Leonardo da Vinči je imao hiperaktivnost i poremećaj pažnje? Naučnici nakon 500 godina otkrili šta se krilo iza neverovatnog genija

Čuveni Leonardo da Vinči možda je imao ADHD poremećaj, odnosno hiperaktivnost i poremećaj pažnje, smatra profesor neuroanatomije iz Londona, koji je jednom od najvećih genija ikada dao dijagnozu 500 godina nakon njegove smrti.

U radu nedavno objavljenom u žurnalu "Brain" tvrdi se da je Da Vinči, poznat i po tome što je iza sebe ostavio ogroman broj nedovršenih radova, imao karakteristike ljudi koji pate od poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.

Preporučujemo

ADHD karatkeriše nesposobnost da se zadaci privedu kraju, odsustnost misli, nemir, potreba za pokretom, odugovlačenje. Prema profesoru Marko Kataniju sa Kraljevskog koledža iz Londona, svim tim odlikama ličnosti opisivali su savremenici italijanskog polihistora.

„Mona Liza“ ili „Đokonda“, Leonardo da Vinči, oko 1519. godine. Foto: Wikimedia Commons/Musée du Louvre

Prema njemu, ADHD može biti i faktor "fantastične kreativnosti i postignuća". 

- Iako je nemoguće utvrditi dijagnoze posle smrti, naročito za nekoga ko je živeo pre 500 godina, uveren sam da je ADHD naučno najverovatnije objašnjenje zašto je Leonardo imao toliko problema da završi svoje radove. Istorijski podaci nam govore da je Leonardo provodio mnogo vremena planirajući svoje projekte, ali mu je bilo teško da ih ostvari. ADHD može objasniti i Leonardov temperament i njegov čudni i neverovatni genije - napisao je Katani, prenosi The Sun.

Prenosi i kako je Da Vinči opisan kao neko ko je stalno bio u pokretu, da je veoma malo spavao, radio noću, a dok bi dan presecao kratkim pauzama za spavanje. Kako kaže postoje i indikacije da je Leonardov mozak bio "drugačije organizovan" nego kod drugih ljudi, piše The Sun. Bio je i levak, verovantno diskesličan, što su po Kataniju  česte odlike ljudi sa ADHD.

"Tajna večera" wikimedia.org/ Da Vinci museum

Psiholozi ADHD klasifikuju kao poremećaj u ponašanju, koji se obično uočava kod dece. Ipak, sve se više dijagnostifikuje i kod odraslih ljudi, uključujući i ljude koji vode uspešne živote.

- Postoji mišljenje da se poremećaj u pažnji i hiperaktivnost obično uočava kod dece koja su manje intelignetna i osuđena na problematičan život. Naprotiv, većan odraslih koje ja srećem u svom radu bili su pametna, osećajna deca, ali su razvila simptome anksioznosti i depresije kasnije u životu, jer nisu ostvarili svoje potencijale - kaže Katani.

VIDEO: Ukrao sliku iz muzeja ali ruskoj policiji nije mogao da pobegne

(Telegraf.rs/The Sun)