U Galeriji FSU održava se još jedna odbrana doktorskog umetničkog projekta

 
  • 0

U okviru doktorskog umetničkog projekta pod nazivom „Preobražaj nađene forme” realizovano je oko 50 oslikanih skulptura najčešće u drvetu

FSU Foto: LINKgroup

Galerija Fakulteta savremenih umetnosti biće sutra, 14. jula, od 11 časova mesto gde će se braniti još jedan doktorski umetnički projekat. Ovoga puta doktorand je Hadži Kastrati, čiji umetnički projekat nosi naziv: „Preobražaj nađene forme”. Mentor na ovom radu bio je profesor Fakulteta savremenih umetnosti Branislav Sekulić.

U okviru doktorskog umetničkog projekta pod nazivom „Preobražaj nađene forme” realizovano je oko 50 oslikanih skulptura najčešće u drvetu (od kojih je u pisanom delu rada navedeno 36). Pored drveta, u nekim radovima korišćeni su kamen i različiti upotrebni predmeti. Dimenzije radova su u rasponu od 30 x 10 x 15 cm do 105 x 35 x 25 cm. Realizovane radove razigranih formi mogli bismo svrstati u apstraktno – asocijativne i figurativne po karakteru, sa naglašenom ekspresivnom notom.

Šestogodišnji rad na doktorskom umetničkom projektu Hadžija Kastratija

U istrajnoj i raznovrsnoj skulptorsko-slikarskoj delatnosti, u periodu od oko šest godina, uz stalno negovanje i usavršavanje izražajnih mogućnosti, realizovani su radovi snažnog gesta, fovističke palete i kompleksne transformacije prirodnog oblika u apstraktni i asocijativni izraz ekspresivnih i ritmovanih formi.

U umetničkoj strategiji koja se sprovodi mogu se uočiti tri nivoa obrade: obrada forme, apliciranje predmeta i bojeni sloj. Obrada forme podrazumeva uspostavljanje kompozicije, koja najčešće kreće iz centralne mase. Odabravši slobodan, individualni zamah koji ne opisuje ili podražava, Kastrati od realnog sveta uzima samo oblik, a ostalo je lični izbor i interpretacija. On odlično poznaje kompoziciju, planovi su sigurno postavljeni, središnja masa je stožer iz kojeg se forma razvija i prati u svim smerovima. Apliciranjem predmeta na obrađenu formu drveta, lepljenjem ili zakucavanjem, kreira se željeni motiv ili se pojačava dejstvo kreirane forme. Bojeni sloj dolazi na kraju, on za polazište ima formu, integriše se u strukturu obrađenih drvenih površina i koristi je kao podlogu za građenje slike jakog kolorita, čvrste kompozicije i naglašenog crteža. Za bojeni sloj koristi emajl boje, dobrog viskoziteta, koje nanosi brzo – curenjem i prskanjem. Bojeni sloj je više vizuelna senzacija obogaćena unutrašnjom vizijom i ekspresijom negoli prikaz nečeg određenog.

Mnogobrojne nagrade za doktoranda FSU

Doktorand Hadži Kastrati rođen je u Peći 1955. godine. Diplomirao je na odseku za vajarstvo na Akademiji umetnosti u Prištini, magistrirao na FLU u Beogradu, a 1985/86. boravio je u Francuskoj kao stipendista Vlade Francuske na fakultetu ECOLE DE’ART – Marseille. Predsednik je Udruženja likovnih i primenjenih umetnika regiona Peć i dobitnik višestrukih nagrada za slikarstvo.

Fakultet savremenih umetnosti – obrazovanje za umetnike budućnosti

Pored doktorskih studija vizuelnih umetnosti, na Fakultetu savremenih umetnosti postoje doktorske studije dramskih umetnosti i dizajna, ali i akreditovane master i, naravno, osnovne studije.

Studenti mogu da se opredele za studije likovnih umetnosti, dramskih umetnosti – glume, grafičkog dizajna, dizajna enterijera, dizajna kostima, game arta, multimedijalne produkcije, muzičkih komunikacija ili primenjenih medija i kreiranja sadržaja.

Fakultet savremenih umetnosti ima tradiciju dugu 20 godina. Do danas je formirao veliki broj uspešnih i priznatih umetnika, koji su poznati ne samo na ovim prostorima već i u najznačajnijim svetskim umetničkim centrima.

Nastavni program kreiran je tako da uspešno povezuje tradicionalne umetničke metode sa najsavremenijim dostignućima u tehnologiji, pa studenti stvaraju dela koja idu u korak sa vremenom i tako postaju konkurentni na tržištu rada. Ljubav i talenat prema umetnosti pretvaraju u profitabilna zanimanja.

To je koncept umetničkog obrazovanja, jedinstven na ovim prostorima, koji stvara umetnike koji su spremni da odgovore na sve izazove modernog doba.

(Telegraf.rs/PR)

Video: Ne znam ko je ubio Đinđića, ali znam ko sigurno nije: Veruović iskreno o atentatu i seriji "Sablja"

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA