Spavala je sa volovima, na palubi broda: Kako je ćerka Marka Šagala spasila njegove slike od nacista

Kada je 1941. godine Mark Šagal, čuveni slikar moderne, po drugi put u svom životu emigrirao, stigao je u Njujork sa reputacijom velikog umetnika i praznim koferom. Njegove bajkovite slike, neverovatne scene iz beloruskih i jevrejskih narodnih priča, trebalo je da se u Ameriku dopreme odvojeno, brodom iz Španije, kako nacisti ne bi posumnjali da se jevrejski umetnik zauvek seli iz okupirane Evrope.

Alfred Bar, direktor MoMA muzeja u Njujorku, kobajagi je pozvao Šagala da priredi samostalnu izložbu i za to mu obezbedio američku vizu. Mark Šagal i njegova žena Bela pobegli su iz Francuske što su brže mogli. Za sobom su ostavili Šagalove čuvene slike, ali i svoju ćerku Idu (25), koja pod izgovorom izložbe nije mogla da dobije vizu.

Preporučujemo

Roditelji su bili zabrinuti za Idu, ali još više da će Šagala, koji je bio poznat i nacistima na oku, uhapsiti i poslati u neki kamp. Ne samo da je Šagal bio Jevrejin, već su ga nacisti ocenili kao "degenerativnog umetnika", što je bio termin kojim su nacisi opisivali (i osuđivali) svu modernu umetnost.

Violinista na krovu Foto: Mark Šagal

Kada su Šagal i Bela stigli u Ameriku, saznali su da su španske vlasti zaplenile njihove stvari. Šagal je pisao Idi. Ona je još uvek bila zarobljena na jugu Francuske, bez državljanstva, ali je, shvativši da su platna njenog oca najvažnijih kapital i adut njihove porodice, odlučila da sa svojim mužem otputuje i Španiju i izbavi slike.

BORBA ZA UMETNOST U OKUPIRANOJ EVROPI

No samo što su krenuli, njen muž Majkl je uhapšen na granici sa Španijom. Ida je sada morala ne samo da izbavi platna, već i svog muža iz zatvora. Mlada žena ubrzo je shvatila da sve veze koje su njeni roditelji ikada stvorili tog trenutka mora da potegne, ali suptilno i pametno. Uz pomoć francuskog ambasadora u Španiji, Fransoa Pijetrija, uspela je da oslobodi svog muža i da se domogne Madrida.

Ja i selo Foto: Mark Šagal

Tu je stupila u administrativnu bitku kako bi izbavila platna, ne znajući da li su španski carinici svesni kakvo im kulturno blago leži u rukama. Pijetri je nedugo zatim potpisao dogovor sa Frankovim ministrom spoljnih poslova, u kome su učestvovali i visoki nemački zvaničnici. Dogovor se ticao umetničkih dela, dokumenata i predmeta koji imaju istorijsku vrednost. Nije sačuvan nijedan dokument sa ovog sastanka, tako da se ne zna da li su Šagalova dela bili jedna od tema.

Za  to vreme Šagal je u Njujorku nervozno čekao vesti. Od juna do septembra o svojoj ćerki, zetu i delima nije znao ništa. Pokušavao je da prikupi novac za njihov put, ali bezuspešno.

Le Marchand de bestiaux Foto: Mark Šagal

PUTOVANJE SA VOLOVIMA U PRETRPANOM BRODU ZA 11.000 DOLARA

Zahvaljujući roditeljima Idinog muža, oni su uspeli da kupe karte za Ameriku. Majkl je dve karte platio 600 dolara, što danas iznosi oko 11.000 dolara.

Ipak u avgustu je iz Španije isplovio brodić "Navemar" koji je imao kapacitet za 15 putnika. Malena barka će ući u istoriju na dan kada se u nju ukrca oko 1.200 Jevreja koji su za ovo skučeno putovanje platili silne pare, samo da pobegnu iz Evrope. Higijenski uslovi na brodu bili su toliko loši, da je američki konzul u Sevilji odbio da izda dozvolu da brodić pristane u Sjedinjene države.

Brodić na kome je u SAD stiglo oko 1.000 ljudi i vredne slike Foto: Wikipedia

Kako su neki putnici pričali, na palubi broda nalazila se ogromna kutija koji je crvenokosa žena sa plavim očima (Ida) neprestano čuvala. Ona i Majkl spavali su na palubi. Tih 40 dana živeli su kao životinje, među životinjama - na palubi se takođe nalazila improvizovana štala sa volovima.

Ipak, Ida nije htela da dozvoli da slike budu u potpalublju, kako se ne bi izgubile. Ispostavilo se da je bila u pravu. Tokom 40 dana plovidbe, prtljag je bio toliko prljav i vlažan, da je sanitarna inspekcija u Bruklinu sav zaplenila i uništila.

Par na Ajfelovoj kuli Foto: CNAC/MNAM/Dist. RMN-Grand Palais / Art Resource, NY / Chagall, Marc

Brod "Navemar" je konačno pristao u Ameriku 13. septembra. U povratku u Evropu nemačke podmornice su ga potopile, ali on je ušao u istoriju ne samo zbog života koji su spašeni već i neverovatnih remek-dela moderne umetnosti koji su ponovo sjedinjeni sa svojim autorom.

Ono što usred rata i nije bio iskren poziv, nakon rata postalo je nasušna potreba društva da u život unese normalnost i lepotu. Šagal je svoju solo izložbu u MoMA imao 1946. godine. Na njoj su bile izložene slike koje bi možda, kao i tolika umetnička dela tokom Drugog svetskog rata, možda i nestala, da nije bilo Idine hrabrosti i odlučnosti da sačuva očeva dela.

(D.D.S.)