Šta se krije iza slike o kojoj zbog "Slagalice" priča Srbija: Gogen ju je smatrao svojom najboljom
"Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo?" naziv je slike Pola Gogena koji su (ako već nisu znali) naučili gledaoci TV kviza "Slagalica" prošle nedelje. U igri "Slovo po slovo" takmičar Stefan Grnčarski rešio je zadatak nakon što je zatražio samo jedno slovo i dobio pomoć od voditeljke o tome ko je autor slike u pitanju.
Dok su mu na društvenim mrežama jedni čestitali na znanju (jer ovo je bez sumnje znanje bilo), drugi su isticali da je njegov zadatak bio prelak, a bilo je i onih koji su iskreno priznali da ne znaju o kojoj je slici reč.
"Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo?" je ne samo fizički najveća slika Pola Gogena, francuskog slikara postimpresionizma, već ju je i on smatrao svojim najboljim delom.
U eseju objavljenom na sajtu Khan akademije, dr Noel Polson ističe da je ovo delo umetnikov manifest, koji je naslikao dok je živeo na ostrvu Tahiti. Gogen se tu obreo nakon što mu je karijera berzanskog posrednika propala početkom 1880-ih. U Francuskoj Polineziji boravio je prvi put od 1891. do 1893, a kada se tu ponovo vratio, naslikao je "Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo?" 1897. Tu je i preminuo 1903, na jednom od ostrva Markiz.
"Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo?" je delo živih boja, prepuno ljudskih figura i ostrvskog pejzaža - mora, zelenila, vulkanskih planina. Gogen je svom prijatelju Danijelu de Mofridu pisao:
- Verujem da je ovo platno ne samo prevazišlo sva moja ostala, već i da nikada neću uraditi ništa bolje, niti će mi se ijedno više dopasti.
Gogen je delo naslikao grozničavom brzinom, za svega mesec dana, a Monfridu je čak i pisao da je nakon što je odložio četkicu, otišao u planine da se ubije. Većina biografa ipak misli da nije tačno da je Gogen, majstor samopromocije, vrlo svestan svog imidža avangardnog umetnika, pokušao da se otruje arsenikom, ali ova legenda je u skladu sa temom života, smrti, poezije i simbola koje nalazimo i na samom platnu.
Sam umetnik dao je rečit opis ezoteričnih prikaza na ovoj slici. U februaru 1898. pisao je Manfridu:
- To je platno širine četiri i po metra, visine metar i sedamdeset. Dva gornja ugla su obojena u žuto, sa imenom slike na levoj i mojim na desnoj strani, poput freske čiji se uglovi s godinama pokvare. Dole desno je usnulo dete i tri žene koje čuče. Dve figure obučene u ljubičasto otkrivaju svoje misli jedna drugoj. Velika figura koja čuči, namerno van svih proporcija, podigla je ruke i u čuđenju posmatra prve dve, koje se usuđuju da misle o svojoj sudbini.
- Centralna figura bere voće. Dve mačke su pored deteta. Bela koza. Idol, sa rukama misteriozno podignutim u nekakom ritmu, naizgled ukuzuje na Onostranost. Na kraju, starica koja se bliži smrti deluje kao da prihvata sve. Ona kompletira priču. Kraj njenih stopala je čudna bela ptica, koja u svojim kandžama drži guštera i predstavlja ispraznost reči... Završio sam filozofsko telo na temu uporedivu sa onom iz Jevanđelja - pisao je Gogen.
Ne samo da je sam Gogen objasnio svoju idiosinkrastičnu ikonografiju, već nas je takođe pozvao da "čitamo" slike. Gogen sugeriše da figure imaju misteriozno simboličko značenje i da možda mogu da odgovore na pitanja postavljena u imenu slike. U maniru svitaka pisanih s desna na levo, sliku treba čitati u tom smeru - od uspavanog deteta - odakle dolazimo - do figure koja stoji u sredini - ko smo - do starice koja će uskoro umreti - kuda idemo.
Stilski, kompozicija je osmišljena tako da u um prizove freske i ikone naslikane na zlatnoj podlozi. Gornji uglovi, obojeni u žuto, doprinose tom efektu, a figure se čine nesrazmerne jedna drugoj (što je namerno, kaže Gogen), kao da lebde u svemiru, a ne počivaju čvrsto na zemlji.
Ove stilske odlike, zajedno sa zagonetnom temom, doprinose "filozofskom" kvalitetu slike. I, u stilu simbolizma, pitanje "Odakle dolazimo" ostaje neodgovoreno. Slika svesno meša univerzalna značenja - pitanja postavljena u naslovu tiču se samog korena ljudskog postojanja - i ezoterične misterije. Ovo u osnovi ostaje privatno delo čije je značenje verovatno znao samo Gogen.
Nekoliko meseci nakon završetka slike, Gogen ju je poslao u Pariz zajedno sa još nekoliko umetničkih dela, nameravajući da ih zajedno sa još nekoliko umetničkih dela izloži u galeriji ili ateljeu. Monfridu je poslao i detaljna uputstva kako rad treba da bude uokviren i ko treba da bude pozvan na izložbu, što pokazuje da je Gogen brinuo o pariskom umetničkom tržištu čak i kada je od njega pobegao na malo tropsko ostrvo na drugom kraju sveta.
Slike su izložene u novembru i decembru 1898. godine, ali je prodaja teško išla. Napori umetnikovih prijatelja da kolektivno nabave ovu "veliku sliku", kako ju je Gogen zvao, i poklone je Francuskoj, nikada nisu ostvareni. "Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo?" je "šetala" od galerija do privatnih kolekcija u Francuskoj i Norveškoj, dok je Muzej lepih umetnosti u Bostonu nije kupio 1936. godine.
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Grga
Ja sam jedan od onih kome je ovaj zadatak bio lak ali samo dok sam gledao reprizu.
Podelite komentar
7890
Samo onima koji se razumeju u slikarstvo ili su izučavali Istoriju umetnosti ovo nije bio težak zadatak. Takmičar je izuzetno jak i bio je fer kad je objasnio kako je došao do odgovora.
Podelite komentar