Ovih 10 osmeha preokrenulo je tok istorije umetnosti

Važnost i šarm osmeha nikad ne treba potcenjivati. Jedan osmeh je dovoljan da preokrene čitav tok istorije umetnosti. No, to nije bilo kakav osmeh, to je često ambivalentan, tajnovit i simboličan osmeh koji ne samo da priča priču o osobi koja je na portretu nego govori mnogo o prirodi čoveka.

O tome svedoči sledećih deset primera slikarskih remek-dela na kojima je prikazan samo – osmeh.

"Mona Liza", Leonardo da Vinči (1503)

Bez sumnje, Mona Lizin je najpoznatiji osmeh u istoriji umetnosti. Ali sve do polovine XIX veka ovo je bio običan, neupadljiv osmeh jedne domaćice. Đorđo Vazari, biograf Leonarda da Vinčija, dao je jedno od mogućih objašnjenja: muzičari i glumci su zabavljali Mona Lizu dok je pozirala Leonardu i tako je nastao čuveni osmeh po jednoj od legendi, piše The Guardian.

O Mona Lizinom osmehu kao misterioznom i enigmatičnom krenulo je da se priča tek oko 1850. godine, u krugu pariskih intelektualaca.

Teofil Gotje, francuski pisac romantizma, zastupao je stanovište po kom je Mona Lizin osmeh “rugajući” nad svetom. Valter Pater, esejista i kritičar, proslavio je Mona Lizin osmeh u Engleskoj. Po njemu u Mona Lizinom osmehu skupile su se sve misli i iskustvo čovečanstva, od grčkog animalizma, požudnog Rima, misticizma srednjeg veka, povratka paganstva, pa do grehova Bordžije.

Portret nepoznatog čoveka, Antonelo da Mesina (1470)

Renesansni slikar Antonelo da Mesina (koji je navodno uveo tehniku ulje na platnu u Italiji), poznat je po “Portretu nepoznatog čoveka”. Treperavih očiju, sa poluosmehom i pogledom usmerenim dirketno na posmatrača (ili posmatračicu) slike. Mnogi se pitaju ko je osoba na ovom portretu – neki tvrde da je u pitanju pirat sa sicilijanskog ostrva Lipari.

"Turska robinja", Parmiđano (1535)

Po mnogima, ovo je najbolji portret Frančeska Mazola Parmiđanina. Dama sa slike je dobila naziv "Turska robinja" verovatno zbog neobičnog turbana na glavi. Zapravo, ovakvi ukrasi sa zlatnim detaljima bili su u modi u Severnoj Italiji tokom 1530-ih godina, kada je slika i nastala.

Njen pogled i osmeh su u kontrastu – sa jedne strane vidimo stidljivu žensku osobu, oblivenu rumenilom, a sa druge prilično koketnu ženu. Elegantna, skupocena odeća i izdužene ruke ukazuju da je ona pripadnica visoke klase. Verovatno je ovo Kamila de Rosi, kojs jr 1542. godine proterana iz Venecije zbog mešanja u politiku i druženja sa francuskim ambasadorom, tada neprijateljem.

"Mlade plemkinje", Dijego Velaskez (1656)

Princeza Margarita, iako samo dete, našla se usred grandioznog Velaskezovog kanvasa "Mlade plemkinje". Na njoj vidimo i samosvestan i neobično zreli osmeh za nekoga tako mladog. Ovo nije uobičajen način na koji su deca predstavljana u umetnosti do tada. Verovatno je zabavlja kompleks i scena u kojima se nalazi: njene dadilje, roditelji, Velaskez, poslužitelji, pas… Ovo nije obična scena detinjstva svakog deteta – ovo je jedan dan visokog plemstva.

"Suzana Lunden", Peter Pol Rubens (1630)

Rubens je na ovom portretu naslikao svoju svastiku Suzan Lunden. Slika je poznata i kao "Slamnati šeršir", iako onaj koji ona nosi nije od slame. Nagnuto lice, razmaknute oči, izraz koji odaje neudobnost i neprijatnost – iza ovog osmeha postoji nepojmljiva priča. Da li je bila zadovoljna samo ulogom svastike u životu Rubensa, legendarnog slikara?

"Amor Vincit Omnia", Karavađo (1602)

Karavađov Eros se osmehuje pobednički, potpuno bez srama. Ovo je inatski osmeh, osmeh “u lice” drugom. Osmehom se ruga ljudskim glavnim alatima – intelektu i ambiciji koje predstavljaju muzički instrumenti pored njegovih nogu. Flauta, otvoreni muzički list, kompas i trougao simboliziraju geometriju – sve je to odbačeno oružje ispred ljubavi.

Portret Izabele Lobo de Porcel, Francisko Goja (1804-5)

Osmeh donja Izabele poništava njen anksiozni i uplašeni pogled – njene misli su negde drugde. Izabel de Porcel je u elegantnoj i tada modernoj "maja" haljini iz njene rodne Andaluzije. Crna boja haljine ističe belinu njene kože, a u kontrastu je sa njenim licem i čistom lepotom. Ispod aristokratskog izgleda Goja je predstavio njen sopstveni karatker i vitalnost.

"Kontesa d'Osonvil", Žan Ogist Dominik Engr (1854)

Luiz de Broj, kontesa d'Osonvil, okreće se prema nama, a njena leđa se na neuobičajen način vide u ogledalu iza. Ceo njen nagnut izgled je uokviren pokretom njenog prsta. Njen poluosmeh je zamišljen, meditativan, spokojan i zapravo vrlo moderan. Blaga iskrivljenost glave upućuje na sanjarenje i možda neku sakrivenu mračnu tajnu. Ako je moguće osmehivati se očima – onda je to uhvaćeno na ovom portretu Žana Ogista Dominika Engra.

"Osmehnuti kavaljer", Frans Hols (1624)

Najpoznatija slika umetničke kolekcije Volas je "Osmehnuti kavaljer". Ovo zapravo nije pravi osmeh – kavaljer se smeši na prilično samozadovoljni, provokativni i prezrivi način. Jedva čekate da skine osmeh sa lica! Ipak, to je nemoguće. Često se susrećemo sa ljudima koji nam se ne dopadaju i sa kojima mi nemamo puno zajedničkog, a ipak uspevaju da nas očaraju svojim osmehom. Kavaljer je jedan od njih.

"Mlada žena čita knjigu", Renoar (1874)

U potpunosti udubljena u svoju knjigu, oči ove mlade devojke su skoro zatvorene, ali se usne šire u tajnoviti osmeh. Ona je udaljena od svakodnevnice, ignoriše ljude i prolaznike koji je gledaju. Ništa ne može da je dekocentriše od čitanja omiiljene knjige.

Ona je definitivno jedna od onih ljudi kojima je najveće zadovoljstvo izgubiti se u fantastičnom svetu književnosti – to nam govori njen osmeh.

(Telegraf.rs)