Karavađova slika trebalo je da bude zvezda aukcije, ali 2 dana ranije kupio ju je misteriozni čovek

Sliku "Judita i Holoferno", koja je krajem juna trebalo da bude zvezda aukcije u Tuluzu kao novootkriveno delo baroknog maestra Karavađa, iznenada je kupila nepoznata osoba dva dana pre javnog nadmetanja.

Iako su neki italijanski stručnjaci izrazili sumnju u autentičnost, francuski aukcioner i ekspert za Stare majstore Erik Turken stavio je sav svoj ugled na kocku tvrdnjom da je reč o delu Mikelanđela Merizija da Karavađa (1571-1610) naslikanom oko 1606. i procenom njene vrednosti od 100 do 150 miliona evra.

Preporučujemo

I taman kada su ljubitelji umetnosti nestrpljivo čekali hoće li delo zaista dostići tu sumu na aukciji - što bi je učinilo najskuplje plaćenom umetninom na tlu Evrope - "Judita" je kupljena u tajnosti. Iz aukcijske kuće "Druo" izjavili su da je kupac stranac i da je povezan sa jednim poznatim muzejom.

- Činjenica da je ponuda stigla od kolekcionara bliskog jednom velikom muzeju ubedila je prodavca da prihvati ponudu - rekao je Mark Labarb iz "Druoa", dodavši da ne može da otkrije ni ime kupca ni plaćenu sumu, ali je potvrdio da će slika napustiti francusko tle.

- Uskoro će biti izložena u jednom značajnom muzeju gde će konačno izaći na svetlost dana za sve koji žele da je vide - dodao je u izjavi.

Karavađova dela su skupocena i "Judita" je trebalo da bude prodata kao najskuplje remek-delo u Evropi; Foto: Wikipedia/The Yorck Project

Labarb je lično pronašao sliku 2014, kada ga je jedna porodica iz Tuluza zamolila da proceni "neku starudiju" na tavanu. Platno je bilo skriveno iza starog dušeka. Dve godine Labarb je držao sliku u svojoj spavaćoj sobi, odbivši da pronalazak podeli sa javnošću, a onda ju je poslao Eriku Turkenu u Pariz. Nakon tri meseca detaljnog čišćenja i skeniranja, Turken je proglasio delo originalnim Karavađom.

- Ne samo da je slika nastala rukom Karavađa, već je od svih njegovih poznatih dela ovo jedno od najboljih i najbolje očuvanih - napomenuo je Turken.

Premda su stručnjaci jednoglasni o vrhunskom stanju dela, manji broj njih - mahom Italijana - izražava svoje sumnje u autentičnost. Oni veruju da je reč o kopiji flamanskog umetnika Luja Finsona (1575/1580-1617), koji je jedno vreme radio zajedno sa Karavađom u Napulju. Finson je naslikao svoju verziju "Judite", koja se sada nalazi u Napulju i dugo je smatrana kopijom izgubljene Karavađove verzije.

Istina, ova predstava iz Tuluza je po kompoziciji sličnija Finsonovoj nego ranijoj, konzervativnijoj verziji "Judite" koju je Karavađo uradio oko 1600, danas izloženoj u Rimu.

Ova starija fokusira se na prvi udar sečiva i iznenađeni izraz Holofernovog lica. Ova mlađa, baš kao i Finsonova, pažnju usmerava na Juditu, koja se sprema za poslednji potez odsecanja glave. Turkena ova sličnost nije pokolebala. Ostao je pri tvrdnji da je slika iz Tuluza Karavađov original iz 1606-1607.

- Proces čišćenja i skeniranja je pokazao da je slika mnogo puta menjana, kompozicija je prepravljana i dorađivana, što dokazuje da je reč o originalu. Kopisti ne prave tolike promene, oni samo kopiraju - tvrdi Turken.

Između novembra 2016. i februara 2017. u Pinakoteci di Brera u Milanu bila je organizovana izložba "Pitanje atribucije", gde su Finsonova i "Judita" iz Tuluza bile izložene jedna uz drugu. Na kraju je organizovana debata među stručnjacima. U izveštaju sa sastanka Kit Kristijansen, šef Odeljenja za evropsku umetnost pri Muzeju Metropoliten u Njujorku napisao je da je, uprkos nekim glasovima negodovanja, grupa većinom bila uverena da je slika iz Tuluza delo Karavađa, uz moguće finalne poteze dodate drugom rukom.

Francuska porodica je ovu vrednu sliku pronašla na tavanu; Foto:Pixabay

Erik Turken, pak, tvrdi da nijedan naučnik nije dostavio konkretan kontraargument, te da italijanske kolege ne vole da menjaju već utvrđene tokove istorije umetnosti. Za Francuza je ova slika dokaz prelomne tačke u razvoju Karavađove umetnosti. Strastveno originalan slikar je imao vrlo buran život. U vreme kada je "Judita" iz Tuluza nastala, bio je u bekstvu, osuđen na smrt zbog ubistva čoveka u uličnoj svađi u Rimu. Pobegao je iz Rima za Napulj, gde je, kako Turken veruje, i nastala ova "Judita".

- Slikao je brže, spontanije i ubojitije - izjavio je Turken, dodavši da slika održava Karavađov mračniji pogled na život. Veruje da je sliku ostavio u Napulju pre nego što je ubrzo morao da beži dalje, na Maltu.

Porodica na čijem tavanu je slika pronađena misli da ju je kupio jedan od njihovih predaka, član Napoleonove vojske.

STAROZAVETNA SCENA

"Judita i Holoferno" predstavlja ilustraciju starozavetne scene koja je često prikazivana kroz istoriju umetnosti. Judita je bila lepa jevrejska udovica koja je zavela asirskog generala Holoferna, potom ga napila i zaklala kako bi spasla svoj narod od surove vladavine ovog Nabukodonosorovog vojskovođe.

(Telegraf.rs/Blic)