Čuvena slika "Ofelija" krije neverovatnu priču i tajanstveni jezik

"Ofelija" / Autor: Džon Everet Mile

Godine 1848. tajno slikarsko udruženje, Bratstvo prerafaelita, osnovano je u Londonu. Njegovi članovi bili su Vilijam Holman Hant, Džon Everet Mile i Dante Gabrijel Rozeti, a najstariji među njima, Hant, imao je samo 21 godinu. Verovali su da je slikarstvo cvetalo pre renesanse i vraćali se majstorima prošlosti, tj. onima koji su slikali pre Rafaela.

Preporučujemo

Prerafaelite nije vezivao određeni stil, već želja da predstavljaju "prave, iskrene ideje" i pomno proučavaju Prirodu, kako bi je što bolje izrazili. Upravo ove težnje primetne su u jednoj od najpoznatijih slika prerafaelita - Mileovoj "Ofeliji".

Džon Everet Mile / Foto: Wikipedia

Mile je "Ofeliju" naslikao 1851. godine. Slika predstavlja smrt mlade devojke iz čuvene Šekspirove drame "Hamlet". U tragediji, Ofelija poludi i davi se u reci nakon što otkriva da je Hamlet, koga voli, ubio njenog oca. Njena smrt nije direktno prikazana u tragediji, ali ju je poetično opisala Hamletova majka Gertruda.

"Kraj potoka je jedna vrba tu,

Što u ogledalu vodenom ogleda

Svoje sivo lišće. Ona je tu došla

Sa neobičnim vencem od koprive,

Od šeboja, božura, kandilke,

Kojoj pastiri ružno ime daju,

A devojke je „mrtvački prsti“ zovu.

Tu, na nadvijene grane se penjala

Da na njih cvetni venčić obesi,

Dok puče jedna grančica neverna;

A ona pade sa nakitom cvetnim

U suzni potok. Skuti rašireni

Donekle je k’o vilu nosiše.

Za to je vreme ona pevušila

Napeve starih pesama: k’o sama

Nesvesna svoje nesreće sopstvene

I kao stvorenje rođeno i vično

Za taj element. Al’ to brzo bi

Jer natopljeno odelo oteža

I nesrećnicu jadnu odvuče

Od njene pesme u blatanjavu smrt"

Mile je Ofeliju predstavio u trenu kada je pala u "plačni potok", dok je cveće koje je ubrala okružuje. Njena teška, vezana suknja daje joj izgled sirene, ali kada se "napije od vode", postaje ubojita. Dok tone, Ofelija sebi peva, dok njen slatki poj ne uguši smrt u blatu.

Kako bi što pre jasnije izrazio njen "gliboviti grob" Mile je slikao na otvorenom. Pet meseci proveo je na obalama reke Hogsmil na jugoistoku Engleske. U svom dnevniku opisao je to mučno iskustvo.

"Ofelija" / Autor: Džon Everet Mile

- Ova moja žrtva teža je nego išta što sam dosad iskusio. Muve u Suriju su mnogo veće i radije da bodu ljudsko mesto. Optužen sam da sam prošao kroz polje i uništio seno i moraću da se zbog toga pojavim pred sudijom. Takođe sam u opasnosti da me vetar oduva u vodu i da lično upoznam Ofelijina osećanja dok je tonula u svoju "blatnjavu smrt", kao i potpuno iščeznuće, mada uz glasno zujanje muva - pisao je on.

Satima je ležala u kadi punoj vode

Ništa lakše nije bilo ni Elizabet Sidal, Meleovom 19-godišnjem modelu. S obzirom da je i sama bila umetnica, a i omiljena muza prerafaelita (uključujući i njenog budućeg muža Dantea Gabrijela Rozetija), poziranje Elizabeti nije bilo strano.

Elizabet Sidal / Foto: Wikipedia

Ipak, pošto je za ovu sliku predstavljala Ofeliju koja se davi, morala je da satima pozira u kadi punoj vode. Tokom jednog takvog dana uljana lampa koja je trebalo da greje vodu u kadi se ugasila i Elizabet se teško razbolela. Na insistiranje njenog oca, Mile je platio njeno lečenje.

- Slikanje u ovakvim okolnostima bilo bi veća kazna za ubicu od smrti vešanjem - žalio se Mile. Sliku je, ipak, završio 1852. godine i predstavio je u Kraljevskoj akademiji umetnosti.

Jezik cveća

"Ofelija" je na početku dobila mešovite kritike, ali je ubrzo postala zaštitni znak Bratstva prerafaelita. Njen naturalizam, ali i florigrafija ili "jezik cveća" postali su jedna od glavnih tema umetničkog sveta.

Jezik cveća / Autor: Džon Everet Mile

Flora koja oko Ofelije pliva na površini vode postala je jedan od najhvaljenijih umetničkih motiva ove slike. Detaljna botanika je puna simbola. Iako i sam Šekspir govori o značenju pojedinog cveća, Mile, koji se veoma interesovao za "jezik cveća", dodao je tu i svoje.

- Ruže koje plivaju oko Ofelijinih obraza i haljine, kao i divlje ružice na obali reke, možda aludiraju na njenog brata Laerta koji ju je zvao "majskom ružom". Vrba, kopriva i bele rade ukazuju na napuštenu ljubav, bol i nevinost. Dan i noć označava uzaludnu ljubav. Ljubičice, koje Ofelija nosi kao venčić oko vrata, predstavljaju vernost, čednost i smrt mladih, a svako od ovih značenja može se ovde primeniti. Mak označava smrt. Nezaboravak lebdi u vodi - navodi se na sajtu Galerije Tejt.

Jezik cveća / Autor: Džon Everet Mile

Iako je ovaj princip ukorenjen još u davnim vremenima, naročito popularan postao je u Viktorijanskog eri Engleske. Nesumnjivo će nastaviti da cveta i u godinama koje dolaze.

Ova čuvena slika nalazi se u Galeriji Tejt.

(D.D.S.)