Ivan Bosiljčić za Telegraf.rs o Jeleni Tomašević, Slobodi, Šotri, Kusturici, Jezdićevom potezu u pozorištu

Ivan Bosiljčić ponovo će imati susret s publikom, ovog puta u performansu "Naše veče", koje će biti na programu 29. marta, 5. aprila i 13. aprila. U intervjuu za Telegraf.rs, ovaj svetstrani umetnik je najavio ovaj spektakl, ali je govorio o drugim temama.

O supruzi Jeleni Tomašević, koja će biti specijalna gošća u performansu "Naše veče", kćerki Nini, koleginici Slobodi Mićalović,  Zdravku Šotri, Emiru Kusturici, cancel kulturi, potezu Nenada Jezdića, o mjuziklu "Cigani lete u nebu", novom filmu "Lazarev put", i drugim stvarima.

Ali, da krenemo redom.

• Ivane, očekuje nas još jedno "Naše veče". Šta publika može da očekuje?

Prvo, ja nisam očekivao ovo. Mnogo me hrabri ovo naše sobranje. Ja se mnogo uzdam u ljude koji mogu da prepoznaju lepotu u umetnosti, muzici, u poeziji, ali ovoliko interesovanje za ovakvu jednu predstavu svedoči da nas ima, da nismo manjina i da izgleda da postoji balans u odnosu na sve sadržaje koji nam se plasiraju u ovom našem vremenu. Isti utisak delim sa Nebojšom Dugalićem, Borisom Pingovićem, sa Mikijem Damjanovićem, sa Anđelkom (Stević-Žugić), (Nikolom) Đuričkom, sa ljudima koji rade ovakve stvari, da je zapravo da nas ima i da je divno da se okupljamo ovakvim povodom.

• Kako birate repertoar?

Prvi put sam pre 15 godina, 2009. godine, baš na sceni mts Dvorane koja se tada zvala Dom sindikata, sa istim ovim simfonijskim orkestrom sa kojim ću sada nastupati, simfonijskim orkestrom umetničkog ansambla Ministarstva odvrane "Stanislav Binički" prvi put govorio poeziju i pevao pred beogradskom publikom i tada mi je priorite bio da sve što govorim i što pevam bude birano po srcu. Imao sam podršku stručnih saradnika, ozbiljnih lektora, ozbiljnih poznvalaca književnosti i od svega što su mi sugerisali jedini parametar mi je bio da li se to mene tiče. Još konkretnije, da sam pesnik, tako bih pisao u životu. Da sam kompozitor, pevač, muzičar, takvu bih muziku pisao. I zapravo se ispostavilo da takav jedan način dao svoj autorski pečat spajanjem tih segmenata koji već postoje i svojom interpretacijom doveo ovu predstavu do jednog ispovednog tona. Ovo je ozbiljna ispovest. Ono što se za ovih 15 godina, što je sazrelo u ovom programu je to što su se otvorile teme mnogih ljubavi koje smo zaboravili. Današnje vreme nam nameće da je ljubav samo ona između muškaraca i žene, samo između ljubavnika. Mi, u našoj predstavi, otkrivamo dobrotu, lepotu, ljubav između roditelja i deteta, čoveka i Boga, čoveka i svoje zemlje, između prijatelja, između umetnika i umetničkog dela. I to podsećanje nas kao umetnika na sceni i publike je uvek katarzično, zato što vreme jeste teško, ali svuda ima dobrih ljudi i svuda ima lepote. Treba je samo pronaći.

Foto: Nikola Anđić

• Vaša supruga Jelena će biti deo ovog spektakla. Kako je ona reagovala da nastupi sa Vama na sceni i da li imate vašu omiljenu zajedničku pesmu?

Omiljenu pesmu ćemo upravo otpevati 13. aprila u mts Dvorani sa ovim velikim simfonijskim orkestrom. Ne mogu Vam otkriti koja je to pesma, dođite i vidite. To je nešto što mi u krugovima bliskih ljudi u našoj kući neprestano pevamo. Mi smo dugo čekali ovu priiku. Shvatili smo da nemamo šta da čekamo, nego da Bogu zahvalimo što imamo svoje parče umetničkog sveta, odnosno svoju predstavu na kojoj možemo da se nađemo na sceni. Godinama smo slutili da će to možda biti neki duet koji će neko napisati za nas, da će neko smisliti neki mjuzikl u kojem ćemo moći da nastupimo zajedno. Jelena, pored toga što je izvanredan pevač, je i izvrsna glumica, ima izuzetan glumački dar. Međutim, shvatili smo da godine prolaze i da samo sami sebi možemo da ispunimo tu želju. I, evo ga, veliko ispunjenje, po prvi put u životu otkad se poznajemo, mi ćemo zapevati zajedno pred publikom. I drago mi je što će ljudi to veče da svedoče tom momentu. Jer za nas će biti upisan kao prvi put.

Foto: Nikola Anđić

• Možemo li u budućnosti da očekujemo da Vaša ćerka Nina bude s vama zajedno na sceni? I sa Vama i sa suprugom Jelenom?

Nina raste. Raste pre svega kao veliki prijatelj i kao jedan divan karakter, ali raste kao umetnik. Nina je izvanredan pijanista. Ovog puta ona će biti u publici, a videćemo dokle će to biti. Ne znam da li će se profesionalno baviti umetnošću ili će to raditi iz hobija, ali mi je mnogo drago da je ona, čini mi se nepovratno vezana za umetnost i čime god se bude profesionalno bavila u životu, da će umetnost imati kao oazu kroz koju će moći da se balansira, da se isceljuje. A na sceni je uvek dobrodošla, pa neka odluči. Roditeljska je želja, ali će biti njena volja.

• A Vaša koleginica Sloboda Mićalović, s kojom ste već sarađivali, da li ste nju imali u vidu da bude "Naše večeri"?

Boba je često u publici na ovakvim događajima i uvek mi je podrška. Sada kada smo razgovarali, kada smo gledali naš zajednički film "Jorgovani", i kada smo gledali tu našu scenu gde smo pevali zajedno, shvatili smo da to treba da ostane tako zabeleženo, u filmskom kadru. Da stvar ne treba razvodnjavati, ne treba je uopšte vaditi iz tog konteksta. Mi smo puno u pozorištu igrali zajedno. U mjuziklu "Čikago" smo pevali zajedno, ali ovo je stvarno jedna kruna našeg glumačkog susret. Ovaj film i pogotovo ta scena gde smo od pesme napravili ozbiljnu dramsku scenu, jedan ozbiljan sukob. Tako da ovaj put ostajemo u tim visokim dometima, filmskim.

Foto: Nikola Tomić

• Nedavno je i slavni reditelj Zdravko Šotra promovisao knjigu "Mojih 500 glumaca". Kako Vi vidite vašu saradnju sa gospodinom Šotrom?

Kako je fantastično da budete u takvoj jednoj knjizi i u takvom jednom društvu. Meni je drago što sam imao priliku da susrećem reditelje koji su živeli, školovali se i radili u nekim prošlim vremenima. Sa Šotrom je stvarno bio susret koji sumnjam da će se ikada ponoviti. Ja radim sa mladim rediteljima, to su neke nove finese, novi duh, novo vreme, ali ne može da se ponovi ono što je bilo dok smo radili sa Šotrom. Kada sam otišao u Rusiju, prvo sam Zdravku Šotri napisao poruku da mu se zahvaljujem što me je dobro pripremio za susret sa ruskom kinematografijom, jer se ispostavilo da ta vrsta kvaliteta koja se kod nas negovala u jugoslovenskoj kinematografiji kod njih je još uvek standard. Takođe se dokazalo da je ruska škola zapravo i naša škola glume, to se zna po sistemu Stanislavskog kao bazična, ali baš on, kao da me je istrenirao to što me je tamo čekalo. Ne škola, ne profesori, nego baš on. I uostalom, 15 godina kada smo snimali televizijske serije, 20 godina od njegove "Zone Zamfirove"‚ desetine decenija od svih njegovih filmova i serija koje je snimao. Te reprize su uvek gledane, uvek željene na televiziji, to je samo svedočanstvo kvaliteta.

Foto: Nikola Anđić

• Pomenuli ste Rusiju. Emir Kusturica planira da snimi novi film koji je baziran na delu Dostojevskog. Da li ste imali priliku da budete u kontaktu sa Kusturicom, da li bi voleli da budete deo tog filma?

Boba mi je do detalja ispričala svoje iskustvo kada su snimali na "Mlečnom putu" i to su priče iz potpunog drugog sveta. Profesor Kusturica i ja smo se sreli u Moskvi kada je njima bila premijea "Mlečnog puta" i ja sam svedok kako se on ugradio u srca tamošnje kritike i publike i kolega. I ne čudi me ovaj potez da je on dobio poziv i divno je što se odazvao zato što je on gabarit rediteljski i ljudski za takvu jednu širinu kakvu nudi Rusija.

• Očekuje nas još jedan veliki jubilej, 20 godina od mjuzikla "Cigani lete u nebo". Da li Vi neki poseban trenutak pamtite iz tog perioda, kada ste glumili?

20 godina je baš puno. Sada sve govorimo o nekim okruglim ciframa, 15 godina od prvog izvođenja u Domu sindikata, 20 godina od premijere "Cigani lete u nebo", 15 godina od susreta sa Šotrom... Lepe su te brojke da se iznesu neki zaključci. Čini mi se da je svaka od ovih nabrojanih povoda i onda znači to da ima nekog kvaliteta, jer samo zahvaljući kvalitetu može da se traje. Možda on nije očigledan, možda taj kvalitet nije u trendu, možda nije lako prepoznatljiv, ali ide kroz vreme. Mislim da nekvalitet i uopšte loše stvari nemaju rok trajanja. I koliko god bile slatke priče, prijemčive, aktuelne, ma koliko im je odjek u vremenu, po tome se vidi koliko su vredne. "Cigani lete u nebo" je predstava koja je obeležila beogradski repertoar, repertoar Pozorišta na Terazijama i moj život lično. Drago mi je što sam dalje deo te predstave. Mi ćemo 17. aprila odigrati po prvi put predstavu u dve podele, u smislu da će prvi čin igrati jedna podela, drugi čin će igrati druga podela i to će biti zanimljivo, izaći sa tim sastavom pred publiku. Ali momenat koji bih zapamtio je momenat iz 2006. godine, neposredno pre premijere predstave. Imali smo veliko gostovanje na Ohridskom letu u velikoj Ohridskoj areni gde nas je gledalo 4.000 ljudi. Tada je predstava prvi put izašla iz pozorišta, iz zatvorenog prostora. Sećam se da je naša predstava, naši "Cigani", da su naše konjokradice imale prave vatre, nisu sedeli, da su gledali u pravo nebo i pevali, pred pravim zvezdama. Taj teatar pred otvorenim nebom na ovu temu, temu slobode, koji obrađuje Maksim Gorki je predstavu nepovratno promenila. Čini mi se da je to dalo zamah da trajemo 20 godina.

• Kako Vi reagujete na ovu cancel kulturu? Miloš Biković je ostao bez uloge zbog političkih stvari u seriji "Beli lotos".

Svako vreme ima neki svoj negativni talas. Ovo je samo oblik koji pripada ovom vremenu. Strogo sam protiv toga. Uopšte ne treba da se tumači neko ko je odbijen i ko je cancel-ovan, nego može da se tumači onaj ko je pokrenuo takvu jednu hajku. Miloš ima moju potpunu podršku. Ovo je za njega jedan veliki plus, siguran sam veći nego što bi bio da je odigrao tu ulogu.

• Kako komentarišete potez Nenada Jedzića? Pretpostavljam da ste videli da se posle predstave obratio gospođi koja se dopisivala sa nekim.

Često smo se susretali svi sa takvim situacijama. Međutim, i glumci su vrlo tolerantni, fleksibilni su. Svakom može da se desi. Pozorište nije neka rigidna stvar. Mi smo prvo ljudi od kreativnosti. Kreativnost je razbarušena. Ali postoje neke situacije gde se moraju postaviti granice. Podržavam ovaj potez i siguran sam da je to bilo potpuno mimo svake mere, naročito što je predstava koju kolega Jezdić izvodi visoko osetljiva kao monodrama, da ne govorim o temi koju obrađuje. I pod tri, to je predstava visokog kvaliteta, a to je osetljiva stvar, ne postiže se tako lako. Tako da, on ima puno pravo da to uradi i on je glumac od integriteta i dobrog ukusa i siguran sam da je to uradio sa puno mere.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Zvezdara teatar (@zvezdarateatar)

• Očekuje nas još jedan film sa Vama, to je "Lazarev put". Šta publika može da očekuje?

Rano je još uvek da pričam o "Lazarevom putu". Premijera je na jesen. To je film koji po svetskim festivalima osvaja nagrade, prepoznat je internacionalno. Već po samim vizualima i fotografijama koje su puštene u javnost vidi se da se radi o jednom neobičnom poetskom filmu i meni je promenjen glumački život nakon ove uloge. Publika će uskoro videti, kada izađe film, zašto je to tako. Nisam siguran da mogu da dobro objasnim, jer mi se čini kada više nisam iskazao svega što mislim o nekoj ulozi kao tu.

• Koliko Vam je vera važna u životu?

Vera je stub. Kao što piše u jevanđelu, kad sve prođe ostaće nam vera, nada i ljubav, ali je od njih najveća ljubav. Vera se sliva u ljubav, vera se luči u ljubavi, vera je faktor koji nas isceljuje. Svaki nas rascep, svako naše razjedinjenje u odnosu na druge ili na same sebe, vraća na svoje mesto i drago mi je što imam kontinuetet i na tom polju... Meni se čini da sam bliži toj celovitosti nego ovom prvom.

• Da li postoji neka uloga koju ste odbili, ali Vam je žao da ste odbili?

Ne znam sada. Čini mi se da svaka uloga koja mi nije došla nije bila za mene. Bilo mi je žao u nekom trenutku što su me obišle neke situacije sa Draganom Bjelogrlićem. Sa njim nikako da se nađem. Prvo smo se mimoišli na temu "Montevidea", onda smo se mimoišli na temu "Senke nad Balkanom". Mi smo na stalnoj vezi i verujem da nas susret čeka iza ćoška, ali se ispostavi da sve što mi nije došlo da bolje koristi nekom drugom.

• Za kraj, da li imate neku neostvarenu želju?

Stalno mi se kao neostvarena želja vrzmala po srcu ta da nikako sa Jelenom da zapevam na sceni. I mnogo mi je drago što će publika moži da svedoči ovome momentu koji je bitan za nas. Evo, ovako se ostvaruju želje.

(Telegraf.rs)