Mileov „Hrist u kući svojih roditelja“ izazvao skandal: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

„Hrist u kući svojih roditelja“, ser Džon Everet Mile, 1849—1850. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Tate Britain/Google Cultural Institute

Ser Džon Everet Mile (1829—1896) značajan je engleski slikar, svojevremeno najmlađi učenik Kraljevskih akademskih škola, budući primljen kada mu je bilo svega jedanaest godina. Takođe, Mile je jedan od tri osnivača Prerafaelitskog bratstva, antiakademskog pokreta koji je 1848. godine nastao u Londonu, upravo u njegovoj porodičnoj kući, a čiji je cilj bila reforma umetnosti i povratak slikarstva na principe koji su dominirali pre nego što su na scenu stupili italijanski majstori Rafaelo i Mikelanđelo.

Preporučujemo

Mileova slika „Ofelija“ iz 1851. smatra se ultimativnim otelovljenjem tih prerafaelitskih ideala, i mada je on već sredinom te decenije počeo napuštati taj stil i razvijati jedan novi oblik realizma, i mada su njegova poznija dela bila i cenjena i skupa, u toj meri da je postao jedan od najbogatijih umetnika svog doba — ostao je upamćen upravo po prerafaelitskom periodu. O njegovoj slici „Marijana“ nedavno smo takođe pisali.

Ne može se reći da je bio univerzalno priznat; mnogi su ga osporavali i optuživali da se „prodao“, danas bismo rekli da se komercijalizovao, pošto je, primera radi, dopustio da se jedna njegova slika iskoristi za reklamu za sapun. Početkom dvadesetog veka opšta ocena njegovog doprinosa pokvarila se, ali poslednjih decenija odigrao se novi obrt, te se on sada smatra za svojevrsnog vesnika kasnijih slikarskih tendencija.

„Hrist u kući svojih roditelja“, ser Džon Everet Mile, 1849—1850, detalj. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Tate Britain/Google Cultural Institute

Slika o kojoj će danas biti reči zove „Hrist u kući svojih roditelja“, koja je nastala tokom 1849—1850, izazvala stravičnu kontroverzu u javnosti i dovela do ogromnog broja negativnih kritičkih prikaza, od kojih je najpoznatiji onaj Čarlsa Dikensa, i, nesumnjivo, predstavljala ključnu tačku u razvoju prerafaelitstva, pošto je njome ovaj pokret dospeo u žižu javnosti, pre toga bivajući nepoznat i na marginama.

Slika prikazuje mladog Isusa koji pomaže Josifu u njegovoj radionici. Josif izrađuje vrata, koja se nalaze na drvodeljskom radnom stolu; Isus je povredio dlan šake o ekser, čime se simboliše stigma i buduće raspeće; nekoliko kapi krvi palo mu je na stopalo; dok Isusova baka Ana klještima namerava da ukloni ekser iz drveta, zabrinuta Marija nudi sinu obraz za poljubac; Josif drži povređenu dečakovu ruku i ispituje ranu; dečak desno, koji će kasnije biti identifikovan kao Jovan Krstitelj, s pravom ili ne, donosi vodu da bi Isus isprao ranu, čime se, ako je to zbilja Jovan, nagoveštava buduće krštenje Isusovo u reci Jordanu; mladić levo, koji predstavlja buduće apostole, posmatra čitavu scenu.

„Hrist u kući svojih roditelja“, ser Džon Everet Mile, 1849—1850, detalj. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Tate Britain/Google Cultural Institute

U pozadini se mogu videti brojni predmeti koji dodatno simbolišu teološki značaj celog događaja; merdevine predstavljanju Jakovljeve lestvice, koje je ovaj starozavetni patrijarh usnio u Knjizi postanja; golubica, koja se na njima odmara, simboliše Svetog Duha i Njegovo prisustvo; neki drvodeljski alati simbolišu Svetu Trojicu; kroz otvorena vrata može se videti stado ovaca u toru koje zainteresano prati šta se dešava unutra: ono predstavlja buduće hrišćansko stado, to jest vernike. Mileu je kao inspiracija za sve to verovatno poslužio Direrov bakrorez „Melanholija“, kao i slike iz perioda kvatročenta.

Pomenusmo već da je slika izazvala buru u britanskoj javnosti, a pomenusmo i Dikensa; slavni pisac je Milea optužio da je Bogorodicu prikazao kao alkoholičarku koja „izgleda tako odvratno u svojoj ružnoći da [...] se izdvaja od ostatka društva kao čudovište, u najgadnijem kabareu Francuske, ili najneuglednijoj džindžinici Engleske“ (engleska reč „gin-shop“, koju Dikens koristi, odnosi se na poseban vid ozloglašenog ugostiteljskog objekta kakav je postojao u Engleskoj tokom osamnaestog i devetnaestog veka; u takvim radnjama se prodavao isključivo džin, najčešće ilegalno spravljen na licu mesta, bio je jeftin, dostupan gradskoj sirotinji, i znatno je doprineo opštoj alkoholizaciji društva koja je čak izazvala i zakonodavnu reakciju države; adekvatna izvorna reč na srpskom ne postoji, pa smo je izmislili u duhu našeg jezika).

„Hrist u kući svojih roditelja“, ser Džon Everet Mile, 1849—1850, detalj. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Tate Britain/Google Cultural Institute

Drugi kritičari su prigovarali Mileu zbog načina na koji je prikazan sam Hrist, ali u tome je bilo i mnogo antisemitizma; tako je jedan od njih napisao da mu je bilo bolno da posmatra Spasitelja koji je predstavljen kao „riđokosi jevrejski dečak“, a sličan prigovor je imao i Dikens, iz ugla antijevrejštine već i onako pod znakom pitanja zbog lika Fagina u „Oliveru Tvistu“, kojem je takođe smetalo što je Isus riđokos i što izgleda kao da je zadobio ubod zato što se igrao dok su ostali radili. Opet, drugima je smetalo što likovi izgledaju rahitično; da skratimo, tolika je bila kontroverza da je kraljica Viktorija tražila da joj se rad donese u Bakingemsku palatu da je sama pogleda.

Rekosmo već da je „Hrist u kući svojih roditelja“ doveo prerafaelite u žižu javnosti i presudno uticao na razvoj tog, inače vrlo uticajnog pokreta u istoriji umetnosti, ali je pored toga pokrenuo i debatu o odnosu između modernosti, realizma i medievalistike u umetnosti generalno. Mnogi kritičari su podržali Milea i stali u njegovu odbranu, čak i oni kojima se ova slika nije lično dopadala, a njen značaj se ogleda i u tome što je njeno korišćenje simboličkog realizma uticalo na brojne potonje autore. Danas se čuva u galeriji „Tejt“ u Londonu.

„Hrist u kući svojih roditelja“, ser Džon Everet Mile, 1849—1850, detalj. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Tate Britain/Google Cultural Institute

(P. L.)