Japanske anime: Od Diznija istoka do globalne industrije vredne milijarde

Banda motociklista vozi kroz tokijsku noć ispresecanu sjajem neonskih reklama. Koče odmah pored ogromnog, crnog kratera koji je stvorila atomska eksplozija. Toliko je velika da prelazi granice stripa i preliva se na celu stranu. Ovo je uvod u "Akiru", popularni naučnofantastični manga strip (japanski komični ili grafički roman), koji je 1982. godine stvorio umetnik Kacuširo Otomo, čiji se radi uskoro "primio" na malo jezgro tvrdokornih obožavalaca u SAD.

- Amerikanci nikad ranije nisu videli nešto ovakvo - kaže Suzan Nejpijer, profesorka japanskih studija na Univerzitetu Tafts. - "Akira" je bila neverovatna post-apokaliptična priča, koja je imala psihološku dubinu i vizuelni prikaz koji je išao uz to. Pomerao je granice na način na koji američki stripovi, u to vreme, nisu.

Preporučujemo

Dragon ball Z, Foto: IMDB

U poređenju sa DC Komiks i Marvel-om, "Akira" je bio subverzivan i drugačiji. Priča prati lidera bande motociklista Šotara Kanedu dok se bori da spasi prijatelja iz tajnog vladinog programa kojim se sprovode testovi na deci koja imaju vidovnjačke moći. Otomo je 1988. godine, objavio "Akiru" kao anime, film toliko detaljan da je animatorima trebalo nekoliko godina da ručno oslikaju svaki potez i pokret da bi udahnuli priči život. Taj film se sada smatra klasikom zbog čijeg se uticaja anima proširila na Evropu i SAD.

KOMERCIJALNI HITOVI "POKEMON" I "DRAGON BALL Z"

Baveći se raznim temama, pout seksa, smrti, naučne fantastike i romanse, manga i anime su provukle ljude svih godišta i ukusa. Komercijalni hitovi kao "Pokemon" i "Dragon ball Z" su u međuvremenu projektovali svetu novi imidž Japana.

- Slika Japana na Zapadu, osamdesetih i početkom devedesetih godina, sastojala se iz dva ekstrema: slike feudalnog Japana prikazanom u samurajskim filmovima sa nindžama i borbama mačevima i slike hipermodernog Japana, gde se ekonomske "životinje" guraju po vozovima, a svetu "nameću" Walkman i Toyotu - kaže Kaićiro Morikava, ekspert za anime na tokijskom univerzitetu Meiđi.

One punch man, Foto: TEZUKA PRODUCTIONS

- Zbog popularnosti mange, anime i igrica svet je "zaražen" humanijom slikom o Japanu i Japancima - smatra Morikava.

SKORO 20 MILIJARDI DOLARA ZARADE

Posle sedam godina rasta, anime industrija je postavila novi rekord u prodaji 2017. godine sa 19,8 milijardi dolara, na šta je najviše uticala prekomorska potražnja. Izvoz anime serija i filmova se od 2014. godine utrostručio, delimično zahvaljujući prodaji divovima striminga kao što su Netflix i Amazon i za sada ne pokazuje znake pada ili usporavanja.

Japan je zemlja koja ima bogatu, orijentisanu na detalje vizuelnu tradiciju. Kacušika Hokusai je bio među prvim umetnicima koji je koristio izraz "manga" u sbojoj kolekciji "Hokusai manga", objavljenoj 1814. godine.

Anime su se pojavile početkom 20. veka, kada je Oten Šimokava počeo da eksperimentiše tokom stvaranja kratkih animiranih filmova. Ali su u to vreme animacije bile skupe, pa je sav rad Japanaca zasenjivao uspeh Diznija.

"ASTRO BOY"

Umetnik Osamu Tezuka, odrastao na ranim Diznijevim animacijama, je 1952. godine napravio "Astro boy-a", mangu o miroljubivom robotu-dečaku sa rendgenskim vidom i super moćima. Interes za "Astro boy-a" je bio toliko veliki da je Tezuka zaradio titulu "oca mange", čime je utrt put za anime film o robotu dečaku iz 1963. godine.

Astro boy, Foto: TEZUKA PRODUCTIONS

"DIZNI ISTOKA"

Toei studio animacije, gde je Tezuka radio pre nego što je osnovao rivalsku kompaniju Mushi productions, je pedesetih godina polako postajao "Dizni Istoka" i počeo sa izvozom animiranih filmova u SAD.

- Takav entuzijazam za izvoz u ranim danima bio je baziran na svetskom uspehu Dizni animiranih fimova, kao i na pretpostavki da ainimirani filmovi imaju više šansi za uspeh na Zapadu nego akcioni filmovi sa azijskim glumcima - smatra Kaićiro Morikava.

- Za razliku od drugih kulturnih fenomena, kao što je Pokemon, anime nisu "gurale" korporacije - kaže Nejpijer. - Bila je to popularna kultura koja je stizala "ispod radara" i širila se od usta do usta.

Sa procvatom japanske ekonomije osamdesetih godina, na Zapadu je počeo da se uči japanski, pa su mange i anime ušle u učionice kao pomagala u učenju.

Spirited away, Foto: IMDB

TALAS VAN JAPANA POČEO SA "POKEMONIMA"

Kasnih devedesetih, japanski konzorcijum koji su činili Nintendo, Game freak i Creatures progurao je Pokemone, video igricu sa stotinama fiktivnih bića, u mejnstrim. Tada je počeo veliki anime talas van Japana. Pokemon groznica zahvatila je celu planetu, pokrenula franšize, prodaju plišanih igračaka, karata, a žuti Pikaču postao je neizostavan na američkim televizijama. Nintendo je prodao više od 31 milion kopija igrice iz 1996. "Pokémon Red/Green/Blue", a TV serija se emitovala u više od 100 zemalja.

HELLO KITTY I SUŠI

Pošto je nekada čudesna japanska ekonomija propala devedesetih, nacija je tražila novi brend, postavši od moćne poslovne sile izvoznik jedinstvene kulture. Od zemlje poznate po visokoj tehnologiji do oglašavanja svega, od Hello Kitty do sušija.

Princess Mononoke, Foto: IMDB

Sigurno je jedno, industrija više ne pripada samo Japancima.

- Mislim da ćemo biti svedoci daljeg širenja produkcije van Japana. Anime imaju neverovatnu narativnu imaginaciju i to je tajna globalnog uspeha - smatra Doriun Čong, šef M+ muzeja u Hong Kongu.

(J. Vučić / Izvor: edition.cnn.com)