Pavle od zaborava čuva potočare i preciznom rukom pravi makete: Iz njih se čak čuje i zvuk vodopada

Pavle čuva od zaborava sela svog detinjstva / Foto: RINA

Pavle Pantelić odrastao je uz zvuke vodeničkog kamena i čeketala na reci Cernici u ataru sela Donja Sipulja koja se nalazi na pola puta između Loznice i Šapca. Svaki detalj vodenice koja melje brašno ostao je urezan u pamćenju tog bosonogog dečaka. Već 17 godina Pavle pravi makete vodenica neverovatnih dimenzija i detalja, i zbog toga se može reći da je Šabac grad sa najviše vodenica potočara u Srbiji, doduše malo umanjenih.

Preporučujemo

- Sve moje makete su u ispravnom stanju, kada ih uključite jasno se čuje zvuk vodeničkog kamena, čeketala i huk vodopada. Da se napravi jedna takva potrebno je minimum šest meseci. Svaki detalj mora da se uklopi u ambijent ali i da se isproba nakon završetka. Najveći je zadatak usmeriti slapove koje pokreće vodena pumpa, umeju da budu nemirni i za to ih treba uputiti u dobrom pravcu kao bi pokrenula vodenički kamen i postigao se zvuk čeketala koje je i na potočari teško namontirati - kazao je za RINU, Pavle Pantelić, zaljubljenik u vodenice i dodao da je svaki kvadratni milimetar potočara urađen sa njegovih deset prstiju.

Poslednjih 17 godina provedenih u penziji posvetio je praveći upravo vodenice potočare koje su ne tako davno mnogim selima život značile, do sada je iz njegove radionice nastalo 14 maketa koje su spomenik i svedok minulih vremena.

- Moja najveća vodenica je veličine oko dva metra, najkompleksnija do sada koju sam napravio po uzoru na reci Sopotnici kod Prijepolja koja je na mojoj maketi visine oko dva metra i proizvodi neverovatne zvuke zahvaljujući vodopadu napravljenog od sige i u nju staje oko 50 litara vode. Jasno se vide detalji ribolovca koji peca ribu, svaki segment sam upamtio kada sam sa školom išao na ekskurziju u sedmom razredu - rekao je Pantelić.

U selu u kom je odrastao Pavle je upamtio i kroz makete potočare sačuvao od zaborava, ne prodaje ih već čuva u svom domu kao vrednu uspomenu.

- Na žalost tamo gde sam ja rastao više ne postoje, počele su da propadaju kada je struja stigla u selo onda je sve krenulo da se radi sa prekrupačima i vodenice su tako izgubile svoju vrednost, ali gde god da sam kročio i video vodenicu ja sam pravio makete da sačuvam ono malo duše koje su davale baš onakve kakve ih ja pamtim.

Vodenice su zauvek zaćutale oko planine Cer, ali jednom ulicom kroz grad Šabac će odjekivati zvuci čeketala i vodeničkog kamena zahvaljujući Pavlu čuvaru tradicije.

(Telegraf.rs)