Birao kičicu umesto lopte: Stefan je oslikao Vladislava Petkovića Disa na školi pesnikovog zavičaja
Povodom stogodišnjice od smrti Vladislava Petkovića Disa, umetnik Stefan Marjanović iz Preljine kod Čačka, oslikao je mural na fasadi osnovne škole pesnikovog rodnog sela Zablaće. Dis je pohađao ovu školu, koja danas nosi njegovo ime, a predstavlja jednu od prvih prosvetnih ustanova Moravičkog okruga. U neposrednoj blizini se nalazi i pesnikova rodna kuća, urušena jer naslednici traže veliku sumu za njen otkup.
Stefan (31) je jedan od retkih umetnika koji su se, nakon završenih studija i raznih angažmana, vratili u svoj zavičaj. Posle Umetničke škole u Kraljevu i Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, gde je diplomirao na Odseku grafike, na istom fakultetu je završio i master studije na Odseku slikarstva.
Konkurisao je i za fakultet u Firenci, ali nije dobio vizu jer je u to vreme takav poduhvat i dalje bio neizvestan za građane Srbije. Danas nema želju da ode van zemlje jer, kako napominje, uživa u svom domaćinstvu na vrhu brda u Preljini. Sa ocem je posadio hektar kajsija, pa se zajedno bave proizvodnjom voća.
Stefan je još kao dečak bio opčinjen delima Van Goga i prve slike koje je naslikao bile su upravo reprodukcije slavnog umetnika. Uticaj na njegovo stvaralaštvo izvršili su i Ljuba Popović, Dado Đurić, Leonid Šejka, koji, kako nam Stefan kaže, nisu posmatrali slikarstvo samo kao disciplinu, već kao pogled na svet.
- Crtanjem sam počeo da se bavim od najranijeg detinjstva. Ispred kuće smo imali koš gde su se igrala mnoga deca, a ja bih sedeo u sobi i crtao. Kad bi me zvali da se igram s njima, rekao bih im da ne želim da se znojim – kroz osmeh se priseća Stefan Marjanović, koji inspiraciju za stvaranje pronalazi u prirodnim formama preko kojih zadire u neistražene dubine sopstvene psihe.
- Mislim da preko slika prvenstveno prikazujem svoje duhovno stanje. Predstavljam svoj unutrašnji svet. Kroz razna lica i prikaze reflektuje se portret moje duše. Težim da svaki moj rad bude organska forma, odnosno da posmatrač neprestano ima utisak da je slika živa. Ne delam intuitivno, već celu kompoziciju zamislim pre nego što počnem da je oslikavam na platnu ili papiru.
Na Stefanovim radovima se prepliću fantazija, apstrakcija i prirodne pojave, dok od likovnih tehnika najčešće koristi tuš i pero, odnosno rapidograf, kao i ulje na platnu. Najdublja čovekova osećanja je primarna tema kojom se bavi. Prvenstveno prikazuje strah, koji smatra "najsnažnijim ljudskim pokretačem".
- Strah otvara razne zatvorene mentalne slike ljudske podsvesti, i može promeniti naše sveobuhvatno viđenje stvari. Čovek se sa strahom suočava, ali je to veoma bolan proces jer ako teži miru, on mora da se izbori sa svim svojim nemirima.
Može se reći da njegove slike podsećaju i na tok misli i pojave u snovima, koje istovremeno prikazuju groteskne figure današnjeg društva.
- Slika "Gozba" predstavlja neprestano zadovoljavanje animalnih potreba. Živimo u veoma lošoj duhovnoj situaciji, a to često ne primećujemo. Možda obitavamo u većim snovima nego što su to slike i misli naše podsvesti. Možda lucidnost koja je prikazana na mojim radovima prikazuje realnu sliku sveta oko nas – kaže Stefan.
Da je slikarstvo njegov životni poziv, shvatio je u četvrtom razredu osnovne škole. Učiteljica ga je pohvalila za crtež Svetog Save za školsku priredbu, što je prenela i njegovim roditeljima.
Već na trećoj godini fakulteta zasitila ga je ustaljena slikarska figuracija, pa je jednom prilikom jednostavno prosuo boju po platnu. Narednih sedam dana je posmatrao tu sliku. U toku iscrpnog zapažanja, ističe, slika je poprimala sve veću dubinu, dobivši formu amebe ili drugog mikroskopskog organizma. Apstraktno, a ujedno i živo...
Stefan već više od 7 godina radi u prosveti, ali i dalje "na određeno". Likovno obrazovanje predaje u osnovnim školama u Prijevoru i Zablaću. Nezavisno od ovoga, održava i likovne radionice za decu.
Učestvovao je na više grupnih izložbi (Kulturni centar Magacin, Kuća kralja Petra, Festival Devet, Galerija Nadežda Petrović, Galerija Krug u Petrovcu na Mlavi…). Međutim, naglašava da je prošle godine konkurisao na više od 20 izložbi i da nijedna galerija nije prihvatila njegove radove, ne ponudivši konkretno objašnjenje.
- Stalno su isti ljudi na umetničkoj sceni Srbije; kao da je umetnost nešto što može da se rezerviše samo za određeni broj učesnika – smatra Stefan.
Pored crtanja, slikanja, animacije i murala, voli da svira gitaru i da stvara muziku. Sa prijateljem je čak napravio album.
- Verujem da život ne može da se posmatra samo iz jednog ugla. Pored toga što sam slikar, pedagog i poljoprivrednik, mislim da predstavljam još mnogo toga. U mom slučaju, umetnost predstavlja igru. Ona je kao pas koji juri svoj rep. Neko mi je nedavno rekao da ljudska duša iznosi 21 gram, a ja mislim da je upravo to težina umetnosti – kaže Stefan.
Jedan od osnivača Udruženja vizuelnih umetnika Čačak
Pre dve godine, Stefan je sa svojim prijateljima, umetnicima Jankom Mitrovićem, Bojanom Spasojevićem, Milošem Vasovićem i Nemanjom Petrićem, osnovao Udruženje vizuelnih umetnika Čačak (UVUČ).
Podučeni iskustvom drugara iz Užica (Galerija "Reflektor") i Kruševca (Galerija "Gnezdo"), mladi Čačani su UVUČ stvorili kako bi obezbedili prostor u kom bi mogli da stvaraju, izlažu i prodaju svoje radove; prostor koji bi predstavljao kulturno stecište mladih ljudi i oazu za sve ljubitelje umetnosti.
UVUČ se trenutno nalazi u prostorijama Doma za slepe i slabovide, a Grad Čačak se trudi da mladim umetnicima obezbedi adekvatan prostor u kom bi nezavisno mogli da delaju.
- Pozivam sve one koji su zainteresovani da nas posete, da se družimo i da se upoznaju sa našim stvaralaštvom – poručuje Stefan Marjanović.
(Dušan Veselinović)
Video: Mladi Romi u Žablju – snaga zajednice i potencijal za svetliju budućnost
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Iva
Bravo Stefo !!!
Podelite komentar
srpca
samo napred ..
Podelite komentar
Mare
Sve pohvale i umetniku i autoru teksta! Ovakve teme su danas retke, a veoma značajne u ovom haosu koji nas je zadesio
Podelite komentar