Od urina migranata pravi se pivo, pračovek spava s kamenom u ruci, mašina govori u stilu Crnjanskog

Posmatrali smo dve gospođe koje su ušle su u pančevačku Galeriju savremene umetnosti, samo da bi izbliza pogledale njega - minijaturnog pračoveka, majmunolikog, a ljudskog bića koje zgrčeno spava sa kamenom u ruci. I diše.

Preporučujemo

Usamljen Homo floresiensis, Foto: Mateja Beljan

- Nemojte da ga pipate. Ima ugrađen mehanizam za disanje, pa ne sme da se pomera - žustro je objasnila radnica galerije gospođama.

I ne čudi to što su želele da ga pipnu, on, tako "živ" zaista mami na dodir.

Foto: Mateja Beljan

A ovo umetničko delo, ili instalacija, bio je samo deo izložbe "Ishod(i) nove tehnologije", koja je prošlog petka zatvorena u Pančevu. Svakako da je za "običnog" čoveka vizuelno najprivlačniji bio baš ovaj čovečuljak. Tako jednostavan, dlakav i nag, u svom dubokom snu uvek spreman da skoči i odbrani se tim kamenom, životinja koja se od drugih razlikuje baš po tome što predmete iz prirode može da koristi kao oruđe. I što, verovatno, sa nama deli ista ona osećanja koja evolucija ne samo da nije zbrisala, nego je verovatno i dodatno zakomplikovala.

Atrakcija za Pančevce, Foto: Mateja Beljan

- Zgrčen i sklupčan na zemlji, teskobno stišćući svoj kamen, ovaj naš stari predak, Homo floresiensis, predstavlja korene straha od napuštanja i usamljenosti koji su urezani u svima nama. Veoma zabrinuta i nemirna grimasa na njegovom licu je u suprotnosti sa dubokim i sporim disanjem njegovog robusnog tela, a ogoljenje njegove ranjivosti direktno briše duboki nesklad koji savremeni čovek oseća u odnosu na svoje zaboravljene pretke. Ovo delo je zapravo 1:3 prave veličine oblikovano do zadnjeg detalja mehanizmom koji simulira disanje, što pojačava utisak i univerzalnu temu o tome šta znači biti čovek - opisao je Nenad Gajić, umetnik koji je, inače, rođen u Pančevu.

Skulptura ima ugrađen mehanizam za disanje, Foto: Mateja Beljan

Ove dve posetiteljke kao da su se sažalile što su mogle da mu "pokvare san", pa su nastavile da ga posmatraju sa bezbedne udaljenosti, i naravno, da naprave selfi. I to je to. Izašle su napolje.

Pračovek s kamenom u ruci spava; Foto: Mateja Beljan

Šta su, zaista, ishodi nove tehnologije? Zašto su gospođe od cele izložbe posvećene tehnologiji bile fascinirane samo ovim nevinim stvorenju, koje na prste jedne ruke može da izbroji oruđe koje mu treba za život?

Iza ove majušne skulpture koja diše, nalazi se hladan, veliki pano, na kome je prikazana "Anatomija Al sistema". Linije, grafikoni, čvorišta, periodni sistem elemenata, planeta, um, otpad, dijagrami, diskovi, simetrija, asimetrija...

Anatomija Al sistema, Foto: Mateja Beljan

Ni objašnjenje ovog čuda, dela Vladana Jolera i Kate Crawford nije baš jednostavno. Ukratko rad prikazuje koji sve podaci i resursi (ljudski i prirodni) su potrebni da se proizvede i koristi uređaj Amazon Eho.

Detalj Anatomije Al sistema, Foto: Mateja Beljan

Reč je o kompleksnom i skupom sistemu baziranom na veštačkoj inteligenciji, koji uprkos svemu tome donose rigidne, uprošćene i često pogrešne zaključke o ljudskom životu, ali ipak na osnovu njih donose odluke koje postaju deo novog sveta.

"Uvežbavanje", Foto: Mateja Beljan

Sa druge strane nalazi se neobična video projekcija instalacije "Uvežbavanje", koji je osmislo Karkatag kolektiv. Velike predstave ljudskih nogu "izranjaju" iz vode i izvode koregorafiju sinhronog plivanja. Rad je bio izveden unutar fontana (u Beogradu kod Muzeja Jugoslavije, a prethodno u Lincu), pa je privlačio pažnju običnih prolaznika. Plivanje u nekom trenutku postaje "asinhrono", nesavršeno, a sve izgleda malo i komično. Za pokrete su odgovorni prolaznici, koji su imali prilike da pritiskaju dugmiće i tako učestvuju u stvaranju, uvežbavanju.

Prolaznici su sami mogli da pokreću instalaciju, Foto: Mateja Beljan

Mašina koja "piše" sa stilom

Pokretno "drvo" reči na ekranu, koje se grana do beskonačnosti. I jedan miš kojim posetilac može da se uključi u "igru" rečima.

Foto: Mateja Beljan

Veštačka inteligencija je "progovorila" i to u stilu slavnog pisca Miloša Crnjanskog kroz rad Uroša Krčadinca, pod nazivom: "Ja nisam više željan da me ko voli, nego da svi zavole lišće".

Foto: Mateja Beljan

Putem ovog miša možete na trenutak da "zaustavite" granjanje, kliknete na jednu reč, koja se potom ponovo grana na beskonačan niz novih. Mašina, tako, uz vašu "pomoć" radi i traži povezane reči, koje tako "nabacane" imitiraju stil Crnjanskog.

Na kraju, više vam nije bitan smisao toga što čitate, sve se pretvara u vaše nasumično kliktanje neke reči. Algoritmi veštačke inteligencije kao da imitiraju neku psihološku igru beskrajnog izgovaranja nepovezanih reči po principu "reci što brže onu koja ti prva padne napamet".

Foto: Mateja Beljan

Ovaj rad je, objašnjava autor, "pre svega umetnička kritika savremenog digitalno-medijskog režima komodifikacije teksta, indeksiranja reči, optimizacije termina za pretragu, prepoznavanja sentimenata u tekstu, nadzora imejl prepiski...".

Ledeni huk sa Severnog pola

Gde završavaju vaše fotografije sa prijateljima, topli trenuci "sreće" zabeleženi kamerom mobilnog telefona, selfiji, pa i neke druge intimnije slike obojene strastima.

Daleko od nas, na severu, što bliže zemljinom polu, tamo gde je uvek sneg i led.

Vladimir Nikolić je u svom "Horizontu događanja" predstavio upravo fenomen skladištenja podataka, na takav način da i vama postaje hladno dok posmatrate sliku.

Na jednoj slici vidi se drveće pod snegom. Ništa više. A na video snimku, stari, analogni projektori koji rade, smenjuju slajdove. Slika je uvek ista, ne menja se, samo je povremeno prekida crna senka "slepog" slajda, prelepljenog crnom trakom. I tako, naizmenično rade četiri projektora, a njihovo hladno i uzastopno monotono "kliktanje" prati huk ventilatora.

Taj huk, duboki šum, jeste originalan zvuk motora gigantskih ventilatora, koji služe da hladan vazduh spolja ubacuju u postrojenja servera i hlade uređaje koji skladište naše podatke, mahom fotografije. U pitanju su čitave farme servera, smeštene blizu severnog pola, kako bi se iskorio hladan vazduh.

- Internet je pre svega koncept prostora, čiju tačku nedogleda čini farma server u kojoj nestaje fizička stvarnost. Stojeći u šumiu kojoj se nalazi takvo postrojenje, imao sam osećaj da stojim na ivici fizičke stvarnosti, iza koje se nalazi crna rupa, čijoj gravitaciji ni svetlost nije u stanju da umakne - naveo je autor.

Potreban radnik za sinhronizovanje vremena

Najjednostavniju instalaciju na izložbi čini jedan oglas, sa prorezanim papirićima i brojem telefona koji se cepkaju. Na njemu piše: "Galeriji potreban radnik za sinhronizovanje vremena. Satnica: 150 RSD".

I jedan stari, analogni sat, sa papirićem na kojem se upisuje ta "sinhronizacija" deo su instalacije Dušana Radovanovića "Sync Sync".

"Oglas", Foto: Mateja Beljan

- Akcija se zasniva na usklađivanju starog, analognog, pokvarenog sata sa globalnim digitalizovanim vremenom. Za tu svrhu zapošljava se osoba koja će za minimalnu zaradu koja je zakonom određena, raditi puno radno vreme. Na taj način se otvara pitanje o ulozi i odnosu manuelnog i automatizovanog rada danas - kratak je opis ove instalacije.

Časovnik kao deo instalacije, Foto: Mateja Beljan

Treba li još nekome osoba koja će pomerati kazaljke na analognom satu, gledajući digitalni?

Pivo od mokraće migranata

Čovek mokri na pisoaru. Kanister se puni mokraćom. Taj isti kanister se na kraju nalazi na stolu, a sve izgleda kao hemijska laboratorija. Kreće nekakvo kuvanje, destilovanje, presipanje... Ako ovaj video ne pogledate od samog početka, ili ne sačekate kraj, sve izgleda kao bizarni eksperiment.

Ovako nastaje pivo, Foto: Mateja Beljan

A u pitanju je, zapravo, pravljenje piva, finog, po belgijskom receptu. Međutim, glavni sastojak je mokraća migranata prikupljena u jednom kampu u Beogradu.

Umetnik je odredio jedan pisooar, na kojem je pisala molba migrantima da koriste upravo njega. Kada se mokraćni sadržaj nakupio u kanisteru, završio je u improvizovanoj mini pivari.

Glavni sastojak - mokraća, Foto: Mateja Beljan

I na kraju to pivo je upakovano, dobilo je etiketu, sertifikat da nema štetnih mikroorganizama u njemu i - otputovalo je u London, gde je posluženo na jednoj "žurci". Okupljeni su pozvani da ga probaju, ali tek pošto pogledaju video snimak o tome kako je pivo napravljeno.

I, uživali su.

Umetnik je pravio napitak po zanatskom receptu, Foto: Mateja Beljan

Umetnik Zoran Todorović je performans "Integracija: ilegalni ljudi" premijerno predstavio u Live Art Development Agency u Londonu.

Ako se pitate koji je smisao svega ovoga, umetnik je dao objašnjenje.

- Konzumacija ovako proizvedenog piva otvorila je problem statusa izbeglica i ljudskog tela, koje pod određenim uslovima prerade postaje mobilno i prihvatljivo i u onim zemljama kapitalističkog centra gde su granice za izbeglice čvrsto zatvorene.

Pivo od mokraće migranata ispijalo se na performansu, Foto: Mateja Beljan

(Mateja Beljan)