrope. Braća Van Ajk ovom slikom najavljuju renesansu. Oči jagnjeta neverovatno liče na ljudske i plašile su tadašnje stanovnika Genta. Ali na ovom poliptihu figura jagnjeta zapravo je najvažnija, jer simbolizuje samog Hrista, a i originalno ime oltara je "Jagnje Božje".

(Telegraf.rs)