Hoperovi „Noćni sokolovi“ među vrhovima američke umetnosti: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

 
 ≫ 
  • 0

Edvard Hoper spada u red velikih američkih slikara, upravo karakteristično američkih i stoga u dobroj meri neshvaćenih i nepriznatih na Starom kontinentu, a njegova najpoznatija slika jedna je od ikona američkog načina života

Američko slikarstvo, Istorija umetnosti, Kratka priča iza velikog umetničkog dela „Noćni sokolovi“, Edvard Hoper, 1942. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Art Institute of Chicago/artic.edu/Canoe1967

Edvard Hoper (1882—1967) bio je američki slikar i grafičar, koji se nakon studija u Njujorku preselio u Evropu, gde se u Parizu upoznao bliže sa nasleđem impresionista, a po povratku uz Sjedinjene Države posvetio realizmu, postavši tokom narednih decenija jedan od glavnih predstavnika „američke scene“, pravca koji je prenosio osećaj nacionalizma i romantizma u prikazima američke svakodnevice, i koji je objedinjavao tzv. američki regionalizam i socijalni realizam, drugde poznat kao urbani realizam.

Hoper spada u red velikih američkih slikara, upravo karakteristično američkih i stoga u dobroj meri neshvaćenih i nepriznatih na Starom kontinentu, koji se iznad svega interesovao za prikaze rđavih strana velegradskog života Novog sveta, kao što su usamljenost u gomili, otuđenost, melanholija; no, jednake visine dostigao je i predstavama tipičnih američkih pejzaža, po kojima je takođe poznat, i priznat u istoriji umetnosti. Drži se za jednog od preteča foto-realizma.

Njegova najčuvenija slika nesumnjivo su „Noćni sokolovi“ (eng. Nighthawks), dovršena 21. januara 1942. godine, koja prikazuje ljude u dajneru, specifično američkom tipu malog restorana, kakvih ima širom SAD ali kakvi se posebno sreću na severoistoku i srednjem zapadu te zemlje; dajner se nalazi u centru grada, noć je na slici, a prizor posmatramo kroz staklo velikog prozora, to jest „izloga“. Iz dnevnika, koji su Hoper i njegova supruga Džozefin vodili još od 1924. godine, kada su stupili u brak, u kojem su nastajali nacrti svih njegovih slika, saznajemo da naziv slike možda predstavlja referencu na kukasti nos čoveka koji za šankom sedi pored dame u crvenom.

Američko slikarstvo, Istorija umetnosti, Kratka priča iza velikog umetničkog dela „Noćni sokolovi“, Edvard Hoper, 1942, detalj. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Art Institute of Chicago/artic.edu/Canoe1967

Relevantni dnevnički unos, između ostalog, kaže: „Noć + blistava unutrašnjost jeftinog restorana. Svetli predmeti: šank od trešnjevine + vrhovi okolnih stolica [...] Zgodni plavokosi momak u belom (odelo, kapa) unutar šanka. Devojka u crvenoj bluzi, smeđokosa, jede sendvič. Čovek noćni soko (kljun) u crnom odelu, sivom šeširu, s crnom trakom, plavoj košulji (čistoj) drži cigaretu. Druga figura mračna i zlokobna od pozadi--sleva...“

Slika je mesec dana bila izložena u galeriji „Rens“, nakon čega je za tri hiljade dolara kupljena od strane Umetničkog instituta Čikaga, gde se i danas nalazi. Vremenom je stekla kultni status u Americi, jedna je od najprepoznatljivijih u toj zemlji, i predmet je velikog broja omaža u slikarstvu, kiparstvu, filmu (Ridli Skot je prilikom snimanja „Blejd ranera“ neprestano svom timu mahao reprodukcijom slike pa je ona ostvarila snažan uticaj na estetiku tog klasika svetske i američke kinematografije), muzici (Tom Vejts ima album iz 1975. koji se zove „Nighthawks at the Diner“), književnosti; bila je predmet i parodija, a ona iz „Simpsonovih“ je svakako je najčuvenija.

Inače, mnogo se diskutovalo o lokaciji ovog dajnera; najverovatnije se radi o lokalu u Grinič vilidžu na Menhetnu, pošto je i sam Hoper rekao da je bio nadahnut „restoranom na Grinič aveniji gde se dve ulice susreću“, doduše, dodavši i da je „pojednostavio scenu u dobroj meri i načinio restoran većim“ nego što je bio u stvarnosti.

Poštovaoce njegovog lika i dela ovi su komentari dali u potragu za tim dajnerom, ali potraga nikada nije urodila plodom; moguće je da se radi o praznom placu na Malri skveru gde se seku Grinič avenija, Sedma avenija Jug i Zapadna 11. ulica, sedam blokova zapadno od Hoperovog ateljea na Vašington skveru; na tom mestu se nekada nalazila benzinska stanica, a sa njene desne strane se od kraja tridesetih do početka pedesetih nalazio mali dajner.

(P. L.)

Video: Kamaline pristalice cekaju u redovima da udju u kampus. Za to su dobili posebne dozvole

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA