Ovo je najstarija stambena zgrada u Čačku: Konak iz vremena Turaka koji je Morava više puta plavila
U Čačku, u Ulici cara Dušana 1, tačno preko puta Crkve Vaznesenja Gospodnjeg, skoro 200 godina vremenu odoleva Konak Jovana Obrenovića, nekadašnji rezidencijalni objekat rođenog brata kneza Miloša.
Preporučujemo
Mesto na kom je ubijen knez Mihailo je zapušteno i zaboravljeno: Ne postoji ni putokaz
Cenili su ga koliko i Meštrovića, a danas njegova kuća propada: U zdanje na Senjaku niko ne ulazi
Zdanje je upečatljivo, budući da usred okolnih modernijih građevina predstavlja redak primer orijentalne balkanske arhitekture 19. veka.
Gospodar Jovan, kako su ga zvali u narodu, bio je komandant Moravsko-podrinjske vojne oblasti koji se zadržao u Čačku nakon što je učestvovao u Bici na Ljubiću 1815. godine.
Stupivši na novu dužnost, zajedno sa najistaknutijim predstavnicima duhovnog i političkog života varoši, poput episkopa užičkog Nikifora Maksimovića i kneza Vasilija Popovića, uzeo je značajnog učešća i, počevši od obnove Crkve Svetog Đorđa, umnogome dao svoj doprinos u rasporedu i izgledu ostalih čačanskih objekata, a pre svega u izgradnji episkopskog dvora i sopstvenog konaka, želeći da sazida dom za svoju porodicu.
- Pored konaka, u Čačku je izgradio i Crkvu Svetog Đorđa 1820. godine, koja se nalazila na uglu današnjih ulica Obilićeve i Nemanjine. Ikone iz crkve danas se mogu videti u manastiru Vavedenje – kaže Delfina Rajić, direktorka Narodnog muzeja u Čačku.
Arhitektura konaka
Za gradnju doma Jovana Obrenovića, deset majstora, "goga", bilo je poslato iz Karanovca 20. marta 1835. godine. Nadzor je vršio Josif Dobrović. Radovi su bili završeni u septembru iste godine, pa je gospodar Jovan nabavljao stakla za prozore i alke za vrata i dolape. Prota Janko Mihailović - Moler radio je šalokatre i dovršavao molerske radove. On je na fasadi oslikao grb, kao i dekoraciju sa šiljastim lucima iznad prozora, za koju se zna samo po fotografijama.
Grb Obrenovića, koji čine lavovi sa kalpakom i štit sa državnim simbolima, jedini je sačuvan od svih fasadno oslikanih grbova sa dvorova ove vladarske dinastije. Njegova izrada odražava želju molera da obeleži rezidenciju predstavnika državne vlasti u provinciji, u vreme kad je razvoj građanskog društva u Srbiji potisnuo ugledanje na evropsku plemićku tradiciju. Nalazi se na ulaznoj, južnoj strani zdanja, na spratnoj partiji fasade, umetnut između dva prozorska otvora. Autentičan, poslednji put je restauriran 2006. godine.
Konak predstavlja spratnu građevinu pravougaone osnove, sa glavnim ulazom na jugoistočnoj strani. U prizemlju se nalazi podrum sa zasebnim portalom i holom koji povezuje trpezariju, kafe odžakliju i odžakliju za momke. Između odžaklija je araluk iz kog se ložila furuna. Drveno stepenište iz hola vodi na sprat na kom je živeo Jovan sa svojom porodicom.
Zdanje karakterišu glavne fasadne površine sa izvučenim erkerom koji u spratnoj zoni seče niz jednostavnih, jednoličnih prozorskih otvora. Duboka streha, četvoroslivna krovna konstrukcija i dekorativne dimnjačke kape, dodatno doprinose sveukupnoj likovnosti građevine i sastavni su deo balkansko-orijentalne stilske orijentacije.
U aprilu 1836. godine, Sava Stanojević je najavio ceremoniju da se kmetovima celoga sreza čestita useljenje novog konaka. Već u toku leta u Čačku je boravio slikar Uroš Knežević, koji je izradio portrete Jovana Obrenovića u generalskoj uniformi i živopisnoj gradskoj nošnji.
- Jovan je bio miran i tih, više okrenut Milošu nego Jevremu. Kako bi Miloš rekao, tako bi učinio – ističe Magdalena Petrović, vodič Narodnog muzeja u Čačku.
Dijagonalno od Gospodar-Jovanovog, na mestu na kom je danas Čačanska gimnazija, nalazio se Vladičin konak, odnosno kuća episkopa užičkog Nikifora Maksimovića, koju je projektovao Hadži-Nikola Živković. Episkop se sa Jovanom viđao preko prozora. Srušen je da bi ustupio mesto Gimnaziji, a predstavljao je jedan od najlepših primera balkanske arhitekture. Čak je bio i oslikan. Nikifor je bio zadužen za obnovu manastira Sretenje, a tamo je i sahranjen.
- O poreklu izgradnje konaka postojala je pretpostavka da je nastao pregradnjom izvesnog turskog zdanja. Izgrađen je kao potpuno nova građevina za dvorske potrebe Jovana Obrenovića, što je izneo Dragomir S. Popović, nasuprot ranijim sumnjama u autentičnost da je konak nastao prepravljanjem zgrade koja je prvobitno pripradala jednom bogatom Turčinu, ili turskom paši - napominje Delfina Rajić.
Nakon Obrenovića
Gospodar Jovan Obrenović je kratko živeo u Čačku. Zauvek ga je napustio 1842. godine i otišao u Austriju. Zbog toga, prvobitnom inventaru konaka pripada samo portret iz Malog salona sa tavanicom ukrašenom rozetom.
Četrdesetih godina 19. veka u konaku su stanovali okružni lekar Josif Janković i načelnik čačanskog okruga Stevan Stevča Mihailović. Godine 1850. uzet je pod zakup za smeštaj Okružnog načelstva. Nakon preseljenja okruga u Karanovac, bio je zapušten i sklon padu. Obnovio ga je majstor Naum Janković 1857. godine. Posle povratka okružnih nadleštava u Čačak, u konaku je ponovo bilo smešteno načelstvo u jesen 1859. godine.
Anka Obrenović je konak predala nadziratelju svojih dobara, čačanskom trgovcu Spasoju Tajsiću, da bi kasnije prešao u vlasništvo države.
U zgradi je bila smeštena i žandarmerijska četa, a potom i školska poliklinika.
Narodna izreka "Kiša pade, pa Morava potopi Jovanove dvore" zaista se desila. Prema rečima Delfine Rajić, "Morava je konak potapala nekoliko puta".
Zdanje je bilo oštećeno u toku Drugog svetskog rata 1941, da bi bilo obnovljeno 1950-1953. i 1972-1974. kad je dobilo današnji izgled.
Konak danas
Konak danas pripada celini Narodnog muzeja u Čačku, a njegov prostor i sklop omogućio je da se u stalnoj postavci iz 1996, odnosno rekonstruisanoj 2006. godine, obrade tri teme: "Čačanski kraj od praistorije do kraja srednjeg veka", "Ovčarsko-kablarski manastiri i crkve čačanskog kraja", i "Čačanski kraj u ustancima i ratovima 1804-1941".
Danas, u urbanističkoj strukturi Čačka, Konak Jovana Obrenovića zauzima istaknuto mesto kao zgrada koja direktno oslikava autentičan primer varoške arhitekture svog vremena. Njegov najstariji izgled može se videti na crtežu putopisca Feliksa Kanica iz 1860. godine.
Konak je proglašen za kulturno dobro od velikog značaja 1979. godine.
Danas predstavlja najstariju stambenu zgradu u Čačku, a poslednja restauracija izvršena je 2006. godine.
(Dušan Veselinović)
Povezane vesti
Snimak bake i unuka iz Čačka rasplakao pola Srbije: Dobila poklon pa rekla unuku, "Daću tebi, ti nemaš ovakav"
Troje mališana povređeno u udesu u Čačku: Najmlađe ima samo godinu dana
Izgubio kontrolu, proklizao, pa završio u kanalu: Saobraćajna nezgoda na putu Čačak - Guča
<% post.title %>
Fantastičan izum srpske dece u Čačku: Andrija otkriva kako funkcionišu naočare za slepe i slabovide
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE NIKOLA STANKOVIĆ PIVCE KOJI JE JUTROS UBIJEN U KALUĐERICI Imao je debeli policijski dosije, a u njemu i pokušaj otmice poznatog fudbalera
KRVAVO JUTRO U BEOGRADU Muškarac ubijen ispred svoje kuće, devojka ranjena
(MAPA) STIŽU SNEŽNI TALAS I LEDENI DANI Meteorolog otkriva kada će cela Srbija biti zavejana i u minusu: U Beogradu do 20 centimetara snega, na planinama pola metra
Beg
Ako je ovo nasa nošnja onda sam ja Kinez. Još obrenovic , Boze kakvim su nas lazima ucili u skolu
Podelite komentar
Ducca
Ni Čačani ne znaju pojedinosti iz ove lepe priče, a putanja ka crkvi i Moravi ih upravo vodi čuvenom Gospodar Jovanovom ulicom! Treba mladi češće da nas podsećaju na vrednosti koje imamo, a više ih ne primećujemo!
Podelite komentar
Ja
Zivim na 50 metara od konaka, vredi ga posetiti. Steta sto su u Cacku na vlasti neznalice, koje ne umeju da iskoriste turisticki potencijal grada!
Podelite komentar