Zove se Gala Čaki i živi od slikarstva u Srbiji: Njene slike šalju snažnu poruku - uverite se i sami

Drugi po redu "Gala internacionalni simpozijum savremene umetnosti" počeće danas, 1. oktobra, i u Novom Sadu okupiti domaće umetnike, uticajna imena svetske savremene scene, kao i galeriste i kolekcionare.

Simpozijum će trajati sve do 7. oktobra, a sastojaće se iz stvaralačkog dela, humanitarne aukcije i prodajne izložbe.

Organizatorka ovog simpozijuma, naša poznata umetnica Gala Čaki, istakla je da u Srbiji postoji zainteresovanost za modernu umetnost, naročito u Novom Sadu gde se nedavno pojavila i nova grana publike.

- Sve više informatičara kupuje moje slike. U Novom Sadu ih je veoma mnogo. Zadovoljili su neke svoje materijalne potrebe, i iako pripadaju potpuno drugoj sferi stvaranja, sada žele duhovnost. Dakle, i u ovom vremenu ljudi ipak traže lepotu. Kupci moderne umetnosti kod nas inače dolaze iz raznih branši – objašnjava Gala Čaki.

Ova mlada žena kaže da oni koju su spremni da za umetničko delo plate visoke cene, vrlo dobro znaju šta kupuju.

- Ti kupci su upućeni i obrazovani. Milioneri su, ali nikada neće olako dati 10.000 evra za sliku. Mnogo pitaju i sve gledaju, i delo, i umetnika. Ako slikar ne zna da ceni svoje delo, to ne valja, ali nije dobro ni da se preceni. Zato se umetnici sa njima druže, kako bi naučili kako kolekcionari razmišljaju. Nekada neće kupiti sliku, ako im se umetnik ne dopadne, ali ako im se ne dopadne slika, svejedno im je kakav je umetnik – kaže ona.

KOLEKCIONARI KOJI U SRBIJI DAJU 10.000 EVRA ZA SLIKU NEĆE DA SE EKSPONIRAJU

U poslednje vreme tržište umetnina se promenilo. I kolekcionari, i sami umetnici, sve više zaobilaze galerije i teže za međusobnim, spontanijim kontaktom.

- Zašto bi dali 50 odsto provizije galeriji, koja ništa ne radi, osim što izda prostor? I onda oni pozovu umetnike i kažu: "Bolje da dođeš kod mene na pršutu, sir i vino". Primera radi i prošle godine, tokom prvog simpozijuma, izložba je bila prodajnog karaktera. Završavala se, a niko nije kupio nijednu sliku. Već sam bila ubeđena da je ceo simpozijum potpuni promašaj.

- Onda su ljudi počeli da me zovu i jedan po jedan dolaze da se raspitaju za dela. Na kraju sam prodala osam slika. Stvar je u tome da kolekcionari u Srbiji neće da se eksponiraju. Oni ne žele da im se priča koliko su novca dali za neko umetničko delo, već da se sa umetnicima druže. Mi njima punimo duh, oni nama džepove i to tako treba – kaže ona i dodaje da je cilj ovog simpozijuma upravo taj da se svi umreže i imaju korist jedni od drugih.

Prošlogodišnji simpozijum bio je nešto što se u Srbiji ne viđa, ali u svetu itekako postoji. Okupljanja kakvima je prisustvovala putujući po svetu, Gala je želela da stvori u Srbiji, rizikujuću pritom sopstveni novac. Kako kaže, toj su je hrabrosti naučili njeni kolekcionari.

- Družim se sa ljudima koji imaju srce i petlju. Mislim da me je odredilo i to što u ovome nisam imala podšrku roditelja, te sam rano nauičla da moram sama da se borim i koliko je rad bitan. Kod nas postoji ta jedna (u svetu odavno prevaziđena) premisao da umetnik mora da bude gladan, bedan i nesposoban da zaradi. A ja od svog slikarstva živim – kaže ona.

OGOLIŠ SE PRED PUBLIKOM, A ONI TE POPLJUJU

Ipak, u svetu i rodnoj zemlju ljudi različito razumeju njena dela.

- U Evropi odreaguju na dobru sliku, ali je ne osete. U Aziji je ta emocija jako važna i oni više osećaju moje slike, jer su jako energične. U Srbiji osećaju moje slike, ali mislim da mene manje vole kao ličnost. Ovde zato slabije prolazim na konkursima, ali zato odem odavde, ojačam, pa se vratim. Takva mi je, valjda, sreća – kaže Gala.

Svoje slike opisuje kao čistu emociju.

- Naš razum je suviše mali da shvati onostrano, a verujem da ka onostranom postoje prolazi u svima nama, bilo da verujete u Boga ili ne. Sada je pitanje koliko smo slobodni da se igramo. Ja sam vrlo slobodna. Dosegla sam neke male vidove slobode, ali težim ka onoj potpunoj i duhovnoj. Moja dela odišu iskrenošću, a možda je upravo i problem što sam previše iskrena u slici, pa se onda nađem nekako ogoljena pred publikom. Čudan je to osećaj. Potpuno se otvoriš na platnu u svom ateljeu i tako se čist daš drugima, a oni te nekada i popljuju. To je ta igra u kojoj želiš da malo patiš, da ti bude teško... – objašnjava slikarka.

NEMAC KOJI JE KUPIO SAHRANU I ČISTA EROTIKA NA PLATNU

Čudno je posmatrati kako ljudi reaguju na njene slike, kaže, ali bitno je da reaguju. Ako ne odreaguju, onda nisi dobro preneo to osećanje.

- Kada mi je najbolja drugarica poginula, na njen pogreb došao je čitav grad, a ja sam imala osećaj kao da sam ptica i sve to posmatram s visine.  Nakon toga bukvalno godinu dana nisam izlazila iz ateljea i moji bližnji su mislili da treba da odem kod lekara, ali u ateljeu se stvarao jedan odnos između mene i crteža, i kada je bilo gotovo, svi su osetili tu energiju. Tada je nastala serija slika „Sahrana“. Slike je kupio jedan kolekcionar iz Berlina. Govorila sam mu da je u pitanju sahrana, ali on u tome nije nalazio ništa morbidno. Pozvao me je da vidim gde će visiti slike i kada sam videla da on živi u gotskom dvorcu, sve mi je bio jasno. Neko ima jedno poimanje tuge, a eto, njemu je prijalo da bude okružen patnjom – kaže ona.

Što se same Gale tiče, ona jednostavno kaže - novi muškarac, nova faza u slikarstvu.

- Morala sam da budem u Hadu da bih spoznala svetlost. Sada sam imala nekog novog i spoznala drugu lepotu mene. Sad sam bila veoma slobodna i u slikama izrazila čistu erotiku. Eto kako neki muškarac može da probudi tu strast, koja nikada nije bila prisutna na mojim slikama. Hvala mu. Ja sam inače vrlo stidljiva, ali tu baš nisam bila. Kada si slobodan i otvoren ljudi na neverovatne načine mogu da utiču na tebe. Hvala muškarcima što mi otkrivaju nove strane mene. Slikam svoj svet, nije mi jasan ovaj u kome živimo. Nekako je urađen pod tuđim umovima, određen strahovima. Ja bih ipak da biram svoj um. Teško je izgraditi svoj svet, ali trudiš se, obrazuješ, čitaš...

Drugo izdanje "Gala simpozijuma" biće održano pod pokroviteljstvom Vlade Vojvodine i Grada Novog Sada.

(D.D.S.)