U ljubavi i ratu koristio se isti predmet: Otkrivao je da li ste bogati, danas košta kao cela plata

Lepeza / Printskrin: Giphy

Pri spomenu reči lepeza mnogi pomisle da ostatak prošlosti koji se, baš kao trorogi šešir ili čipkane rukavice, danas nosi samo na maskenbalima. No, poznavaoci duge istorije ovog modnog detalja ukazuju da baš i nije tako. Lepeza je bila statusni simbol - što ste bogatiji i uticajniji, to je ona bila veća i skuplja. Istovremeno, koristila su je i gospoda, odnosno vojskovođe da tokom bitke okupe svoje trupe, ali pravu ulogu imala je u jednom drugom ratu - u zavođenju.

Preporučujemo

Lepeza je bila deo neverbalne komunikacije. Načinom na koji je njom mahala ili pogledom koji bi uputila preko nje, dama je stavljala do znanja šta joj je zapravo na umu. Baš zbog toga nisu samo dobri majstorji, već i talentovani umetnici radili na pravljenju lepeza, a zadivljujući primerci koji se u Francuskoj vekovima skupljaju i baštine upravo su to koji ne dozvoljavaju da ovaj divni predmet postane samo stvar zaborava.

U Francuskoj je lepeza zasijala dva puta. Prvi - u vreme pre revolucije, kada su francuski stil i kultura bili reper čitavoj Evropi. Onaj ko je imao dobar ukus, umao je francuski ukus. Do Francuske revolucije (1789) umetnost pravljenja lepeza proširila se i u Englesku, gde su počele da se prave izvanredne monture od slonovače, a onda i u Italiju, čije su se zanatlije specijalizovale u oslikavanju perja. Drugi put kada se bez lepeza nije moglo bio je kraj 19. veka, takozvana "lepa epoha" (Belle Époque), kada se i ovaj predmet razvio zahvaljujući industrijskoj revoluciji.

U 20. veku nekoliko slikara, uključujući i čuvenog Pola Gogena, zainteresovalo se za lepeze, i kao kolekcionarske predmete, ali i kao novo platno na koje bi mogli da prenesu svoju umetnost. Kako je ovaj burni vek odmicao, tako je praktičnost zamenila lepotu, a lepeze su ponovo nestale iz upotrebe.

"Devojka sa lepezom" / Autor: Pol Gogen

Ipak, i dalje ima oni koji ih prave, čuvaju ili restauriraju svoje porodično nasleđe. Pojedinci su spremni da plate dobre pare za vrednu i novu lepezu ili da očuvaju svoju staru. Drugi, prosto vole da uživaju u pogledu na ove šarmantne predmete. I svi svoj užitak i potrebe zadovoljavaju na jednom mestu - pariskokm Muzeju lepeza (Musée de l’Éventail) koji je otvoren 1993. godine.

Preko 2.500 primeraka raznoraznih lepeza smešteno je u prostorije stare radnje koja je još od 1893. godine služila kao prodavnica lepeza. A u njoj kao da je vreme stalo - od kamina, do orahovih plakara, zidovi prekirvenim plavom izvvezenom tkaninom i prelepog lustera - sve je ostalo isto kao i pre skoro 130 godina, kada je stil kralja Anrija Drugog bio nešto što su svi ljudi od ugleda i novca podražavali.

U dve druge prostorije muzeja otkriva se tajna pravljenja lepeza. Muzej, koji ima status istorijskog spomenika, poseduje i radionicu u kojoj su nove generacije učile da dizajniraju i restauriraju lepeze, a koja je prošle godine stavljena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Lepeze ovog neobičnog mesta datiraju iz 18, 19. i 20. veka, što njihovu kolekciju čini jedinstvenom ne samo u Parizu, već u celoj Evropi. Sve lepeze ne mogu da istovremeno budu izložene, tako da se lako može desiti da posetioci koji ovde jednom kroče, drugi put dožive potpuno drugačije iskustvo i upoznaju se sa potpuno drugačijim primercima.

Sjaj koji bi mogao da nestane

Ovaj pariski Muzej lepeza postao je proteklih dana vest mnogih medija, nakon što je objavljeno da bi on mogao da postane najnovija žrtva korona virusa u oblasti kulture. Zbog toga je Unesko pozvao vlasti Francuske da učine više kako bi sprečile njegovo gašenje.

Foto: Tanjug/AP

Muztej je dobio rok da plati više od 117.000 evra duga za zakupninu, koji je uglavnom posledica gubitaka usled karantina zbog pandemije korona virusa. U suprotnom će biti zatvoren, kao i radionica u okviru njega.

Iako retko interveniše na sličan način, Unesko, Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu, pozvala je Francusku da poštuje primenu „zaštitnih mera definisanih za to konkretno nasledje“.

Direktorka Muzeja An Oge (Anne Hoguet) kaže da bi to bila tragedija, jer sudski izvršitelji čak prete da će od ponedeljka zaplenjivati muzejske eksponate, kojih ima 2.500, uključujući istorijske lepeze od školjke kornjače, čipke i svile, ukrašene dijamantima i rubinima.

Foto: Tanjug/AP

Kao i mnogi od 130 pariskih muzeja, Oge navodi da je i njen, koji ulaz naplaćuje sedam evra, morao da bude zatvoren tokom najvećeg dela 2020. godine, zbog ograničenja koja je vlast uvela radi suzbijanja virusa.

Uz to, novac koji je dolazio od restauracije lepeza takođe je iščezao zbog smanjenja potrošnje u vreme krize. Oge kaže da je pre pandemije naplaćivala između 500 i 600 evra za restauraciju lepeze u originalno stanje uz pomoć tradicionalnih materijala i da je tim novcem plaćala zakup prostora.

(Telegraf.rs)