Izvršni odbor SANU: Sačuvati Beogradski sajam kao arhitektonsku celinu

Foto: Nikola Tomić

Povodom najava mogućeg rušenja najvećeg dela objekata i prenameni zemljišta Beogradskog sajma, Izvršni odbor SANU je, na predlog Odeljenja tehničkih nauka i uz podršku Odeljenja umetnosti SANU u saopštenju poručio da "nadležni organi moraju da pronađu rešenje kojim će se sačuvati Beogradski sajam kao arhitektonska celina sa svojim halama i namenom koja će biti primerena nespornim vrednostima ovog značajnog zdanja"

Kako Izvršnog odbor SANU u saopštenju podseća "Beogradski sajam je planiran, projektovan i izgrađen samo dvanaest godina posle završetka Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

"Akademici Milorad Pantović i Branko Žeželj i inženjer Milan Krstić su projektanti Beogradskog sajma. Akademik Pantović, profesor Arhitektonskog fakulteta, učenik Le Korbizjea, usavršavao se, posle beogradskih studija, u Berlinu, Parizu, Londonu i Njujorku, učestvujući na velikom broju značajnih arhitektonskih projekata koji su obeležili dvadeseti vek.

Akademik Žeželj, inženjer, i profesor, predavač na univerzitetima u Londonu, Moskvi, Njujorku, Milanu, Parizu, Pragu i Rimu, osnivač je Opitne stanice za prednapregnuti beton u Jugoslaviji. Po tehnologiji akademika Žeželja građen je veliki broj mostova u svetu. U Srbiji su pored Beogradskog sajma, njegova najznačajnija graditeljska dela Žeželjev most u Novom Sadu, srušen u NATO bombardovanju i most kod Beške dužine 2.250 metara" navodi se u saopštenju i dodaje da su projektujući Beogradski sajam, arhitekta Pantović i inženjeri Žeželj i Krstić dali nemerljiv doprinos srpskoj, jugoslovenskoj i svetskoj arhitekturi i graditeljstvu.

"Beogradski sajam je otvoren 23. avgusta 1957. godine. Prva manifestacija bio je Sajam tehnike, sa preko milion posetilaca. Već posle godinu dana, iz studija smeštenog na Sajmu, TV Beograd je emitovala svoju prvu emisiju.Beogradski sajam organizuje brojne sajamske manifestacije, među kojima je svakako posebno istaći Sajam knjiga, koji se organizuje neprekidno od 1957. godine. Sajam je takođe imao izuzetno značajnu ulogu u kriznim situacijama i nedavnim pandemijama. Posebnu simboliku predstavlja činjenica da budući inženjeri i graditelji Srbije, svršeni srednjoškolci, polažu prijemne ispite za tehničke fakultete u objektima koji svojom lepotom i funkcionalnošću ukazuju na moguće domete inženjerske struke" navodi se u saopštenju.

Na kraju saopštenja Izvršnog odbora SANU piše da je "Hala 1 Beogradskog sajma je zbog svojih arhitektonskih rešenja i načina izgradnje proglašena za nepokretno kulturno dobro, kao spomenik kulture.

"Beogradski sajam, zbog urbanističkog i arhitektonskog rešenja, lepote, funkcionalnosti i impozantnosti, bez sumnje, jedno od najvrednijih dela srpske arhitekture i graditeljstva.Zbog svega navedenog, Izvršni odbor SANU smatra da nadležni organi moraju da pronađu rešenje kojim će se sačuvati Beogradski sajam kao arhitektonska celina sa svojim halama i namenom koja će biti primerena nespornim vrednostima ovog značajnog zdanja" navodi se u saopštenju Izvršnog odbora SANU.

(Telegraf.rs/Tanjug)