Hobi pretvorila u posao, a Aranđelovac u bajku: Marina od umetnosti najviše zaradi pred praznike

Marina Mačar Lojović / Foto: DeKovach/Price sa dušom

Prvu priliku za odmor posle višenedeljnog rada Marina Mačar Lojović (31), umetnica iz Aranđelovca, imaće tek posle dočeka Nove godine. Jer, do tada, skoro svakog dana zauzeta je oslikavanjem izloga, prozora i vrata brojnih kafića, restorana, butika i domova Aranđelovčana koji su želeli da im baš ona ukrasi životni prostor, piše Priče sa dušom.

Preporučujemo

Uradila je jedno humanitarno delo za decu sa smetnjama u razvoju, pa je volonterski oslikala izlog udruženju „Deca u srcu”. Želela je, kako kaže, da svima koji posećuju tu radionicu malo ulepša prostor i unese u njega novogodišnju čaroliju.  

Ovu kreativnu devojku pozvali su i iz Turističke organizacije Aranđelovca i Narodnog muzeja, da im svojim radom i novogodišnjim slikama ulepša ambijent za turiste i ljubitelje istorije grada pod Bukuljom.

Foto: DeKovach/Price sa dušom

A kako je Marina osmislila posao za sebe i donela ove novitete u Aranđelovac?

Crtanjem se dugo bavi, a prvu sliku u ulju na platnu naslikala je sa šest godina. Potiče iz umetničke porodice u kojoj su otac i brat samouki slikari.

Pre dve godine je dobila ponudu od poznanika koji je vlasnik poslastičarnice da mu ukrasi prozore na lokalu. Prihvatila je izazov i od jednog zadovoljnog klijenta dobila na desetine novih. Nije se nadala da će ovaj posao tako brzo da „bukne“.

– Posle „Park srca“ počeli su da se javljaju i vlasnici drugih lokala, a nakon toga i ljudi koji su želeli da im u istom stilu uradim prozore na kućama i terasama. Ponosna sam na sebe što nikada nisam odustala od crtanja, i ta vera i trud su me danas doveli do toga da radim ono što volim – kaže Marina.

Foto: DeKovach/Price sa dušom

Tehnika kojom se ova Aranđelovčanka bavi zove se „slikanje na staklu“. Od materijala koristi nekoliko slikarskih četkica, molersku četku i poludisperziju, debeloslojnu boju kojom se kreče unutrašnje površine. Sve ostalo je rezultat rada i talenta, odnosno njenih ruku delo.

Inspiraciju nalazi u Dalijevom citatu: „Većina blesana imaju potrebu da rade kako bi zaradili pare. Ja imam potrebu da zaradim pare kako bih radio u miru.”

– Uglavnom mi prepuštaju da sama odaberem motive. Pošto najčešće radim dekoracije povodom Nove godine, onda su i detalji takvi, novogodišnji. Dok sam radila na prozorima Info centra Turističke organizacije, zahtevi su bili drugačiji. Tamo sam, između ostalog, nacrtala i siluete simbola našeg grada – Starog zdanja. Standardni motivi su: Deda Mraz, Sneško Belić, irvasi, pahulje snega, sanke, jelka, srca i slike novogodišnjih ukrasa – rekla je Marina.

Osim za Novu godinu, angažovana je i za Uskrs, kada crta motive u skladu sa tim velikim praznikom. Za sebe kaže da pomalo iskače iz šablona, i da ne pravi skicu pre oslikavanja kao većina umetnika. Marina stvara na licu mesta, u glavi pravi sliku onoga što će nacrtati, a zatim se prepušta mašti.

Foto: DeKovach/Price sa dušom

Na pitanje da li se umorila i kada najbolje stvara, odgovara da njene novogodišnje aktivnosti počinju i mesec i po pre dočeka, i da su, pošto je Aranđelovac mali grad, svi upućeni jedni na druge, pa se reklama najbolje širi po sistemu „od usta do usta“.

– Ove godine sam „rano“ krenula i prvi izlog oslikala još u novembru. Najlepši deo ovog posla je to što nisam zarobljena u radnom vremenu od devet do pet, već radno vreme mogu da prilagođavam sebi. Najviše mi prija noć, volim tu tišinu i mir koju ona donosi, ali to nije uvek moguće kada treba da radim izloge u kafićima i buticima. Kada volite to što radite, sve teče glatko, pa ponekad i ne osetim umor od rada koji traje i do 16 sati u kontinuitetu.

Ona se bavi i crtanjem portreta sa već izrađenih slika. Klijenti joj pošalju sliku, a Marina je nakon toga crta grafitnom olovkom na papiru. Njeni portreti su do sada uglavnom naručivani iz Srbije, a nekoliko je otišlo put Slovenije i Švajcarske.

Marina kaže da joj slikanje na staklu predstavlja i posao i zadovoljstvo. Volela bi da joj to bude glavni izvor prihoda od kojeg bi živela i dodaje da je trenutno na putu ostvarenja te ideje.

Foto: DeKovach/Price sa dušom

Dok je ranije angažovanje bilo isključivo za džeparac, pred doček 2020. godine ponosno ističe da od ovog posla može da se zaradi.

– Ranije nisam razmišljala o ovome kao o stalnom poslu, ali sada sve češće imam to u glavi. Iskrena da budem, nisam očekivala toliki odjek, ali kako stvari stoje mislim da ću uskoro raditi i van Aranđelovca.

Prema njenim saznanjima u gradu je jedina koja oslikava izloge, a pioniri u ovoj umetnosti kod nas su iz Beograda.

– Nakon ove novogodišnje sezone napraviću pauzu, a zatim me čekaju oslikavanja pred Uskrs. Od ovoga ne mogu da živim tokom cele godine, ali i dva angažovanja godišnje u ovom obimu, mojoj porodici i meni dobro dođu – kaže Marina.

Prema rečima moje sagovornice, najlepši osećaj na svetu je „raditi ono što stvarno volite“.

Marinina deviza je „pronađi posao koji voliš i nećeš raditi nijedan dan u svom životu”.

– Osećam se kao neko ko stvarno unosi radost, a najlepši osećaj je kad vidim osmehe na licima ljudi koji prođu pored izloga, bilo da su dečica od pet ili odrasli od 65 godina. Svima prija da vide ulepšan grad, bar u ovo doba godine kada je napolju uglavnom sve sivo, a stabla su ogoljena – zaključuje Marina Mačar Lojović za Priče sa dušom.

(Telegraf.rs)