Preminula ugledna srpska umetnica

M. L.
M. L.    ≫   
Čitanje: oko 2 min.
  • 0

Nekadašnja prvakinja Opere Narodnog pozorišta, koloraturni sopran, Jasmina Šajnović, preminula je 14. avgusta u Beogradu. Priznata umetnica rođena je 16. juna 1949. godine u Novom Sadu.

Školovala se u Sarajevu i Ljubljani. Sa dvadeset dve godine upisuje magisterij u Ljubljani kod Antuna Dermote, a magistrira je u klasi čuvene profesorke Ondine Ote Klasnić. Za naslovnu ulogu u magistarskoj predstavi „Lučija od Lamermura“, 1973. godine dobila je Prešernovu nagradu, kao i najveće Nacionalno priznanje koje se dodeljuje za najbolju kreaciju studenta druge godine.

Drugi magisterij završila je u Beogradu, u klasi profesorke Radmile Bakočević. Usavršavala se u Beču, u klasi Sene Jurinac i Marije Zauer. Po završetku master-klasa u Beču, u Koncerthalu, pevala je obe arije Kraljice noći. Gostovala je u Aradu (Rumunija), Budimpešti (Mađarska), Krasnojarsku (Rusija), Kefaloniji (Grčka), Ljubljani (Slovenija), Sarajevu (Bosna i Hercegovina), Zagrebu (Hrvatska), Skoplju (Makedonija), Vermontu (SAD), Beču (Austrija) i Francuskoj.

Nastupala je sa svim simfonijskim i filharmonijskim orkestrima u bivšim jugoslovenskim republikama. Godine 1995. dodeljena joj je Godišnja nagrada Narodnog pozorišta za ulogu Kraljice noći u Mocartovoj „Čarobnoj fruli“, dobitnik je i Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice za izuzetan doprinos u širenju srpske kulture, kao i mnogih drugih nagrada.

Za PGP-RTS snimila je kompakt disk sa odabranim arijama najtežeg koloraturnog i lirskog faha i video kasetu sa arijama koje su trenutno bile na njenom repertoaru. Njen suprug je bio istaknuti srpski dirigent i univerzitetski profesor, maestro Jovan Šajnović.

Tokom karijere ostvarila je iz značajnih uloga među kojim se posebno izdvajaju i Grofica Verdi u „Figarovoj ženidbi“, Đilda u „Rigoletu“, Ana Bolen u „Ani Bolen“, Rozalinda u „Slepom mišu“, Violeta Valeri u „Travijati“, Rozina u „Seviljskom berberinu“... Stručna kritika često je isticala da je Jasmina Šajnović „kreativna u ostvarivanju svojih rola, emotivna – tako da svojim glasom doživi svaku notu, dok je velike arije ostvarivala tako da one postaju dragoceni primeri vanrednih rola u operskoj literaturi“.

Radila je i kao profesorka solo pevanja na beogradskoj Akademiji lepih umetnosti, a bila je i vanredni profesor na Filološko umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

Sahrana će biti održana 19. avgusta u 11:15 časova na gradskom groblju Lisje u Novom Sadu.

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA