Šta će biti sa čuvenom slikom "Kosovka devojka", koja već 60 godina umesto u muzeju čami u depou

Jedno od najpoznatijih dela srpske likovne umetnosti, "Kosovka devojka", platno koje mnogi prvu dozovu u misli kada se pomene Kosovski boj, već 60 godina je tek s vremena na vreme dostupno javnosti. Razlog za to je nepostojanje prostora na kome bi ovo veliko delo Uroša Predića moglo da bude izloženo.

Čuvena slika ove godine slavi 101. rođendan. Nastala je tokom Prvog svetskog rata, a završena 1919. godine, i prikazuje scenu nakon srednjovekovne kosovske bitke, onakvu kakve je opisana u istoimenoj narodnoj pesmi. Lik devojke koja pridiže palog junaka i krepi ga vodom i vinom upotpunio je ideal časti i ljubavi prema otadžbini koji nam je pružila narodna pesma.

Ipak, malo ko se može pohvaliti da je ovu sliku ikada video svojim očima. Ona se brižljivo čuva u depou Muzeja grada Beograda, čekajući da dobije prostor na kome će moći da bude izložena.

- Muzej grada Beograda je sliku otkupio 1940. godine od knjižarskog preduzeća “Polet”. Sva kulturna dobra koja se čuvaju u Muzeju, a koja nisu izložena na stalnim postavkama ili tematskim izložbama, čuvaju se u muzejskim depoima, koji su prostori namenjeni upravo za tu funkciju i sa obezbeđenim najadekvatnijim mogućim uslovima za čuvanje kulturnih dobara. Slika "Kosovska devojka" se, osim nekoliko povremenih izlaganja, čuva u depou od zatvaranja stalne postavke Muzeja grada Beograda 1960. godine - rekla je za Telegraf.rs Jelena Medaković, direktorka Muzeja.

Kako je objasnila, slika je u dobrom stanju i nisu joj potrebne nikakve intervencije, pa ni restauracija.

- Čuva se prema najsavremenijim muzeološkim standardima, u specijalno za to namenjenom depou, opremljenom u skladu sa Opštim merama tehničke zaštite pokretnih kulturnih dobara, koje je propisao Narodni muzej u Beogradu.

Odatle bi trebalo da se preseli u Resavsku ulicu, kada zgrada nekadašnje Vojne akademije bude rekonstruisana i pretvorena u novi dom Muzeja grada Beograda.

- Planirano je da "Kosovka devojka" bude izložena u stalnoj postavci Muzeja grada Beograda u novoj zgradi Muzeja, u Resavskoj 40b, po završetku radova na rekonstrukciji i prenameni ovog objekta u muzej. U međuvremenu nalazimo načine da slika bude dostupna građanima u određenim prilikama, pa je tako bila izložena prošle godine u Muzeju rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu, povodom obeležavanja 630 godina od Kosovske bitke - kazala je Medaković.

Javnost je sliku mogla da vidi i prišle godine tokom izložbe "Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?" autorke Olivere Skoko, višeg kustosa Narodnog muzeja Zrenjanin, tokom gostovanja u Beogradu, u Galeriji SANU, kao i na Drugoj Noći muzeja u Konaku kneginje Ljubice, 2015. godine.

Kosovka devojka - mit koji vekovima inspiriše

Mit o Kosovski devojci nije inspirisao samo Predića. Ivan Meštrović planirao je da mermerni reljef devojke koja među mrtvima i ranjenima na bojnom polju traži tri najveća junaka bude deo dekoracije Vidovdanskog hrama koji (nažalost) nikada nije podignut na Kosovu i Metohiji. Pre njega, Ferdo Kikerec, hrvatski slikar francuskog porekla, prvi je na platno preneo ovu temu, sa ciljem da podigne patriotski duh naroda. Ova slika se nalazi u Crnoj Gori gde je poznatija kao "Sestra na Vučijem Dolu". Predićeva interpretacija je najmlađa, ali najpoznatija i najviše reprodukovana slika.

Kosovka devojka "oživljena" je u filmu "Boj na Kosovu" iz 1989. godine, kada ju igrala je Katarina Gojković.

Predićeva slika našla se i na omotu albuma grupe Bijelo dugme iz 1984. godine koji nije imao ime, a na kome su bile pesme "Lipe cvetu", "Jer kad ostariš", "Da te bogdo ne volim", "Lažeš"...

Naravno, o reprodukcijama, goblenima, printovima izlišno je govoriti.

Uroš Predić i lepa Leposava

Pojedini smatraju da je Predić lice ove heroine "ukrao" od Leposave Stanković, udate Lulik, koja je bila ćerka njegovog prijatelja, a navodno je išla i u istu školu se mladićem koji je slikaru poslužio kao uzor za Petra Orlovića, koga na slici poji.

Leposava je imala crnu kosu, krupne i setne oči i čvrstu volju. Kako je kasnije pričap njen unuk, nikada se nije hvalila time što se njen lik našao na najpoznatijoj slici naše umetnosti, ali je zato reprodukciju slike čuvala u svom stanu celog života.

(Dunja Savanović)