Spomenik žrtvama kuge u Beču postao mesto molitve: Barokno delo podseća na najveći užas Austrije
Ko god da je bio u Beču, pamti kitnjasti zlatni spomenik u samom centru grada
Spomenik žrtvama kuge u centru Beča u vreme epidemije korona virusa mnogim Austrijancima postao je mesto nade. Poslednjih nedelja ispred ovog umetničkog dela u samom cetru prestonice građani ostavljaju dečije crteže sa molitvama.
- Zaštiti nas od korona virusa - piše na jednom crtežu.
Spomenik, koji je jedan od zaštitnih znakova Beča, zapravo se zvanično zove Spomenik Svetog trojstva (Pescojle). Podignut je nakon velike epidemije kuge 1679. godine. Barokna statua postala je podsetnik na zarazu koja je "carski grad" bacila na kolena. Procenjuje se da je tada umrlo oko 12.000 ljudi, a da je posledice od kuge pretrpelo više od 75.000.
Širom cele Evrope ljudi su tada umirali, ali je Beč, raskrsnica puteva i jedan od trgovinskih centara, bio izvorište epidemije.
Danas se epidemija kuge u Beču pamti i kao prvi moderni pristup zarazi. Dok je većina lekara i dalje koristila pijavice i molitve, gradski doktor Pol de Sorbajt podneo je prave sanitarne mere, dok je bratstvo Svetog Trojstva otvorilo posebne bolnice za pacijente, kako bi izolovali obolele i lakše se pobrinuli za tela umrlih. Većina je spaljena izvan granica grada u ogromnim rupama, što nije bio najbolji pristup, ali bio je efikasniji od svega što je prethodno rađeno.
Bratstvo Svetog Trojstva podiglo je 1679. godine drveni stub usred grada, gde su se vernici molili za spas Beča i svojih porodica. Drveni struktura stajala je tu punih osam godina, da bi 1687. postavljen kamen temeljac za aktuelni spomenik, koji je 1693. osveštan.
Spomenik je podigao austrijski car Leopold Prvi, a već na prvi pogled je jasno da je u pitanju politička propaganda koliko i religiozna ponuda. Ovaj kitnjasti spomenik urađen je u pravom baroknom stilu, sa mnogo zlata i ukrasa. Figure u donjem delu predstavljaju trijumf vere nad bolešću, dok središnji deo ukrašen grbom Habzburga i figurom cara Leopolda (sa tipičnom "habzburškom vilicom") koji se moli za spasenje Bečlija. Car se, inače, molio iz daljine, jer je na prvi znak zaraze pobegao iz grada.
Pestsäule. En 1693, Leopoldo I mandó construir en medio de la calle la Pestsäule o “Columna de la peste”, para celebrar el fin de la peste que azotó a toda Europa en 1679. #pestsäuleA post shared by Federico Petit (@hyroniemus) onView this post on Instagram
Car nije propustio ni da ovaj spomenik učini spomenikom pobede - one koje su Bečlije izvojevale nad Turcima koji su 1683. godine držali njihov grad pod opsadom.
Spomenik ima tri strane na kojima se mešaju religiozni i politički elementi. Zapadna je posvećena Bogu Ocu, ali na njoj se nalazi i dvoglavi orao, kao simbol Svetog rimskog carstva. Tu je takođe i grb unutrašnjih austrijskiz zemalja, vojvodina Štajerske, Koruške i Kranjske. Istočna strana vezana je Sina i ukrašena grbovima Mađarske, Hrvatske i Dalmacije, ali i Bosne. Severna strana, koja pripada Svetom Duhu, dekorisana je grbovima Kraljevine Bohemije, oblasti Gornje Lužice, Donje Šleske kao i vojvodstva Šleska.
Gornji deo spomenika čini prikaz nebesa i oblaka ispunjenih anđelima, dok se na samom vrhu nalaze se zlatne statue heruvima i Svetog Trojstva.
(Telegraf.rs)
Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pera
Najveci uzas Austrije je Mauthausen.
Podelite komentar