Izložba radova iz kolekcije Petrović u Galeriji ‘73: Jedinstvena prilika za sve ljubitelje umetnosti

Galerija ‘73 će u četvrtak, 5 decembra, beogradskoj publici  po treći put predstaviti eksponate muzejske vrednosti. Ovom prilikom biće izloženi radovi koji su u posedu privatne kolekcije Petrović. Izložbu će u 19 sati svečano otvoriti gospodin Nikola Kusovac, dugogodišnji kustos Narodnog muzeja.

Na izložbi će biti predstavljen izbor radova 23 umetnika: Milana Blanuše, Božidara Damjanovskog, Vladimira Dunjića, Bore Iljovskog, Ljubodraga Jankovića Jaleta, Ratka Lalića, Aleksandra Lukovića Luijana , Marine Nakiđenović. Milije Nešića, Predraga – Peđe Neškovića, Dušana Otaševića, Ljube Popovića, Jovana Rakidžića, Kemala Ramujkića, Miodraga - Dragana Rogića, Rade Selaković, Jovana Sivačkog, Mladena Srbinovića, Voja Stanića, Milana Staševića, Teodora Stevanovića, Radosava Trkulje i Aleksandra Cvetkovića.

Izložba u Galeriji 73 Foto: Galerija 73/Promo

- Kolekcija Petrović obuhvata dela u rasponu od 1976. do 2008. godine. Njen početak označava slika Kemala Ramujkića ("Pred kapijom"), koja je podstakla ljubitelje da nabave više dela od istog autora, uporedo i od mnogih drugih. Nekolicina umetnika zastupljena je radovima koji upućuju u njihove uzlete i stvaralačka razdoblja. Brojniji su oni čija nastojanja i domete sublimiše po jedno vrlo dobro izabrano delo. Cilj Olge i Dušana Petrovića nije da, po muzeološkom principu, okupe sve što je trag o pravcima, pokretima i trendovima u Srbiji. Njihova zbirka obiluje vrhunskim ostvarenjima iz različitih stvaralačkih perioda njima omiljenih umetnika - reči su istoričarke umetnosti Ljubice Miljković, autorke teksta za katalog izložbe.

Na izložbama ovog tipa, kolekcionari doprinose tome da kultura bude dostupna svima i da svi umetnički prostori mogu da podrže vredna umetnička dela.

Veliko interesovanje za izložbu Foto: Galerija 73/Promo

Načini formiranja privatnih zbirki zavise od ukusa i senzibiliteta onih koji su ih ustanovili, ali svakako svedoče o tome da su kolekcionari poznavaoci umetnosti i vrlo često prijatelji umetnika čija ostvarenja cene i biraju za svoju zbirku. Takav je slučaj i sa kolekcijom Petrović i njenim vlasnicima, porodicom Petrović.

Izložba će trajati do 17.decembra 2019. godine.

Kolekcija Petrović u službi duševnog života

- Zbirke svedoče o potrebama, ukusu i senzibilitetu onih koji su ih formirali, istovremeno pružaju širi ili uži uvid u razvoj i domete umetnosti, takođe u kulturu, prosvećenost i finansijsku moć pojedinaca i država - kaže Ljubica Miljković.

Pojedini kolekcionari ne žele susret sa autorima, za razliku od drugih koji ih upoznaju i sa njima se druže. Najvažnije je da svi otkupom omogućavaju i pospešuju stvaranje.

Izčožba će trajati do 5. do 17. decembra Foto: Galerija 73

U "Kolektanei" Eriha Šlomovića, Branko Popović je objasnio da razlikuje poznavaoce i prijatelje umetnosti. Za prve misli da lako prepoznaju i brzo shvataju tvorevine umetnika, za druge da to uspevaju nešto sporije. Ovaj izuzetno obrazovan slikar, pedagog, teoretičar i likovni kritičar završio je svoj kratak osvrt nepobitnom istinom: "Umetnost je u osnovi duševna delatnost koja i pored prirodnih i prisnih veza sa svakodnevnim životom krajnjim i pravim svojim smerom služi večnom, duševnom životu.“

Isto bi moglo da se kaže i za većinu kolekcija koje nisu nastale samo radi uživanja, potrebe za posedovanjem ili materijalnog ulaganja, nego umetnosti po sebi i smisla kolekcioniranja.

U pitanju su eksponati iz privatne kolekcije porodice Petrović Foto: Galerija 73/Promo

Kolekcija Petrović to potvrđuje. Njeni vlasnici Olga i Dušan Petrović izvršili su estetizaciju svog zajedničkog života, samim tim i svoje porodice. Ne poznajemo ih dovoljno da bismo ocenili koliko brzo i kako prihvataju i shvataju umetnička dela, ali nesporno je da imaju istančan osećaj za prave vrednosti. Oni su poznavaoci umetnosti i prijatelji umetnika čija ostvarenja cene i biraju za svoju zbirku. To čine sa neverovatnom intuicijom koja je, po Lajbnicu, važnija od svake naučne teorije. Za razliku od većine kolekcionara kod nas, usmerenih ka radovima korifeja prve polovine XX veka, oni su se opredelili da prate stvaralaštvo savremenika od kojih su, među onima čija su dela na izložbi u Galeriji '73, najstariji Aleksandar Luković Lukijan, Vojo Stanić i Mladen Srbinović, a najmlađi Vladimir Dunjić.

Radovi imaju muzejsku vrednost Foto: Galerija 73/Promo

Autori slika, skulptura, grafika i crteža, kojima Petrovići obogaćuju svoju kolekciju, u potpunosti su se potvrdili kao protagonisti svoga doba, mnogi od njih su profesori na fakultetima, a petorica članovi Srpske akademije nauka i umetnosti. Svi su dobili prestižne nagarade, a njihova remek-dela čuvaju Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti i većina muzeja širom Srbije. Zajednički imenitelj im je da poštuju figuru i predmet, a nadasve pravila tradicionalnih disciplina, čak i onda kada iskoračuju ka tzv. proširenim medijima. Ovi naši velikani u potpunosti se vezuju za matične tokove umetnosti u svetu, ali su dostigli osobene poetike koje počivaju na izazovima i plastične građe i ikonografije. Oni vrlo suptilno, sa uzvišenom distancom prosvećenih i posvećenih, iskazuju odnos prema umetnosti, egzistencijalnim nedoumicama, istorijskim činjenicama i tekućim događanjima u društvu.

Njihova zbirka obiluje vrhunskim ostvarenjima iz različitih stvaralačkh perioda njima omiljenih umetnika. Od njih, ali i mnogih doajena, pomenimo samo akademika Milicu Stevanović, u doba nehumane agrseije na nekadašlju Jugoslaviju (bombardovanje 1999), poručili su slike istih dimenzija da bi oformili monumentalni poliptih koji se harmonijom suprotnosti i slučajnih poetskih dodira, sačinjen od duha i talenta, suprotstavlja surovoj destrukciji i veliča snagu umetnika i umetnosti. Ovaj segment zaslužuje posebno prikazivanje i zato nije ušao u sažet i na suštinu sveden izbor čiji je obim odredio prostor Galerije '73.

Smatramo da i ovako sužen pogled otkriva koncepciju i vrednosti Kolekcije Petrović, kojom mogu de se ponose njeni tvorci, njihovi potomci i svi koji razumeju da ona prvenstveno "služi večnom, duševnom životu".

(Telegraf.rs)