10 čuvenih umetnika je svoje autoportrete sakrilo na slikama. Jedan od njih je prilično gnusan
Mnogi umetnici nisu mogli da odole da na delima koja su za druge radili po porudžbini ostave svoje manje ili više skrivene autoportrete. Bilo da su predosetili da će njihova dela jednog dana biti neprocenjiva, ili uživali u igri i šali, mi tdanas znamo kako su neki od njih izgledali baš zahvaljujući odrazu na činiji, obešenoj lutki ili odsečenoj glavi sa koje nam se kezi lik samog majstora.
Skriveni autoportreti naročito su bili zanimljivi slikarima renesanse, baš zato što je u prethodnom, srednjovekovnom periodu umetnik bio nebitan. Mnogi se nisu ni potpisivali na svoja dela, te mi danas nismo sigurni da li se ona pripisuju svojim istinskim autorima. Od humanizma i renesanse individualizam i kreativnost su počeli da se cene, a umetnik je postao (i do dan danas ostao) važan.
Preporučujemo
12 muzičara u trci za prvu "Nagradu Milan Mladenović". Ko vam najbolje zvuči?
Porodica konačno dala pristanak: Snima se serija "Sto godina samoće"
Ovo su neke od najpoznatijih slika na koje su umetnici krišom stavili i svoj autoportret.
PORTRET ARNOLFINIJEVIH, JAN VAN AJK (1434)
Na jednoj od najsloženijih slika zapadne umetnosti utkano je toliko detalja da je prava zabava otkrivati ih jedan po jedan.
Posebno zanimljivo je malo konveksno ogledalo koje se nalazi iza mladenaca. Ako se dobro zagledate, vidite da je scena prikazana naopačke, a da je Van Ajk u njemu stavio i svoj odraz. Pored njega je još jedan muškarac kome Arnolfini maše. Iznad ogledala jasno piše - "Jan van Ajk je bio ovde".
POKLONJENJE TRI KRALJA MALOM HRISTU, BOTIČELI (1475)
Botičeli je naslikao više verzija "Poklonstvo mudraca", ali na onoj iz 1475. dodao je svoj lik. Veruje se da je on figura u krajnjem desnom uglu, jedna od retkih osoba koja ne gleda u Devicu i bebu Hrista, već pravo u posmatrača slike.
Ovaj stil su usvojili i drugi renesansni slikari u Italiji. Sledi primer...
ATINSKA ŠKOLA, RAFAELO (1509-1511)
Čuvena freska Rafaela Santija, na kojoj je prikazano renesansno shvatanje antike kao izvora evropske filozofije, nalazi se u Apostolskoj palati, zvaničnoj rezidenciji pape u Vatikanu.
Na fresci su predstavljeni brojni antički filozofi - od Zenona, preko Epikura, Pitagore... U sredini su Platon (u crvenoj odori) u njegov učenik Aristotel (u plavoj odori), a u krajnjem desnom uglu, gotovo skriven iza stuba krije se lik samog umetnika - Rafaela.
U Rafaelovu odbranu, on nije jedini savremeni stvaralac koji je ovde naslikan. Platon ima lik Leonarda da Vinčija, italijanski arhitekta Bramante pozajmio je svoje lice Euklidu, a Mikelanđelo Heraklitu.
STRAŠNI SUD, MIKELANĐELO (1536-1541)
Freska Strašnog suda na oltarskom zidu Sikstinske kapele još nije bila ni gotova, a Mikelanđelovi protivnici zahtevali su da se "nemoralna slika" ukloni.
Papin ceremonijal-majstor urlao je zbog toga što su svi likovi goli i govorio kako je freska "primerena kupatilu". Narednog dana Mikelanđelo je u donjem desnom uglu, u predelu Pakla naslikao Minosa, mitskog kralja Krita i sudiju podzemnog sveta. Minos je, doduše, imalo lik papskog ceremonijal-majstora lično. Bio je i go, sa zmijom oko genitalija i magarećim ušima na glavi.
Pape su se smenjivale i umirale u pokušajima da uklone ili odbrane spornu fresku. Svima su im, manje-više, smetale genitalije na oltaru. Ipak, Mikelanđelo nije propustio ni da naslika svoj organ. I to onaj najveći. U rukama svetog Vartolomeja, jednog od 12 apostola, koji je živ odran, nalazi se cela ljudska koža, kao sećanje na njegovu mučeničku smrt. Ta koža ima Mikelanđelov lik i njegove prazne oči uperene su pravo ka vatikanskim velikodostojnicima koji će tu dolaziti da se mole.
DAVID SA GLAVOM GOLIJATA, KARAVAĐO (1609-1610)
U nizu bizarnih i krvavih autoportreta, i Karavađo je imao svoj doprinos, vođen čudnim smislom za humor. Iako je sebe često slikao kao Baha, grčkog boga vina, po kome reč "bahanalije" nosi ime, poslednje godine svoga života (a umro je sa samo 38), odlučio je da svoj lik doda na dramatičnu obradu biblijske priče o Davidu i Golijatu. Pobedonosni David u rukama drži mač i odrubljenu glavu diva, mada njegov pogled nije slavljenički, već odaje unutrašnja previranja i nimalo zadovoljstva zbog ubistva.
A ni Karavađo nije mladi, zgodni David, već upravo ta odsečena glava, otvorenih usta i iznenađenog i besnog pogleda.
MRTVA PRIRODA SA SIROM, BADEMIMA I PERECAMA, KLARA PITERS (oko 1615)
Iako su žene imale mnogo manje mogućnosti nego muškarci u Holandiji 17. veka, upravo je u to vreme nemali broj dama uspeo da izgradi karijere kao slikarke. Klara Piters je bila među njima.
Na jednoj od svojih slika na keramičkom peharu sa poklopcem Klara je pažljivo iscrtala svoj odraz, prateći krivine predmeta. Na istoj slici "ugravirala" je svoje ime na srebrnom nožu za maslac.
MLADE PLEMKINJE, DIJEGO VELASKEZ (1656)
Jedna od najpoznatijih i najhvaljenijih slika ikada naslikana je u vreme kada je Velaskez bio dvorski slikar španskog kralja Filipa IV. U sredini slike je infanta Margarita Tereza sa svojim dvorskim damama. Ipak, nekoliko figura je gotovo neprimetno takođe prisutno u sceni - kralj i kraljica u ogledalu, a sasvim levo i sam Velaskez. On ovde nije toliko tajnovit, ali ono što je zapravo zanimljivo jeste da mi gledaoci vidimo ovu scenu očima kraljevskog para.
KRUNISANJE NAPOLEONA I, ŽAK-LUJ DAVID (1806-1807)
Možete da zamislite tišinu i napetost koja je zavladala u Notrdamu tog 2. decembra 1804. godine kada je Napoleon iz ruku pape uzeo krunu, i sam je sebi stavio na glavu? Uvreda za Rim bila je nemerljiva. No Bonaparta je otišao korak dalje. Uzeo je drugu carsku krunu i njome krunisao svoju prvo ženu Žozefinu.
Njegov dvorski slikar Žak-Luj David, umetnik iz doba revolicije i neoklasicizma, naslikao je, po Napoleonovom zahtevu, monumentalnu sliku na kojoj j ovaj događaj očuvan. Ona se danas nalazi u Velikog dvorani Luvra. Toliko je masivna da deluje kao da su figure gotovo prirodne veličine, pa se i sami posmatrači pred njom osete kao publika Napoleonovog krunisanja.
Jednom takvom figurom David je učinio sebe. On se nalazi u sredini galerije, sve analizira i skicira. Istini za volju, krunisanju je zaista i bio prisutan u stvarnom životu.
DEČAK SANJA, POL GOGEN (1881)
Nije odrao kožu, ni skraćivao glave, ali ni Pol Gogen nije prema sebi bio milostiv kada je na slici "Dečak sanja" svoje lice stavio na jezivu lutku pajaca, obešenu za naslon kreveta. Lutka više deluje kao nešto što će detetu izazvati noćne more, nego kao igračka sa kojom deca idu u krevet.
KUPAČI U PLIVAČKIM PRUGAMA, NIKOL AJSENMAN (1995)
Nikol Ajsenman ima samo 54 godine, a iako se retko pojavljuje na svojim slikama, njeni prijatelji i ljubavnici su redovni gosti na platnu. Ipak, jedna duhovita rana slika otkriva autoportret.
Pomamna kompozicija prikazuje gomilu nagih plivača koji grabe jedni druge u neobično seksualizovanoj sceni iz bazena. Na donjoj desnoj strani nalazi se sama Ajsenman, koja ne nosi ništa osim kapice i načara za plivanje dok se bori za vazduh. Sliku možete pogledati OVDE.
(D. Savanović)
Povezane vesti
Švajcarski muzej uklonio slike sa izložbe zbog sumnje da su ih ukrali nacisti
Mikelanđelo vs Bramante: Kako je izbio jedan od najvećih ratova u istoriji umetnosti
Skica koja se pripisuje Mikelanđelu uskoro na aukciji u njujorškom "Kristiju"
<% post.title %>
Veštačka inteligencija zaključila: Veći deo slike "Madona od ruže" uradio Rafaelo, ali ne i celu
Video: Vučić obilazi gradilište Dečije bolnice Tiršova 2
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
KECMANOVIĆI OSUĐENI ZA MASAKR U RIBNIKARU Izrečena presuda roditeljima dečaka ubice, ocu 14 I PO GODINA, a evo koliko će robijati Miljana Kecmanović
KONTRA UDAR KECMANOVIĆA NA DEČAKA UBICU Jedna rečenica njihove advokatice ukazuje šta će biti njihova strategija nakon osuđujuće presude
SRAMNO! Evo kako se Miljana Kecmanović ponašala dok joj je izricana presuda: Vladimir zbunjeno klimao glavom, roditelji ubijene dece U SUZAMA
Suza Kg
Mala jutarnja šetnja kroz umetnost. Odličan članak..
Podelite komentar