14 slavnih slika koje slave svakodnevni život i daju nam snagu da mentalno preživimo koronu

„Terasa u Sent-Adresu“, Klod Mone, 1866-67. Foto: Wikimedia Commons/The Metropolitan Museum of Art/Crisco

Ako ste razumom obdareni i poštujete mere koje vlasti donose po preporukama virologa i epidemiologa, ne samo ovde nego gdegod da se nalazite, ako ne izigravate budale, ako niste toliko sebični i samoživi da Vas socijalni obziri prema „bližnjem svom“ nimalo ne dotiču — trenutno ste u karantinu.

Preporučujemo

Engleski članak na „Vikipediji“ posvećen ovoj restrikciji kretanja, već u svom uvodniku, gde nabraja značajne karantine u novovekovnoj istoriji, pre ovog u kojem se svet trenutno nalazi zbog novog soja koronavirusa, pominje svega tri: onaj u selu Ejam u Engleskoj 1665., uveden zbog bubonske kuge, onaj u Istočnoj Samoi tokom pandemije španskog gripa 1918., i onaj u Jugoslaviji 1972. tokom epidemije velikih boginja (lat. Variola vera).

U sklopu borbe protiv ove opake zaraze (čija je stopa smrtnosti u Jugi bila 20 odsto), odmah je vakcinisano svih 18 miliona stanovnika SFRJ, što je bio nestvaran poduhvat sproveden munjevitom brzinom, praktično nezabeleženom u istoriji sveta. U stvari, reakcija države je u svakom smislu bila žustra i munjevita, tako da je virus brzo pobeđen, zbog čega bi građani njenih bivših republika (a posebno Srbije, koju je epidemija sticajem okolnosti isključivo i pogodila) trebalo posebno ponosno da poštuju ove sadašnje karantinske mere, što oni ogromnom većinom i rade.

Ali to je pomalo naivan pokušaj da se oni koji mere ne poštuju podstaknu da ostanu kod kuće. Zato se njima nećemo ni baviti, već isključivo jadima i nevoljama istinskih rodoljuba i ljudi lojalnih vlastitoj zemlji (ne državi i njenom trenutnom rukovodstvu već upravo zemlji), tj. onima koji, čak i kad nije policijski čas, izlaze samo ako moraju, ni pod kojim uslovima ne učestvuju u socijalnim aktivnostima i drže se fizičke distance prema svima koje sreću usput.

Da bi nekako mentalno preživeli, „karantinosi“ beže u umetnost, druže se sa prijateljima preko videočetova na društvenim mrežama, uče se stvarima za koje ranije nisu imali vremena, poput jezika. Ali nekad dođe do krize, jer samoizolacija ne može da ne ostavi trag, čovek je uostalom društvena životinja i, čast izuzecima, ne može dugo bez društva. Zato smo došli na zamisao da napravimo zbirku slavnih slika koje slave život, kako bismo nadahnuli one koji u svojim domovima čekaju kraj ove agonije. Postoji svetlo na kraju tunela, možete ga videti na priloženim radovima.

Tekst smo na početku ilustrovali jednom, za istoriju umetnosti, značajnom slikom Kloda Monea (doduše kropovanom, neokrnjenu je možete pronaći u nastavku), koja život slavi na vrlo suptilan način. Njega možda neće svako moći da prepozna, ali onaj koji u tome uspe, neće moći da obuzda ushićenje.

Postoje i druge slike na ovoj listi koje nas „rade“ na sličan način: na prvi pogled možda čak i dosadne, u maštovitom umu nakon pažljivog osmatranja rađaju žeđ za putovanjem i pustolovinom, ili ljubavnom avanturom, a postoji li išta što život slavi snažnije od toga? Istina, trenutno ćete sve to morati da izmaštate, ali imaćete barem razlog više za životom i njegovim očuvanjem.

Pred Vama je četrnaest probranih remek-dela evropskog i američkog slikarstva, koja su nastala u proteklih vek i po, uz dva znamenita izuzetka, stvorena u 17. stoleću. Posledica je to svojevrsne promene paradigme koja se odigrala negde u vreme nastanka impresionizma, pošto svakodnevica kao tema umetnosti nije bila česta u ranijim vremenima.

Među priloženim likovnim ostvarenjima dominiraju francuska, mahom proizvodi njihovog 19. veka, opet, ne bez dobrog razloga, pošto su upravo njihovi slikari, ne samo uzdigli trivijalnu svakodnevicu do neslućenih visina i ostvarili snažan uticaj na autore ostalih zemalja, već stvorili i najznačajnija dela moderne umetnosti.

1. „Trka u Bulonjskoj šumi“, Eduar Mane, 1872.

„Trka u Bulonjskoj šumi“, Eduar Mane, 1872. Foto: Wikimedia Commons/The Yorck Project

2. „Hip, hip, ura! Umetnici slave u Skagenu“, Peder Severin Krojer, 1888.

„Hip, hip, ura! Umetnici slave u Skagenu“, Peder Severin Krojer, 1888. Foto: Wikimedia Commons/UFA66/Gothenburg Museum of Art

3. „Talas“, Moris Deni, 1916.

„Talas“, Moris Deni, 1916. Foto: Wikimedia Commons/Google Art Project/Ohara Museum of Art

4. „Bal kod Mulen de la Galet“, Pjer-Ogist Renoar, 1876.

„Bal kod Mulen de la Galet“, Pjer-Ogist Renoar, 1876. Foto: Wikimedia Commons/musee-orsay.fr/allart.biz/Paris 16

5. „Zimski prizor sa klizačima“, Henrik Averkamp, oko 1608.

„Zimski prizor sa klizačima“, Henrik Averkamp, oko 1608. Foto: Wikimedia Commons/rijksmuseum.nl/Spinster

6. „Marsel Lender pleše bolero“, Anri de Tuluz-Lotrek, 1896.

„Marsel Lender pleše bolero“, Anri de Tuluz-Lotrek, 1896. Foto: Wikimedia Commons/nga.gov/Slowking4

7. „Venecija, pogled na Santa Marija dela Salute“, Fridrih Naht, 1894.

„Venecija, pogled na Santa Marija dela Salute“, Fridrih Naht, 1894. Foto: Wikimedia Commons/Dorotheum/Sporti

8. „Jelen kod Šarkija“, Džordž Belouz, avgust 1909.

„Jelen kod Šarkija“, Džordž Belouz, avgust 1909. Foto: Wikimedia Commons/Cleveland Museum of Art/Wmpearl

9. „Terasa u Sent-Adresu“, Klod Mone, 1866-67.

„Terasa u Sent-Adresu“, Klod Mone, 1866-67. Foto: Wikimedia Commons/The Metropolitan Museum of Art/Crisco

10. „Portret porodice Hiršprung“, Peder Severin Krojer, 1881.

„Portret porodice Hiršprung“, Peder Severin Krojer, 1881. Foto: Wikimedia Commons/Hirschsprung Collection/Google Cultural Institute

11. „Bulevar Monmartr, popodnevno sunce“, Kamij Pisaro, 1897.

„Bulevar Monmartr, popodnevno sunce“, Kamij Pisaro, 1897. Foto: Wikimedia Commons/Hermitage Museum

12. „Biciklista“, Natalija Sergejevna Gončarova, 1913.

„Biciklista“, Natalija S. Gončarova, 1913. Foto: Wikimedia Commons/rusmuseumvrm.ru/Stolbovsky

13. „Par pleše“, Jan Sten, 1663.

„Par pleše“, Jan Sten, 1663. Foto: Wikimedia Commons/National Gallery of Art/Google Cultural Institute

14. „U čamcu“, Eduar Mane, 1874.

„U čamcu“, Eduar Mane, 1874. Foto: Wikimedia Commons/Metropolitan Museum of Art, metmuseum.org

(P. L.)