Misterija Da Vinčijevog remek-dela: Da li je Leonardo naslikao još jednu Mona Lizu?

  • 0

BBC je pre nekoliko dana objavio fotografiju iz 1960-ih godina na kojoj se vidi dnevna soba trgovca umetninama Henrija Pulicera. Ono što na ovoj, naizgled običnoj, slici privlači pažnju jeste što na zidu sobe visi slika Mona Lize, ali ne baš onakve kakvom je znamo. Ta slika je postavila dva pitanja - da li je i nju naslikao Da Vinči i, ako da, je li ta slika zapravo ranija verzija poznatog portreta koji se nalazi u muzeju Luvr u Parizu?

Neki su uvereni da to je "Ranija Mona Liza", a više od 50 godina nakon snimanja ove fotografije izbila je žustra rasprava, ali i ogorčena bitka oko vlasništva nad slikomi dokazivanja toga ko je njen autor, piše BBC.

Mona Lisa Da li je "Ranija Mona Liza" zaista ranija verzija čuvenog portreta? Foto: Profimedia

Takozvana "Ranija Mona Lisa" u središtu je misterije koja uključuje karipske porezne oaze, trezore švajcarske banke, misteriozni međunarodni konzorcijum i Šerloka Holmsa iz sveta umetnosti.

I, je li to istina? Ko su pravi vlasnici? Može li taj portret u stilu Da Vinčija da vredi stotine miliona dolara?

Godine 2012. organizacija pod nazivom "Mona Lisa Fondation" otkrila je svetu, u jeku publiciteta, ono za što je tvrdila da je druga slika Mona Lize Leonarda da Vinčija. Budući da je Mona Liza možda najpoznatija svetska slika, a njen slikar važi za jednog od najvećih umetnika u istoriji, takvo bi otkriće svet umetnosti okrenulo naglavačke.

Leonardo da Vinci Portret Leonardo da Vinči Foto: Wikipedia/Web Gallery of Art

Fondacija je iznela niz dokaza kojima je pokušala da podupredi tvrdnju da je slika bila druga, do sad nepoznata verzija portreta. Osim toga, izjavili su kako oni nisu vlasnici portreta, već neimenovani međunarodni konzorcijum.

Ali, Endru i Karen Gilbert iz južnog Londona imaju drugačiju priču - kažu da poseduju 25 posto udela u portretu. Kad su kontaktirali Fondaciju nakon što je ona otkrila portret 2012. godine, rečeno nam je da "ne znaju ništa o nama, oni sami nisu vlasnici i samo su pokušali da ih oteraju kao nekoga ko je nezgodan".

- Budući da nismo mogli da otkrijemo ko je vlasnik, niko nam ništa nije rekao, nismo znali kako pokrenuti bilo kakav postupak - kaže Karen.

Mona Liza „Mona Liza“ ili „Đokonda“, Leonardo da Vinči, oko 1519. godine. Foto: Wikimedia Commons/Musée du Louvre

Ovonedeljni dramatični razvoj događaja mogao bi da dovede do ostvarenja njenih zahteva.

RANIJA MONA LIZA SE POJAVILA TEK 1913. GODINE

Pristalice teorije da je "ranija Mona Liza" Da Vinčijeva moraju objasniti odakle potiče - odjednom se pojavila 1913, kad ju je Hju Blaker kupio iz dvorca u Somersetu.

- Blaker je verovao da je na tragu nečeg - kaže profesor Robert Mejrik sa Fakulteta Ajberistvit koji proučava život trgovca umetninama. Uprkos uspešnom pronalaženju originalnih slika umetnika poput Rubensa, Velaskeza, El Grela, Manea, Konstejbla i Tarnera, Blakerov posao često je išao loše i on nikada nije uspeo da proda svoju Mona Liuu. Nakon Blakerove smrti, slika je završila u rukama ekscentričnog trgovca umetninama Henrija Pulicera, koji je verovao da je ranija Mona Liza impresivnija od one u Luvru.

No Puliceru je bila potrebna pomoć u pokušaju da uveri svet da su obe Leonardovo delo. Gilbertova porodica je poznavala Pulicera te su od njega kupili sliku kad mu je ponestalo novca, a Endru ima dokaze za 25-odstotni udeo slike iz 1964. godine. Deceniju kasnije Pulicer je portret zaključao u trezoru švajcarske banke i nakon njegove smrti na kraju je završio u rukama međunarodnog konzorcijima 2008. godine.

Salvator Mundi, slika Leondarda da Vincija Nešto slično desilo se sa Leonardovom slikom "Spasitelj sveta" Foto: Guliver/ Ilya S. Savenok/Getty Images for Christie's Auction House

Fondacija Mona Liza oštro se ne slaže s tvrdnjom Gilbertsa, a njen predsednik rekao je novinarima da je njihov slučaj "neosnovan". No, porodica je u pomoć pozvala "Šerlock Holmsa" umetničkog sveta - Kristofera Marinela, izvršnog direktora i osnivača "Art Recovery International".

LEONARDOV BIOGRAF MOGAO BI DA OTKRIJE TAJNU

Povodom "Ranije Mona Lize" javili su se i stručnjaci, ali umesto u pravnoj, koplja su ukrstili u naučnoj bici. Zanima ih samo jedno pitanje - da li je ova slika "autentični Leonardo"?

- Bio sam skeptičan, ali zaintrigiran - kaže profesor Žan Pjer Izbo iz Kalifornije, koji je doleteo u Švajcarsku kako bi pregledao sliku.

- Ušao sam u trezor, gde je vrlo hladno, i proveo sam oko dva sata proučavajući sliku. No, već nakon pet minuta sam pomislio da to mora biti Leonardov rad - izjavio je.

No njegovo mišljenje nije jedini dokaz da je portret originalan. Navodno za to postoje i istorijski dokazi. Đorđo Vasari, Leonardoov biograf iz 16. veka, jasno kaže da je Leonardo radio na Mona Lizi četiri godine, a zatim je ostavio nedovršenu, ističu iz Fondacije. To se podudara s izgledom ranije Mona Lize koja ima nepotpunu pozadinu, za razliku od čuvenog portreta koji visi u Luvru.

Đorđo Vazari Đorđo Vazari Autor: Đorđo Vazari

Profesor Izbo takođe ističe da istorijski zapisi spominju Leonarda kako slika Mona Lizu za dva različita klijenta, povećavajući mogućnost da je dovršio dva odvojena portreta. Dodaje da zasad naučni testovi potkrepljuju tvrdnju da je slika originalna

- Datira se u 16. vek, kompozicija je Leonardova, jer je istovetna Luvrovoj Mona Lizi, a "rukopis" nanošenja boje na sliku je identičan Leonardovom - ističe Izbo.

No, nisu svi saglasni.

NIJE REALNO DA JE TO JOŠ JEDNA MONA LIZA

- Nije uopšte realno da je ta slika pravi Leonardo - kaže profesor Martin Kemp sa Univerziteta Oxford.

Smatra da je razlog zbog kojeg je Đorđo Vasari verovao da je Mona Liza nepotpuna to što ju je Leonardo dovršio tek kad je otišao iz Firence. A naučni dokazi? Profesor Kemp kaže da su informacije koje nudi Fondacija "Mona Liza" samo "permisivne" i, premda ne isključuje da je Leonardo napravio raniju Mona Lizu, nema ni dokaza da jeste.

Dodaje da ispitivanje infracrvenim i drugim tehničkim sredstvima pokazuje da je Mona Liza iz Luvra prošla evoluciju, kao što su to radile i sve Leonardove slike.

- Infracrveni pregled Mona Lize  je zamorno tačan i jasno je da je to ona vrsta crteža koja je napravljen kad nešto kopirate, a ne generišete - ističe Kemp.

Profesor Izbo, međutim, delom je kritičan prema analizi profesora Kempa, jer "Martin nikada nije video to delo".

Pravna bitka će se nastaviti, ali šta bi Leonardo, veliki renesansni učenjak, rekao o zagonetkama njegovih djela koje i danas staraju pometnju?

- Oh, on bi bio neverojatno zadovoljan. Obožavao je slavu. Prigovarao bi glupostima, ali činjenica da je njegovo ime najpoznatije ime u istoriji kulture? Da, bio bi vrlo zadovoljan - smatra Kemp.

(Telegraf.rs/BBC)

Video: Tzv. kosovska policija upala u zgradu opštine Gračanica

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA