Matica srpska osnovana na današnji dan 1826. godine

Matica srpska, najstarije kulturno, književno i naučno društvo Srba, jedinstvena institucija srpske istorije i kulture, osnovana je 16. februara 1826. u Pešti.

Pošto su 1822. uglavnom zbog finansijskih nedaća, ugašene bečke Novine serbske, njihov urednik Dimitrije Davidović, pritisnut okolonostima, spas je potražio kod knjaza Miloša.

Preporučujemo

Među učenijim Srbima vidna je bila svest da postoji potreba osnivanja novog srpskog glasila, a ideje te vrste iskazivali su Lukijan Mušicki, Georgije Magarašević, Jovan Hadžić.

Novosadski profesor Magarašević je u tom smislu pisao juna 1823. Jovanu Hadžiću (Milošu Svetiću) u carski Beč, gde se ovaj u to vreme školovao. Tu negde nalaze se prvi nagoveštaji nastanka potonjeg Letopisa, iz čijeg okrilja će nastati Matica srpska.

Prvu svesku Georgije Magarašević, prvi urednik, pripremio je do maja 1824. kada je njeno štampanje odobrila nadležna cenzura. Prvobitno je nazvan Serbska letopis, izvesno po uzoru na onovremenu nemačku periodiku. Na prvoj svesci, štampanoj u Budimu, iako ga je Magarašević izvesno pripremio u Novom Sadu, stajala je 1825. godina.

Objavljen je pritom ambiciozan program, namere praćenja književno naučnog rada ne samo Srba nego širom slovenskog sveta, takođe i obaveštenje da će izlaziti četiri sveske godišnje. Ta prva sveska, tada se govorilo častica, sadržala je i pohvalu srpskom jeziku iz pera Jakoba Grima.

Časopis je međutim, iako ocenjen kao kvalitetan, bio na krhkim osnovama. Već septembara te 1825. novosadski knjižar, izdavač i knjigovezac, Konstantin Kaulici, sin izdavača Damjana Kaulicija, nagovestio je obustavu mladog časopisa. Inače nevelika, srpska čitalačka publika bila je oštro podeljena oko uređivačke politike. U pozadini se nalazio dublji spor najviše na temu reformskih ideja Vuka Karadžića. Pretplatnika, prenumeranata, bilo je malo.

U uvodniku prve sveske za 1826. godinu Jovan Hadžić objavo je proglas, u kome je stajalo: "Evo ti, počitajemi i predragi Rode, Letopisa Srbskog. Tebi podnosi sa ljubavlju punim žarom Matica Srbska, koja je

Tebe radi i Tvoje slave radi postala, za Tebe radi, za Tebe diše". Bila je to prva objava postojanja Matice.

Kaulicijeva najava septembra prethodne godine imala je za posledicu okupljanje rodoljuba namernih da pomognu opstanak časopisa. Tako je, oko Letopisa, i sa ciljem da se on podrži, izrasla Matica srpska.

Boljestojići Srbi iz Budima i Pešte, tada još uvek dva grada, a bilo ih je uspešnih trgovca, advokata, senatora, beležnika, činovnika, organizuju se potom s ciljem osnivanja društva koje bi bilo potpora Letopisa. Istaknutu ulogu imao je Josif Milovuk, peštanki trgovac, rodom iz Trpinje u Sremu. Trgovao je uglavnom tekstilom, a onda i hartijom i sličim materijalima.

Nekako baš u to vreme, 1825. godine, u Pešti je odlukom Državnog sabora Ugarske utemeljeno Mađarsko učeno društvo, potonja Akademija nauka. Bio je to uzor, najbliži primer šta valja činiti.

Uobličivši plan ustrojstva Matice, Milovuk okuplja Gavrla Bozitovca, takođe trgovca, Andriju Rozmirovića, Jovana Demetrovića, Petra Rajića, Đorđa Stankovića. Svi su bili poslovni ljudi.

Već januara 1826. Milovuk se u tom smislu usaglasio sa Jovanom Hadžićem, tada mladim doktorom prava, koji se od jeseni prethodne 1825. nalazio u Pešti gde je polagao završni ispit.

Svi okupljeni prlikom zasnivanja Matice darivali su po 40 forinti u srebru. Bio je to osnivački ulog koji omogućio utemeljenje Matice srpske. Oni su to prvobitno nazivali članarina. Već prilikom osnivanja, 16. februara 1826. gledano po gregorijanskom kalendaru, odlučeno je da će se kao dan Matice srpske obeležavati Sveti Sava, 27. januar.

Valja pomenuti, potrebu zasnivanja nacionalno kulturnog društva Srba, pre svega s ciljem pomaganja knjizevnog stvaralaštva, izrazio je prethodno, još 1805. mitropolit karlovački Stefan Stratimirović. Potom oko 1820. na tome je insistirao Lukijan Mušicki, takođe izuzetan intelektualac, znalac klasičnih jezika poput Stratimirovića, potonji vladika. Sam Hadžić je istovetnu ideju izrazio tokom školovanja u Beču.

Postojala je od septembra 1812. saglasnost cara Franca da se "narodu srpskom, radi njegova prosvećivanja, osnuje fond za štampanje i korisno rasprodavanje knjiga dobrih pisaca, a od njegovih budućih prihoda da se štampaju klasične knjige i zasluzni pisci nagrađuju". Bila je to carska saglasnost za rad na tom polju univerzitetske štamparije u Budimu.

Ovako izražena, volja zvaničnog Beča omogućila je legalno utemeljenje Matice srpske februara 1826. godine.

Jovan Hadžić (1799 - 1869) znan i po književnom pseudonimu Miloš Svetić, bio je pravnik, pisac, prevodilac. Izdanak ugledne i dobrostojeće kuće, rođen je u Somboru. Ostvario je zavidnu karijeru, bio senator u Novom Sadu.

Pored drugog autor je i Srpskog građanskog zakonika objavljenog u Knjažeskoj knjigopečatnji 1844. Prevodio je autore klasične starine, kao Homera, Vergilija, Horacija, ali i Getea ili Šilera.

Josif Milovuk (1787 - 1850) tvorac Matice srpske, bio je trgovac, najviše tekstilom. Rođen je u Trpinji u Zapadnom Sremu, a u vreme zasnivanja Matice već je duže od decenije živeo i radio u Pešti. Držao je takođe knjižaru, bavio se izdavaštvom, prikupljao prenumerante recimo Vuku Karadžiću. Očigledno, taj deo njegovih aktivnosti nije bio motivisan zaradom nego patriotskim i prosvetnim motivima.

Georgije Magarašević (1793 - 1830) novosadski gimnazijski profesor, rođen je takođe u Sremu, u Adaševcima. Prvu svesku Letopisa pripremanu verovatno i 1823. objavio je krajem 1824, za narednu 1825. Letopis matice srpske održao se do danas, postoje navodi da je reč o najstarijem književnom časopisu uopšte.

Magarašević ga je pripremao i uređivao u Novom Sadu, gde je radio u gimnaziji, a štampan je u Budimu. Ime je prilagođavano vremenom, ali je sve vreme sadržao u imenu Letopis.

Osnivači Matice srpske odmah su nameravali da podrže širu prosvetnu delatnost, najviše objavljivanjem i drugih nacionalno, prosvetno i kulturno korisnih publikacija. Potom, kako je Matica rasla, sledile su stipendije, i šira podrška naučnom i kulturnom radu, sve do naših dana.

Matica je, od samog zasnivanja, imala dobrotvore koji su tim putem pomagali svom narodu. Najveći su u ranoj fazi bili grof Sava Tekelija, koji je osnovao i prosvetni zavod nazvan po njemu, i knjaz Miloš Obrenović.

Do 1864. godine Matica srpska nalazile se u Pešti, gde je osnovana, potom je preseljena u Novi Sad, koji izrasta u vodeće središte srpske kulture.

Posle revolucionarnih događanja 1848/49 Novi Sad, koji je tada strahovito stradao, inače izrastao kao srpsko naselje nasuprot Petrovaradina u kojem stanovanje Srbima nije bilo dozvoljeno, počinje se nazivati Srpska Atina. Paralelno, Pančevo je, kao graničarska, vojnička varoš, prozvano Srpska Sparta, zbog herojskog držanja 1848/49.

Sve druge matice slovenskih naroda nastale su vremenom po uzoru na Maticu srpsku. Česi su 1831. godine osnovali Maticu češku. U Zagrebu je 1842. osnovana Matica ilirska, 1862. u Zadru Matica dalmatinska, 1864. u Ljubljani Slovenska matica.

Matica Lužičkosrpska osnovana je 1847, Galičko ruska 1848, Poljska 1882, Bugarska 1909. U Dubrovniku je te 1909. osnovana takođe Dubrovačka Matica srpska.

(Telegraf.rs/Tanjug)